Ko se boji revizora u Srbiji – Ivica Gavrilović za RTS: Za 10 godina nenamenski potrošeno 170 miliona evra

"Ne bojim se ja revizora". Ovu rečenicu u Gogoljevom "Revizoru" izgovara gradonačelnik, pri kraju poslednjeg čina. A ko se u Srbiji boji revizora i zbog čega? Kakav je njegov uticaj posle više od dve decenije od kako je donet Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji (DRI)? Šta sve piše u izveštajima državnih revizora, ko ih čita, a ko ne, za Oko magazin govorio je novi predsednik Saveta DRI Ivica Gavrilović.

Spomenuti Gogoljev "Revizor", koji se igrao i kao prestava u Ateljeu 212 počinje rečenicom koju saopštava gradonačelnik svojim saradnicima: "Zvao sam vas gospodo da vam saopštim jednu veoma neprijatnu vest – dolazi nam revizor". Posle toga u gradu nastaje panika. Ko je uznemiren zbog vaših izveštaja, gospodine Gavriloviću? Ko se boji revizora u Srbiji?

- Ja mislim da se u Srbiji niko nikoga ne boji. DRI nije organ straha, već organ kontrole. Oni koji nas poznaju znaju da nemaju razloga za strah i da od nas mogu da očekuju samo profesionalnu saradnju i korektan odnos. Tako da da se same revizije ne bi trebalo bojati, već imati samo respekt prema organu koji kontroliše trošenje javnih sredstava.

Kakav je uopšte uticaj DRI? Vi ste pre samo nekoliko dana iskoristili pravo, koje imate po zakonu i tražili ste razrešenje direktora Doma zdravlja u Jagodini. Ako tražimo najzvučnije političko ime čije ste razrešenje tražili, to je gradonačelnik Aleksandar Šapić. Šta se dešava sa tim vašim predlozima za razrešenje? Kao da upadaju u neki proceduralni bunar i da se ništa ne dešava?

- Državna revizorska institucija na osnovu svojih ovlašćenja, odnosno Zakona o DRI podnosi te zahteve za preduzimanje mera. Ti zahtevi mogu biti različiti u zavisnosti od toga koji je stepen tih neotkonjenih nepravilnosti. Od 2023. do 2025. godine podnesli smo oko 32 zahteva za preduzimanje mera i nekih 7 zahteva za razrešenje, među kojima su te koje ste naveli. Mi time pokrećemo postupak. Odluku o razrešenju donose dalje nadležni organi.

Ali ti nadležni organi, konkretno u slučaju gradonačelnika, čak nisu ni sazvali sednicu Skupštine grada. Kakav je onda uticaj tih zahteva za razrešenje? Da li je razrešen iko osim direkora Specijalne bolnice "Rusanda" ili direktora "Laste"?

- Tu ima neki određen izostanak reakcije nadležnih organa. Ima posledica, otkanjaju se nepravilnosti, popravlja se sistema. Što se tiče tih kadrovskih promena, to je u nadležnosti drugih organa. Nije u našoj nadležnosti. Uticaj revizije postoji, mi o tome svake godine izveštavamo u izveštaju o radu. A kadrovske promene nisu naša nadležnosti.

Mi smo pokrenuli postupak. Šta je ono što još možemo da uradimo? Da pokrenemo novu reviziju. Konkretno za grad Beograd, tu smo imali izostanak reakcije. Nije dobro što se te neppavilnosti ponavljaju iz godine u godinu. To ukazuje na sistemski problem.

Kada je prvi put državna revizorska institucija kontrolisala finansije Grada, takođe su bile primedbe koje se tiču koeficijenata za plate vaspitačicama. U Gradu se to pravda time da je to socijalna politika. Tako je bilo i u vreme Dragana Đilasa nekada, tako je danas je u vreme gradonačelnika Aleksandra Šapića. Da li moguće da plate vaspitačica već godinama a ne mogu da se usklade sa zakonom?

- Verujem da mogu da se uskode. Što se tiče samog ovog poslednjeg zahteva on nije bio vezan samo za plate vaspitačica.

Ali se ta primedba ponavlja?

