Energetski šok – kako pojedine države reaguju na rast cena nafte i gasa

Sjedinjene Američke Države 

Ubrzan rast cena nafte potresao je i zemlju koja je njen najveći proizvođač na svetu – Sjedinjene Američke Države. Benzin je poskupeo na najviši nivo u poslednje dve godine, a dizel još drastičnije – nije bio skuplji još od 2022.

Američki predsednik Donald Tramp juče je na 60 dana suspendovao dugogodišnji zakon o pomorskom transportu, koji je prevoz između američkih luka ograničavao na brodove koji su u SAD izgrađeni, plove pod njihovom zastavom i većinski su u domaćem vlasništvu.

Dopisnik Radio-televizije Srbije iz Čikaga Aleksandar Žigić kaže za Jutarnji program RTS-a da je cena goriva u saveznoj državi Ilinois i Čikagu oko 3,8 dolara, što je prosečan nivo i na nivou SAD. 

"A to je oko 95 centi više u proseku nego kad je počela vojna akcija u Ukrajini – dakle skoro jedan dolar. Međutim, cena goriva u Kaliforniji je čak 5,6 dolara, a tamo živi više od 40 miliona ljudi. Države u blizini rafinerija na obalama Meksičkog zaliva imaju nešto jeftiniji benzin, dok su na severozapadu cene veće", naglasio je Žigić.

Podseća da je Tramp rekao da će učiniti sve što je potrebno da se snizi cena nafte.

"Amerikanci voze automobile i sve je bazirano na jeftinom benzinu. Kada benzin poskupi, to je problem za sve. Jeftin benzin Amerikanci smatraju svojom slobodom. Porasla je i cena kerozina, avionskog goriva", ističe dopisnik RTS-a iz Amerike.

Grčka

Novinarka Ivana Apostolu, koja živi u Atini, glavnom gradu Grčke, kaže da su cene goriva u državi u značajnom porastu od kada je počeo rat na Bliskom istoku.

"Krajem februara (uoči početka rata SAD i Izraela protiv Irana) cena benzina bila je oko 1,7 do 1,75 evra po litru. Danas je na pumpama cena oko dva evra, što je porast od 15 odsto u kratkom periodu. Što se tiče cene dizela, trenutna cena je oko 1,9 evra", ocenjuje novinarka. 

Grčka vlada odlučila je da na tri meseca ograniči profitne marže na gorivo i proizvode u samouslugama, kako bi se zbog trenutne krize na Bliskom istoku ograničio nekontrolisani rast cena. 

"Ograničenje se primenjuje na sve učesnike u lancu snabdevanja. Za kršenje pravila predviđaju se visoke kazne, oko pet miliona evra, u zavisnosti od veličine firme i težine prekršaja. Svako povećanje cena dosta utiče na budžet i život građana", zaključuje sagovornica iz Atine.

Predviđa da će cena goriva za benzin i dizel od dva evra ostati donji prag do kraja leta, a da mogu samo još više da rastu u narednom periodu. 

Slovenija

U Sloveniji ovih dana govori se o parlamentarnim izborima koji su u nedelju i ograničenjima u kupovini goriva na pumpama, što je jedna od posledica visokih cena nafte na berzama. Janez Tomažič, urednik privrede u ljubljanskom Delu, kaže za Jutarnji program Radio-televizije Srbije, da su najveći proizvođača goriva u zemlji ograničila kupovinu po jednom potrošaču.

"Petrol je kupovinu goriva ograničio na 200 litara po jednom potrošaču, Šel na 100 litara, a MOL na 30 litara. To su, za sada jedina ograničenja, a cena goriva od 1,4 evra za litar benzina je dosta niža u odnosu na okruženje u Austriji, Italiji, Hrvatskoj i Mađarskoj", podvlači Tomažič.

Tvrdi da Vlada Slovenije čini sve kako bi snabdevanje gorivom bilo koliko-toliko nesmetano.

"Slede izbori, pa je zbog negativnih efekata vlast agilnija. Mislim da posle izbora neće biti tako i da u smislu rasta cena goriva svašta može da se dogodi", precizira sagovornik iz Slovenije. 

Belgija 

Na juče održanom samitu Evropske unije na kojem su lideri članica razgovarali i o energetskoj krizi i ratu na Bliskom istoku, najavljene su hitne mere zbog skoka cena nafte i gasa. Dopisnik RTS-a Dušan Gajić napominje da su, na primer, u Belgiji cene goriva skočile za 30 do 40 evrocenti u proseku.

"Cena benzina je, recimo, od 1,8 do 1,9 evra, a bila je 1,5 do 1,6. Kad je reč o dizelu, litar košta dva evra. Ipak, cene su niže nego u Holandiji, gde su cene dizela i benzina oko 2,5 evra. Ljudi iz Holandije svraćaju u Belgiju da natoče gorivo", kaže Gajić. 

Napominje da je glavna tema jučerašnjeg sastanka EU bila zadržavanja cena energenata pod kontrolom. 

"Jasno je da su zemlje EU pogođene globalnom situacijom sa cenama energenata. Bez obzira na to što uvoz za EU ne prolazi toliko kroz Ormuski moreuz", smatra Gajić. 

Jorgić: Raste vrednost dolara 

Broker Branislav Jorgić sumira da su, kada je reč o cenama energenata na berzi, indeksi pokazatelj stanja svetske privrede.

"Berzanski indeksi su merač stanja svetske privrede ili privrede pojedine zemlje. Kada indeksi rastu, to znači da je svetska privreda u dobrom stanju, a kada padaju to znači da nešto nije u redu. Imamo relativni pad berzanskih indeksa, ali ne podjednako u određenim delovima sveta. Najmanji pad je zabeležen u Sjedinjenim Američkim Državama i to se kreće negde između dva do tri odsto u prethodnih sedam do 10 dana. Dok su u Evropi zabeleženi značajno veći padovi i to od šest do osam procenata", pojašnjava Jorgić. 

Kada je reč o cenama nafte, navodi da je cena u jednom trenutku išla na 119 dolara, a da je trenutno oko 105.

"Slično je i sa cenama gasa. Zlato je izgubilo vrednost za osam odsto u poslednjih 30 dana, što je neuobičajeno u uslovima ratnih kriza. Važan indikator je i rast vrednosti američkog dolara. Budući da se nafta računa u dolarima, onda druge zemlje, među kojima je i Srbija, moraju da izdvoje znatno više sredstava", zaključuje Jorgić u razgovoru za Jutarnji program Radio-televizije Srbije.