Odbrana ili poslednji dani NIS-a – šta sledi ako Vašington kaže "ne" Moskvi

Sudbina NIS-a i dalje je pod znakom pitanja, dok se čeka američki odgovor na ruski predlog o kompaniji. Neizvesnost raste i oko pitanja snabdevanja naftnim derivatima. Glavni broker iz brokerske kuće "Momentum" Nenad Gujaničić smatra da je NIS i dalje u dobroj situaciji, ali da će se situacija pogoršavati dokle god se odlaže rešenje. Član Upravnog odbora Saveza energetičara Željko Marković smatra da je uvođenje treće strane zapravo trenutno odlaganje problema. Novinar zagrebačkog "Poslovnog dnevnika" Siniša Malus ističe da je sa sankcijama NIS-u i Janaf u problemu.

Nenad Gujaničić, gostujući u emisiji Oko, rekao je da je da će se doći do rešenja u vezi sa sankcijama koje su SAD uvele NIS-u, ali da će biti više posledica kako se "agonija" bude produžavala.

"Naša strana mora rešiti problem, ako to ne urade glavni činioci – američka i ruska strana. Posledice sankcija NIS-u videće se u poslednjem kvartalu. Osetilo se, ipak, da su ga napustili krupni klijenti, udeo na tržištu pao je sa 80 na oko 67 odsto, a obim prometa je pao za oko desetak procenata, a kompanija više nije profitabilna", smatra Gujaničić.

Prema njegovim rečima, uz najave sankcija NIS je prethodnih devet meseci bio u gubitku od nekoliko miliona evra, pa se može reći da je i dalje u dobroj situaciji, ali će uz sankcije posledice biti veće.

Nedovoljno informacija

Gujaničić podseća da je prva "crvena lampica" za NIS bila upaljena 2014. godine, nakon aneksije Krima i uvođenjem sankcija EU. Srbija, kako ističe, do sada nije imala kontrolu rizika, iako ima ogroman interes sa 30 odsto vlasništva, uprkos tome što stoji između dve svetske sile.

Govoreći o nacionalizaciji NIS-a, Gujaničić kaže da za Srbiju to nije dobra opcija, zbog odnosa sa Rusijom i dolaska stranih investitora, možda prvenstveno zbog preuzimanja upravljačkog dela. Ističe, međutim, da građane treba da brine netransparentnost informisanosti.

Nekadašnji direktor EPS-a Željko Marković ističe da informacije o "trećoj strani", kao rešenju za NIS, smatra nezavisni menadžment koji neće biti pod ruskom kontrolom, što bi bilo uvođenje u odlaganje sankcija, odnosno dobijanje licence za rad.

"Američka strana je jasna – traži da Rusija potpuno izađe iz vlasništva, a ovo bi bio signal nakon koga bi morala da napusti NIS po delovima ili odjednom. Uvođenjem nezavisnog menadžmenta možda bi se produžio rok za odlaganje sankcija na mesec ili dva, ne više od toga. Vrlo je neizvesna situacija", navodi Marković.

Marković kaže i da Srbija ne sme da dozvoli da bude nestašice naftnih derivata, te da ćemo sa prestankom rada rafinerija morati da koristimo rezerve koje ćemo teško moći da nadoknadimo.

Napominje da Srbija ima 30 odsto vlasništva u NIS-u, te da bi trebalo da otkupi manjinski deo, jer se sada pokazalo da je ta kompanija veoma važna za našu energetsku bezbednost.

Problem i za Hrvatsku

Govoreći o situaciji u Hrvatskoj zbog sankcija NIS-u, novinar zagrebačkog "Poslovnog dnevnika" Siniša Malus podsetio je da je Janafu najvažniji partner Naftna kompanija Srbije, te da pokušava da traži rešenje i u većoj saradnji sa mađarskim MOL-om.

"Ako NIS ima problem, i Janaf ima problem, kao ključna energetska kompanija u Hrvatskoj", kaže Malus.

Ističe i da je mađarski premijer Viktor Orban napravio dobar diplomatski manevar kada je obezbedio da SAD ne uvedu sankcije ruskim kompanijama u Mađarskoj narednih godinu dana, te da se u Janafu nadaju da će im Mol postati partner broj jedan.

"Nisam siguran da je to realno, jer Mađarska, dokle god bude mogla da uvozi rusku naftu koja je jeftinija, to će i raditi. A kada bi im se taj put snabdevanja zatvorio, značaj Janafa bi bio veći. Mislim da smo daleko od toga", navodi Malus.

*Celu emisiju Oko možete pogledati u videu na početku teksta