- Jeste, ponavlja se. Ali, bilo je tu isplaćenih solidarnih pomoći bez osnova koje su zabranjene Zakonom o budžetu. To je problem koji se može rešiti u narednom periodu i treba nadležni organi o tome da odluče.

Na koju konkretno solidarnu pomoć mislite?

- Navedeno je u izveštaju, ali i u zahtevu za razrešenje gradonačelnika. Svim zaposlenima je isplaćen jednokratan novčani iznos. Što ne predstavlja solidarnu pomoć, već a predstavlja uvećanje zarade. A takve isplate su zabranjene Zakonom o budžetu.

Radite i revizije političkih stranaka. Šta te revizije pokazuju? Ko je odgovorni prema javnom novcu? Jesu li to stranke vlasti ili stranke opozicije?

- Mi ih nismo tako klasifikovali da li su stranke vlasti ili stranke opozicije, nego smo u periodu od 2015. do danas sproveli 36 revizija političkih stranaka. Napomenuo bih da mi možemo da revidiramo, prema našim zakonima, samo političke stranke, a ne i grupe građana.

I uglavnom. zajedničko za njih je nedovoljno pravdanje tih sredstava dobijenih za njihove aktivnosti i da se ne odvaja dovoljno sredstava za obuku i usavršavanje. Treba 5% sredstava koje dobiju za te aktivnosti, ali to se često ne dešava.

I sada neko ko ovo sluša reći: "nemoguće da su državni revizori samo nedostatke troškova za obuku našli kod političkih stranaka"?

- Da vratimo na ovo prvo- nedovoljno pravdanje.To znači da su sredstva potrošena, a da ne znamo za šta. Da ne znamo da li su potrošena za ono za šta su dobijena. Možemo reći i da ne postoji dokumentacija ili da možda postoji, ali da nije verodostajna, da ne odražava događaj što se zaista desilo.

Po zakonu imate mogućnost i da podnostite krivične prijave. Nismo videli da ste u slučaju političkih stranaka takve prijave podnosili?

- Uglavnom se podnose prijave za privredni prestup. I podnose se i protiv političkih stranaka prijave za privredni prestup.

Kada je reč o javnim preduzećima, kako se tu troši državni novac?

- Kod javnih preduzeća najveći problem je bio vezan za javne nabavke i slabostima interne kontrola i nedostatku transparentnosti. To je nešto što bi moglo biti zajedničko za sva ta javna preduzeća. Često se dešava to sprovođenje nabavke bez ikakvog javnog postupka. Bez tendera. Desi se da se nešto plati što još nije ni urađeno. Nedostatak internet kontrola, kao što sam pomenuo i kod javnih nabavki neadekvatno planiranje i istraživanje tržišta.

Konkretno, kada je o javnim preduzećima reč, videla sam u izveštaju o "Srbijagasu" da navodite da su bez tendera dogovoreni poslovi vredi 15 milijardi dinara?

- Mi smo prvo sprovodili reviziju "Srbijagasa" 2021. godine, a onda smo u 2025. godini sproveli takozvanu reviziju preporuka, da vidimo šta su oni uradili i da preduzmu da otkone sve te nepravilnosti. "Srbijagas" je sve te druge nepravilnosti otkonio, sem te vezane za javne nabavke.

Nije li to najbitnije?

- Jeste. I nije to samo tih 15 milijardi dinara, nego još 24 milijarde. Tako da je ukupno 39 milijardi bez javne nabavke.

Znači, više od 300 miliona evra?

- Otprilike.

Još 2005. godine donet je Zakon o DRI. Ako biste vi sada morali da podvučete crtu od tog dana pa do danas, koliko novca je nenamenski potrošeno?

- Baš od 2005. godine nemamo podatke, jer je prvi Savet DRI uspostavljen 2007. godine, a za 2009. godinu je objavljen prvi izveštaj. A kontinuirano vođenje tih baza uspostavljeno je od 2015. Tako da je u poslednjih desetak godina potrošeno više od 20 milijardi dinara, ili 170 miliona evra preko odobrenih sredstava.

Šta nam taj podatak govori? Da li se taj iznos smanjuje ili povećava? Kakav je trend u trošenju?

