Sumorne prognoze Evropske komisije

Evropska komisija je upozorila da oporavak evropske ekonomije neće početi pre druge polovine 2010. godine.

Brisel u najnovijoj analizi ističe da se zemlje evrozone nalaze u najdubljoj recesiji od Drugog svetskog rata i da će se nezaposlenost naglo povećati u naredne dve godine. Blagi rast privreda evrozone moguć je samo ako počne ozdravljenje bankarskog sektora i svetske trgovine, ocenjuje Evropska komisija.

Iako su planovi oporavka u mnogim evropskim zemljama počeli da daju rezultate, najnoviji podaci Brisela ukazuju na to da su prognoze za zemlje evrozone mnogo lošije nego što se očekivalo početkom godine.

Komisija upozorava da će privrede 27 zemalja članica zabeležiti pad od četiri odsto u 2009. godini i da će najdublja posleratna recesija na Starom kontinentu preći i u narednu godinu.

"Prognoza koju predstavljam još uvek je sumorna, ali su se proteklih nedelja pojavili neki pozitivni znaci, poput razvoja finansijskih tržišta, boljih poslovnih očekivanja i podataka o izvozu u Aziji. Svi ti pokazatelji govore o o mogućoj ekonomskoj stabilizaciji u drugoj polovini godine i postepeni oporavak tokom 2010. godine", rekao je Hoakin Almunija, komesar EU za ekonomska i monetarna pitanja.

Zbog smanjenog izvoza, u najvećoj evropskoj ekonomiji Nemačkoj očekuje se pad privrednog rasta od 5,5 odsto. Mnoge članice evrozone već su prekoračile granicu deficita od tri odsto.

I nezaposlenost je sve veća. Oko 8 i po miliona radnih mesta u Evropskoj uniji moglo bi da nestane u naredne dve godine.

Najveću stopu nezaposlenosti beleži Španija, 17,4 odsto, a za njom ne zaostaje mnogo ni doskorašnje ekonomsko čudo-Irska. Izlaz iz krize zato mnogi vide u udruživanju.

Nove-stare muke u Evropi

Od poslednjeg, velikog proširenja Evropske unije na deset novih država, uglavnom iz nekadašnjeg istočnog bloka, proteklo je pet godina, ali podela na stare i nove članice još nije izbrisana.

Prilike u Uniji pokazuju da je globalna kriza tu granicu dodatno naglasila, i to na štetu novih članica.

Od 1. maja 2004. godine, kad su stupile u moćni političko-ekonomski savez, Slovenija, Poljska, Letonija, Litvanija, Estonija, Češka, Slovačka, Mađarska, Kipar i Malta imale su uglavnom brz privredni rast, a njihov bruto domaći proizvod počeo je da približava nivou BDP-a "starosedelaca".

Međutim, pet godina kasnije, stiče se utisak da je kriza nove članice mnogo snažnije pogodila što je samo ohrabrilo evropskeptike.

To je, između ostalog, rodilo sumnju da solidarnost u Uniji nije toliko snažna koliko su očekivale nove članice, odnosno koliko ih je Brisel uveravao u to.

Kriza je, između ostalog, pokazala da otvorenost njihove privrede za ulaganje sa Zapada nije donosila samo prosperitet, iako niko ne može da negira i dobre rezultate.

Banke iz starih članica, koje su pohrlile na tržište novopridošlih zemalja članica, sada se povlače, što mnogima donosi velike brige.

Najviše strahovanja je u baltičkim republikama i u Slovačkoj, gde su stranci vlasnici velikog dela bankarskog kapitala.

Eho krize udara po novim članicama

Novoprimljene zemlje bile su epicentar političkih potresa koji su, kao eho svetske krize, pogodili i EU.

U Mađarskoj, Letoniji i Češkoj pale su vlade, a dobro su uzdrmane i još neke, uključujući one u Bugarskoj i Rumuniji, zemljama koje su propusnicu za Uniju dobile pre dve godine. 

Mađarska koja je, jedno vreme, bila najbrža u "dostizanju Zapada", sada plaća cenu prevelikom zaduživanju, a stopa privrednog rasta u baltičkim zemljama ide strmoglavo na dole, izazivajući socijalne nemire.

U Estoniji se, na primer, ove godine očekuje pad privredne aktivnosti za više od 10 procenata.

Nove članice vape za kreditima i svežim kapitalom, što EU ne može da im obezbedi u željenom obimu, pa se stiče utisak da su onima koji imaju višak kapitala, preče domaće brige, nego nevolje novih članica.

Ovoga proleća, sindikalni protesti zabeleženi su u Sloveniji, Slovačkoj, Českoj i Poljskoj. Ova poslednja se "ističe" i po bežanju stručnjaka u "stare" članice EU, prvenstveno u Veliku Britaniju i Irsku, pa prema nekim statističkim podacima, svaki šesti poljski lekar radi van domovine.

Teorija jedinstva

Shvatajući da teorija o jedinstvu u Uniji nema čvrstu potvrdu u praksi, nove članice često negoduju, svesne da ulaskom u EU nisu osigurale mesto u prvoj klasi zajedničkog evopskog voza.

Pojedini problemi, koji se stalno proglašavaju zajedničkim, i dalje su otvoreni.

Primer za to je podeljenost Kipra, koja traje uprkos obećanjima iz vremena velikog proširenja da će se ujedinjenje brzo ostvariti.

Kipar je u EU ušao nakon što je Brisel priznao, kao jedinu legitimnu, vlast kiparskih Grka.

Status kvo na ostrvu danas otežava i približavanje Turske Uniji, jer je uslov za to - jedinstven Kipar.