Vodonik – gorivo budućnosti ili rešenje za današnju energetsku krizu

Srbija se priprema za primenu zelenog vodonika u industriji i transportu. Ministarka Dubravka Đedović Handanović ističe da se za to rade pilot- projekti i priprema zakonodavni okvir usklađen sa direktivama Evropske unije.

U Strategiji razvoja energetike zemlje do 2040. godine vodonik je prepoznat kao jedan od energenata koji doprinosi energetskoj stabilnosti.

Zagovornici sve češće ističu da je vodonik gorivo budućnosti, a taj epitet, kako objašnjava Aleksandar Latinović, proizilazi iz uloge koju bi mogao da ima u energetskoj tranziciji i dekarbonizaciji.

Evropa, ali i Srbija, sve više se okreću obnovljivim izvorima energije, pre svega vetru i suncu, ali ti izvori imaju svoja ograničenja.

"Oni su varijabilni i ne možemo sa sigurnošću da ih planiramo niti da se u potpunosti oslonimo na njih“, ukazuje Latinović.

Njihova proizvodnja, kaže, zavisi od vremenskih uslova i ima izražen sezonski karakter – vetar duva povremeno, dok je sunčeva energija najdostupnija od proleća do jeseni. To znači da se u tim periodima javljaju viškovi energije, dok je tokom zime, kada je potrošnja najveća, energije manje.

Upravo tu nastaju ključni izazovi energetske tranzicije – balansiranje sistema i skladištenje energije, a vodonik se nameće kao jedno od mogućih rešenja, rekao je Latinović.

"Elektrolizeri koji proizvode vodonik mogu lako da se uključuju i isključuju, a njegova najvažnija uloga u budućnosti biće skladištenje energije“, ističe Latinović.

To u praksi, kako kaže, znači da bi se viškovi energije proizvedeni tokom leta mogli pretvarati u vodonik i koristiti tokom zime, kada je potrošnja veća. Ipak, kako dodaje, masovnija primena ovih tehnologija očekuje se u narednih pet do deset godina.

Iako se vodonik već više od jednog veka koristi kao tehnički gas u industriji, njegova nova primena tek se razvija. Posebno mesto ima u transportu, gde se sve više ulaže u razvoj vodoničnih pogona.

"Možda će električna vozila dominirati u putničkom saobraćaju, ali vodonik ima značajnu prednost u teretnim vozilima, brodskom i avio-saobraćaju", ukazuje Latinović. 

Primena u energetske svrhe

"Ona najznačajnija uloga koja se očekuje od vodonika to je primena u energetske svrhe, gde vodonik treba da zameni fosilna goriva, na prvom mestu gas i ugalj.

"Nedostatak gasa, posebno tečnog prirodnog gasa (LNG), dovodi do velikih oscilacija cena električne energije, što projekte vodonika čini isplativijim. Što je veća razlika između najniže i najviše cene struje, to su ovakvi projekti ekonomski isplativija. Slično kao i prethodna kriza, i aktuelna situacija može biti snažan podsticaj za dalji razvoj vodonične industrije", kaže Latinović.

Jedno od često postavljanih pitanja je da li vodonik može da koristi postojeću gasnu infrastrukturu.

"Postoje primeri u Evropi gde se vodonik meša sa prirodnim gasom, ali to je samo prelazno rešenje. Udeo vodonika u takvim mešavinama ograničen je na oko 20 odsto, a pored toga vodonik je veoma lagan gas koji lako curi i može da utiče na strukturu materijala, čineći ih krtim", kaže Latinović.

Zbog toga se, kako kaže, kao dugoročno rešenje nameću posebni gasovodi za vodonik, kao i razvoj goriva na bazi vodonika, poput e-metanola i amonijaka, koji već pokazuju značajan potencijal u svetu.

Ističe da Evropska unija već intenzivno ulaže u razvoj vodonične ekonomije, osnovana je i Vodonična banka, koja subvencioniše proizvodnju vodonika po kilogramu, a trenutno je podržano više projekata širom Evrope.

Sa druge strane, Srbija je, kaže Latinović, tek na početku ovog procesa. "Iako postoji strategija razvoja, neophodno je doneti detaljnu mapu puta, kao i zakonska i podzakonska akta koja će regulisati upotrebu vodonika u industriji, transportu i energetici", naveo je Latinović.