- Trend je u smanjivanju. Iz godine u godine smanjuje se taj iznos trošenja sredstava preko odobrene namene, odnosno preko odobrene aproprijacije. Najveći je bio negde na početku kada je bilo jedne godine samo 11 milijardi. Tako da ovih preostali 9 milijardi otpada na ostale godine. Konkretno za to, tendencija je smanjenja.

Osim suvog knjigovodstvenog posla, gde vi proveravate da li je neki novac potrošen u skladu sa zakonom, koji je član nekog propisa prekršen, vi radite i revizije svrsishodnosti, koje bi trebalo da pokažu kako je neki novac potrošen i da li je imao efekta na neke javne politike.

- Jedan takav izveštaj državna revizorska institucija je uradila kada je reč o subvencijama u stočarstvu. On je pokazao da uprkos tome što je iznos dotacija povećan je da se broj stočnih grla u Srbiji smanjio. Da li je, posle tog vašeg izveštaja, došlo do nekih promena u javnim politikama?

Baš taj izveštaj je u stvari imao veliki efekt. Taj izveštaj je objavljen 2019. godine, a 2023. sproveli smo merenje efekata. Najveći efekat svega toga je bio uvođenje E-agrara, koji je omogućio on lajn registraciju poljopr ivrednih gazinstava, podnošenje zahteva poljoprivrednika, što je smanjilo obim dokumentacije, ubrzalo proces, donet je i akcioni plan za 2023. i 2026. godinu, koji sadrži merive indikatore. Što se tiče samog povećanja tih stočnih grla to će se morati kasnije pratiti.

Sam taj izveštaj je imao velike efekte na promenu politika. Bilo bi još bolje da je taj nacionalni program za poljoprivredu, za 2022. i 2024. godinu donet. On je tada ostao u fazi nacrta i bio uje velikoj meri usklađen sa našim preporukama. Možemo i da vidimo da je donet i kalendar posticaja za 2026. godinu, što znači poljoprivrednicima da znaju kada mogu da očekuju koje subvencije.

Ono što mi kao novinari možemo da pratimo je da se, prema podacima iz Zelene knjige, broj stočnih grla ne povećava. Nije li to efekat koji treba da se postigne tim subvencijama?

- Kada smo radili to merenje efekata 2023. godine, merili smo u odnosu na preporuke i na ciljeve. U velikoj meri, subjekti revizije su postupili po našim preporukama i E-agrar, koji sam naveo je nešto najznačajnije.

Svake godine radimo procena rizika, mi ćemo se baviti i dalje poljoprivredom. U okviru tih tema u kojima vršimo revizije shodnosti uvek se bavimo poljoprivredom. Zavisi, nekada se bavimo navodovodnjavanjem, nekada poljoprivrednim zemljištem, nekada stočarstvom. Ali poljoprivreda je vrlo značajna i uvek se bavimo tom temom.

Kada je takođe reč o tim izveštajima o svrsishodnosti, bavili ste se i zdravstvenim institucijama i ono što gledaoce RTS-a posebno zanima su liste čekanja. Ovo je podatak iz jednog vašeg izveštaja, tiče se Ortopedske klinike Banjica.

- U njemu navodite da je prosečno vreme čekanja na listi za pacijente za operaciju kuka 1,7 godina, da se za operaciju kolena čeka 2 godine i 4 meseca. Da je na listi bilo 263 pacijenata, a da je 39 pacijenata preskočilo listu i operisano po hidnom postupku mimo procedure. Da li možete vi sada gledaocima RTS-a da kažete da će neke od tih vaših preporuka dovesti do smanjenja tih lista čekanja?

Očekujemo da će te preporuke dovesti do smanjenja lista čekanja. Uputili smo ukupno 14 preporuka Ministarstvu zdravlja, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i zdravstvenim ustanovama koje su bile revidirane. Ministarstvu zdravlja smo preporučili da donese tu neku instrukciju koja je neophodan uslov za donošenje novog pravilnika o listama čekanja.

RFZO je trebalo da onemogući unos u informacioni sistem, da neko čeka duže od zakonom propisanog roka, a to je 12 meseci, a zdravstvenim ustanovama je preporučeno da uspostave efikasne interne kontrole. Što se tiče samog izveštaja to je bila revizija u realnom vremenu, objavili smo na našem sajtu i na prvoj strani smo već naveli neke efekte.

