Putniković: Produžetak licence Lukoilu dokaz da su Amerikanci voljni da učine neke ustupke

Srbija neće imati problema s gasom barem do leta. Uskoro ćemo sa Rusijom potpisati novi kratkoročni ugovor o snabdevanju. Jelica Putniković kaže da ova vest ne znači da nećemo imati novi aranžman na leto, kao i da veruje da će se u međuvremenu pregovarati o nekom dugoročnom aranžmanu.

“Ono što je dobro, to znači da nećemo zavisiti od toga da moramo da uvozimo vanredne količine gasa, ono što ne možemo da izvučemo iz gasnih skladišta. I čuli smo da je povoljnija cena, što znači da neće doći do poskupljenja, jer smo već videli neke komentare, ako ne bude novog aranžmana sa Gaspromom da će to značiti skuplji gas”, navela je Putnikovićeva.

Na pitanje kako tumači to što smo dobili kratkoročni ugovor, Putnikovićeva veruje da je to geopolitička priča.

“Čuli smo sa ruske strane da to nema nikakve veze sa NIS-om, ali nam nisu rekli zašto nisu Srbiji ponudili dugoročni ugovor, tim pre što mi nismo uveli te sankcijama. Očigledno postoje neki njihovi razlozi zašto oni to nisu radili, pogotovo što imamo situaciju da je Gasprom, koji je suvlasnik u podzemnom skladištu gasa u Banatskom dvoru, otpočeo povećanje kapaciteta zajedno sa svojim partnerom iz Srbije. Znači, oni ne planiraju da odu iz Srbije”, ističe Putnikovićeva.

Kaže da su oni takođe suvlasnici i na gasovodu Balkanski tok ili Turski tok koji od Bugarske ide do mađarske granice.

Ipak, poručuje da nije zgodno spekulisati zašto je odluka bila takva.

“Čujemo raznorazne komentare i mislim da oni samo plaše ljude. To nam zaista nije potrebno, imamo previše problema i bez toga”, dodaje Putnikovićeva.

Govoreći o tome kako takva situacija sa gasom utiče na poziciju Srbije u vezi sa NIS-om, Putnikovićeva kaže da to ne treba povezivati.

“Ovde se pregovara Gaspromnjeftom i mislim da je država Rusija uključena u te pregovore, kao što je i kod nas što se tiče NIS-a uključena država. Na relaciji Vašington–Moskva sigurno se pregovara ne samo o Gaspromnjeftu, već i o Rosnjeftu i Lukoilu”, kaže Putnikovićeva.

Šta Lukoilova licenca znači za Srbiju

Ukazuje da je dobra stvar je što su SAD produžile operativnu licencu Lukoilu do 29. aprila iduće godine.

“Mislim da to ukazuje na to da su Amerikanci spremni da popuste malo ruskim kompanijama i to verovatno ima uticaja zbog Trampovog mirovnog plana za rat u Ukrajini. Imao je jednu od tačaka da postepeno dođe do obustavljanja sankcija protiv ruskih energetskih kompanija. Ne kažem da je ovo sada proizvod toga, ali očigledno postoji sa američke strane dobra volja da se učine neki ustupci”, dodaje Putnikovićeva.

Kada je reč o tome koliko je Srbiji olakšana situacija sada kada je Lukoil dobio operativnu licencu do aprila, Putnikovićeva ističe da će Lukoilove pumpe nastaviti da rade u Srbiji, ali i da će Lukoil moći da uvozi gorivo.

“Vidimo šta će biti sa Lukoilovom rafinerijom u Bugarskoj, jer se Lukoil buni zato što je Bugarska država krenula da radi neku vrstu nacionalizacije, ali u suštini Lukoil je kompanija koja sigurno može da obezbedi dopremanje naftnih derivata u Srbiju i to će pomoći. Da su ostale sankcije protiv Lukoila, onda bi bilo pitanje šta država sama organizuje, šta organizuju MOL, OMV i Helenik Petrol. Ovde sad imamo još jednog igrača koji može pomoći”, poručuje Putnikovićeva.

Pored toga, dodaje, Lukoil ima 112 benzinskih pumpi po celoj Srbiji, kao i da bi otežalo situaciju da i su i te pumpe morale da prestanu sa radom.

“To bi značilo da ljudi koji nemaju u blizini OMV, MOL, Helenik Petrol ili neku privatnu da moraju da idu i možda 20-30 kilometara do neke prve benzinske stanice da natoče gorivo. I to je jedan veliki problem, jer je NIS jedini koji je zadržao benzinske pumpe po selima. I vi ćete sad imati situaciju da će neki seljak morati, pošto ne može traktorom na auto-put, da u auto ako ga ima stavlja kanistere i da ide po gorivo negde na auto-put da kupi dizel za svoj traktor”, dodaje Putnikovićeva.

Srbiji nedostaje cisterni, hoće li iznajmljivanje povećati cene derivata

Srbija je primorana da uvozi gorivo. Predsednik Vučić je rekao da nam za to nedostaje 145 cisterni kako bismo uvezeno gorivo mogli da ravnomerno rasporedimo.

