Vinča pokazuje put – kako otpad, banje i fabrike mogu da obezbede energiju za hiljade domaćinstava

Energetska kriza pokazala je koliko je važno da svaka zemlja traži sopstvene izvore energije. Jedan od njih nalazi se u otpadu koji svakodnevno proizvodimo i koji može da se koristi za proizvodnju toplotne i električne energije. Profesorka fizičke hemije Svetlana Stanišić kaže za RTS da je pravi primer u Srbiji postrojenje u Vinči, ali da naša zemlja ima potencijal da energiju dobija i iz geotermalnih izvora i industrije.

Profesorka Svetlana Stanišić, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, podsetila je da otpad može da se koristi za proizvodnju toplotne i električne energije, a postrojenje u Vinči godišnje može da preradi 340.000 tona otpada i obezbedi struju za 30.000 domaćinstava i grejanje za 60.000 domaćinstava.

"Otprilike preradi 60 odsto otpada koji generiše Beograd godišnje. To je moderan način, ali i zahtevan, jer se spaljivanje odvija pod određenim uslovima zbog opasnosti od emisije štetnih gasova. Koristi se zato aktivni ugalj, ubrizgava se kreč i razna jedinjenja za neutralizaciju kiselih produkata, kao i filteri za čestice", navodi Stanišićeva.

Čista tehnologija

Prema njenim rečima, procenjuje se da u Evropi ima oko 450 takvih postrojenja. U Kopenhagenu, na primer, fabrika na krovu ima stazu za skijanje i zid za penjanje, jer je reč o čistoj tehnologiji, dok je u Austriji jedno postrojenje turistička atrakcija jer je dizajnirano da izgleda kao šareni dvorac.

"Ne može da se koristi svaka vrsta otpada. Neke se odmah uklanjaju, poput baterija i elektronskog otpada, jer sadrže teške metale, kao i radioaktivni i medicinski otpad i azbest. Sagorevaju se, međutim, organski otpad, plastika, karton i komunalni otpad. Staklo i metal ostaju u pepelu, ali se izdvajaju i recikliraju, a pepeo se koristi za nasipanje", ukazuje Stanišićeva.

Energija iz otpadnih voda

Iz Beča stiže gotovo neverovatna informacija da jedan proizvođač napolitanki koristi jednu od najvećih peći za keks na svetu, a njena otpadna toplota koristi se za zagrevanje stotina domaćinstava putem sistema daljinskog grejanja.

Komentarišući ovu informaciju, Stanišićeva ističe da fabrika može da snabdeva oko 600 domaćinstava, što nije impresivan broj, ali je značajno jer predstavlja industrijsko-urbanu simbiozu.

Stanišićeva, takođe, ističe da grejanje putem geotermalnih izvora, poput banja u Srbiji, ima prednosti jer ne zagađuje životnu sredinu, omogućava energetsku nezavisnost i smanjuje upotrebu fosilnih goriva.

Lava kao energija na Islandu

Napominje da je Island ekstremniji primer, jer su temperature vode i pare oko 120 stepeni zbog blizine lave površini, pa na taj način obezbeđuju i struju i grejanje, dok se u Beču koristi prečišćena kanalizaciona voda temperature između 12 i 20 stepeni.

"Temperatura otpadne vode u Beču deluje nisko, ali imaju toplotne pumpe koje je kondenzuju i zagrevaju vodu do 70 stepeni, čime se snabdeva 56.000 domaćinstava grejanjem. Potrebna su, međutim, značajna početna ulaganja i dobra mreža daljinskog grejanja. Ipak, dugoročno se isplati i za životnu sredinu", kaže Stanišićeva.

Kao potencijal u Srbiji, Stanišićeva ističe dobijanje energije iz otpada, geotermalnih izvora, toplote iz industrije, kao i vodoničnu energiju, za koju kaže da je još uvek u ranoj fazi razvoja jer je veoma zapaljiva i lako curi.