To je vrlo zahtevan posao za ceo zdravstveni sistem, nadamo se da će doprineti smanjenu lista čekanja, a u svakom slučaju nekoliko godina merićemo efekte i ove revizije i ako bude bilo potrebe ponovićemo reviziju kako bismo svojim preporukama postakli dalji napredak u tome.

S obzirom na to što govore državni zvaničnici o listama čekanja, da li imate utisak da je neko vaše izveštaje pročitao?

- Konkretno, pročitali su ih oni koje smo revidirali. To je sigurno. To su najznačajniji činioci u tom sistemu. To su Ministarstvo zdravlja, Republički fond za zdravstveno osiguranje i ove velike zdravstvene ustanove. Ali verujemo da su i ostale zdravstvene ustanove pročitale, jer komuniciraju međusobno. I mi kada imamo sastanke sa njima, prenosimo sve ove preporuke.

Na kraju prošle godine je objavljen izveštaj čiji naslov zvuči zanimljivo. Tiče se trošenja novca iz budžeta udruženja. Reč je o nevladinim organizacijama, neprofitnom sektoru. Šta ste tu videli?

- Taj novac se troši uz nedovoljnu transparentnost, nije postojao kalendar tih konkursa, dolazilo je do kašnjenja u konkurisanju.

Ono što je najvažnije je da su oni koji su davali novac udruženjima, znali kome su dali, ali za šta su sredstva potrošena, to nikada nije mereno. Kao što nije mereno šta je time postignuto.

Šta je cilj davanja tog novca, šta mi hoćemo da povećamo, šta da poboljšamo tim novcem. A ne samo da podelimo novac i da dobijemo neke izveštaje.

Tako da smo tu dao preporuke: da se uspostavi taj kalendar, da to bude predvidivo. Jer tu se dešava da se neke aktivnosti počnu, a da se sredstva dobiju tek nakon završenog posla, što utiče na sprovođenje aktivnosti tih udruženja.

Kada je osnovana DRI, prvi izveštaji su se dugo čekali. Čini mi se da su ih novinari sa pažnjom pratili. Da li vi sada imate utisak da iko čita izveštaje koje vi pišete. Evo mi smo prošlog leta imali slučaj da su mediji objavili podatak da je Ministarstvo saobraćaja i građevinarstva finansiralo grafite "Kada se vojska na Kosovo vrati". To nigde ne piše kod vas u vašim izveštajima?

- To nigde ne piše, to nije bila istina i mi smo to demantovali. Što se tiče samog čitanja izveštaja, možda nema tog početnog sezacionalizma koga je bilo na početku. To je bilo nešto novo ljudima, nepoznato i onda je bila velika pažnja javnosti.

Sada je samo pitanje da li je bila veća pažnja prema samim izveštajima ili prema tome protiv koga su podnete prijave. Naši izveštaji ostvaruju efekte. Svake godine mi izveštavamo o tome u izveštaju o radu.

Imamo poseban deo vezan za efekte revizije. Kada je o prošloj godini reč, tu smo imali efekte koji se tiči evidentiranja imovine i obaveza u iznosu većemo od 90 milijardi dinara i uštede od oko 570 miliona dinara. Takođe, utičemo i na izmene zakona, to je kao jedno fino podešavanje sistema.

Gde god vidimo nelogičnosti, da neki propisi mogu doneti štetne efekt,e mi predlažemo izmene zakona. Svake godine izveštavamo koji su propisi promenjeni po našim preporukama.

S Gogoljem smo počeli, evo sa njimi da završimo. Kada gradonačelnik objavi da revizor dolazi u grad, onda se njegovi saradnici pitaju kakav je revizor, je li general, ima li brkove. Vi, gospodine Gavriloviću, niste general, ali izgleda da ste major. Pre ove karijere, radili se u Vojno obaveštajnoj agenciji (VOA)?

- Radio sam U Vojno-bezbednosnoj agenciji (VBA). Kao major sam otišao iz vojske. U slučaju neke potrebe, ako bude mobilizacije sa tim činom ću biti mobilisan.