“Cisterne svakako mogu da se iznajme negde u okruženju, možda ne možemo da ih kupimo tako brzo, možda ih nema na tržištu, ali pretpostavljam da će to samo uticati na trošak u konačnoj nabavci goriva koje se doprema iz inostranstva”, dodaje Putnikovićeva.

Na pitanje koliko će se to odraziti na cene derivata, Putnikovićeva kaže da ćemo videti, jer još nije došlo do poskupljena budući da se troše zalihe i da se gorivo nabavlja.

“Verujem da će to na kraju biti proračunato koliki je trošak dopremanja tog goriva i da se onima koji rade na snabdevanju tržišta u vanrednim uslovima odredi da imaju određenu zaradu. Niko ne radi za džabe, ali u principu je to možda način da se razmisli i o tome ne da država ima sad neke svoje cisterne, ali da se napravi neki sistem kako da se u vanrednim uslovima funkcioniše, možda može iz neke od susednih zemalja da se pozajme cisterne”, objašnjava Putnikovićeva.

EU potpuno zabranjuje uvoz ruskog gasa, treba li Srbija da brine

Dok Srbija rešava svoju situaciju sa gasom, Evropska unija se sprema da u nekoliko etapa potpuno zabrani uvoz ruskog gasa. Dopisnik RTS-a iz Brisela kaže da taj dogovor, koji je postignut između zemalja članica i Evropskog parlamenta, treba samo da bude formalizovan, kao i da podrazumeva precizni kalendar postepenog, ali potpunog obustavljanja uvoza ruskog gasa do novembra 2027. godine.

“Međutim, neke zemlje su i pre ove odluke drastično smanjile uvoz ruskog gasa i sa 45 odsto on je spao sada na nekih 12 odsto”, dodaje Gajić.

Ipak, dodaje, da statistike pokazuju da je zapravo uvoz tečnog gasa porastao u ovoj godini u odnosu na prethodnu i da i dalje postoje zemlje koje uvoze pre svega tečni gas.

“Znamo da se na gas iz Rusije oslanjaju Slovačka i Mađarska, ali uvoze ga i Francuska i Belgija koja je najveći uvoznik ruskog gasa. Između ostalog zato što su luke u Belgiji na Severnom moru osposobljene za uvoz tečnog gasa i preko tih luka se uvozi i u druge zemlje. Međutim, Belgija kaže da je spremna da poštuje ovaj kalendar i da u praktično sledećih godinu dana obustavi uvoz tečnog ruskog gasa do 1. januara 2027”, navodi Gajić.

Napominje da se ta odluka ne odnosi na tranzit gasa kroz zemlje članice EU.

“To znači da bi zemlje kao što je Srbija ili Bosna i Hercegovina, da oni mogu da računaju na tranzit. Doduše, govori se o nekim dodatnim merama nadzora koje bi trebalo u tom slučaju primeniti, kako bi bilo sigurno da taj gas ide zemljama izvan Evropske unije, koje ne moraju da poštuju ovu odluku, a ne na neku drugu destinaciju. Dakle, uveravanja iz Evropske unije su da se ta odluka ne odnosi na tranzit i ne odnosi na Srbiju i druge zemlje koje su u sličnoj situaciji”, objašnjava Gajić.

Ipak, napominje da je ovo odluka EU sa kojom u nekom srednjem ili dužem roku treba da se usklađuju i zemlje kandidati.

“Dakle, Srbija kao zemlja kandidat, ako ovakva zakonska evropska regulativa ostane na snazi, imaće obavezu da se uskladi sa obavezom obustavljanja uvoza ruskog gasa”, poručuje Gajić.

Putnikovićeva navodi da je reč o uredbi EU koju već nisu podržale Slovačka i Mađarska.

“Oni neće da odustanu od ruskog gasa, jer im je on najjeftiniji i kažu da bi to ugrozilo njihovu privredu. Tako da ćemo videti kako će se zapravo zemlje članice odnositi. Ova uredba treba još da bude usvojena. Ovo je predlog uredbe koji je dosta striktan po pitanju tih datuma, ali je Brisel odustao od donošenja ovakvog zakona baš zato što su neke članice najavile da neće biti usvojen od njihove strane”, dodaje Putnikovićeva.

Na pitanje koje su alternative Srbiji, Putnikovićeva kaže da se poveća kapacitet iz Azerbejdžana, ako to bude moguće, jer mnoge zemlje sada hoće da kupuju od njih.

“Što se tiče Aleksandrupolisa, tamo je sada remont u pitanju, ali za ove dve godine će se završiti ovaj gasovod kroz Severnu Makedoniju i kroz Grčku, da možemo da dobijemo i tim pravcem. Treba da se izgradi gasovod ka Rumuniji i ono što je dobro, mi imamo pored Balkanskog toka još jedan ulaz iz Mađarske, kojim smo nekad dobijali gas koji je stizao preko Ukrajine i mi tim pravcem možemo da dobijemo gas iz bilo koje zemlje gde stigne kao tečni gas i onda možemo da ga kupujemo. Naravno, biće skuplje, ali to je već druga priča”, zaključuje Putnikovićeva.