Može li Srbija da zadrži prehrambeni suverenitet u promenjenom svetu

Na parcelama ZZ „Agrosoj“ kukuruz je, kako kažu, zbog suše u katastrofalnom stanju, pa rod ne opravdava ni troškove kombajniranja. I suncokret, iako toploljubiva kultura, ozbiljno je pogođen nedostatkom padavina. Manji prinosi ne znače više cene, što domaće proizvođače dovodi u težak položaj.

"Uslovima na tržištu se prilagođavamo tako što analiziramo svaki trošak, sagledavamo da li je on zaista potreban i pokušavamo da pravimo uštede na svakom koraku. Zamislite bilo koji posao u kojem su troškovi proizvodnje povećani za skoro 40 odsto, prodajne cene nepromenjene, a prinosi niži za 60 odsto. Koliko poslova bi to preživelo? Poljoprivreda to podnosi, ali pitanje je, dokle", kaže Nandor Vereš iz ZZ „Agrosoj“ iz Neuzine.

U ZZ „Beška“ ističu da na tržištu postoji veliki disbalans između cena repromaterijala, mehanizacije i cena ratarskih proizvoda.

"Trudimo se da reagujemo u najpovoljnijim trenucima tokom godine i veoma pažljivo biramo izvore finansiranja", kaže Dragan Lončar iz ZZ „Beška“.

Neisplativost proizvodnje menja setvenu strukturu

Sledeća godina biće posebno izazovna za proizvođače hrane, jer je teško i funkcionisati i investirati u vreme velikih kriza.

"Smanjićemo površine pod kukuruzom i povećati one pod crnim lukom i šargarepom. Rizik je i dalje veliki i posao iziskuje veliku posvećenost. Zadruga će u narednim godinama raditi na fokusiranju na kulture koje mogu da se proizvode profitabilno i na uštedama gde god je to moguće", ističe Vereš.

Zbog klimatskih promena i niskih otkupnih cena, mnogi unapred planiraju svaki detalj proizvodnje.

"Povećavamo procenat ozimih kultura, širimo zalivne sisteme i gajimo manje osetljive jare kulture, a kooperantima savetujemo osiguranje useva," kaže Lončar. 

Neizvesnost koči investicije

Iako zadruge pokušavaju da investiraju u razvoj, sve se radi oprezno i postepeno.

"Do sada smo uložili u solarne panele, specijalizovane mašine za povrće, pakerice, vage, boks palete, hladnjače i savremena skladišta za luk. U planu je nabavka novih solarnih panela i proširenje skladišnih kapaciteta i zalivnog sistema. U ekonomiji, kada stanu investicije, staje i razvoj, a to ne smemo dozvoliti", poručuje Vereš.

U ZZ „Beška“ sve mašine su opremljene uređajima za preciznu poljoprivredu.

"Koristimo softver za satelitsko praćenje useva tokom vegetacije. Zalivni sistem je na solarni pogon i kontroliše se daljinski. Nove tehnologije povećavaju produktivnost, ali zahtevaju obučene ljude. Bez alata – nema zanata", dodaje Lončar.

Tehnološki napredak nadmašuje mogućnosti prosečnog gazdinstva, pa su zadruge rešenje za male proizvođače, kroz model „mašinskih prstenova“.

Dronovi će morati da sačekaju

Iako tehnologija napreduje, široka primena dronova u srpskoj poljoprivredi će sačekati. Prvo je potrebno uvesti osnovne tehnologije kao što su zalivni sistemi na većim površinama.

"To je preduslov da poljoprivreda opstane i postane konkurentna Holandiji, Danskoj, Nemačkoj. Potrebno je sprovesti komasaciju i velike investicije u navodnjavanje. Stočarstvo je takođe ključno – daje stajnjak kao vredno đubrivo za održivost zemljišta. Voda je temelj svega, dok to ne rešimo, vrtimo se u krug", kaže Vereš.

Budućnost srpske poljoprivrede "povratak u prošlost"

Agroekonomski analitičar Branislav Gulan ukazuje na to da poljoprivreda u Srbiji nije zaista tretirana kao strateška grana.

"Nema sigurnosti ni u čemu, osim možda u Bogu, ako s njim može da se dogovori. Bez poljoprivrede kao strateške grane nema ni sigurnosti, ni kvalitetne hrane po prihvatljivim cenama", upozorava on.

Ove godine rod pšenice je dobar, ali podseća da smo rekord imali 1991, kada je proizvedeno 3,7 miliona tona. Rekord za kukuruz je bio 1986. sa preko osam miliona tona, a za šećernu repu 1989. sa 4,9 miliona tona. Najviše šljiva i grožđa Srbija je imala 1969.

"Budućnost poljoprivrede je u vraćanju na stare osnove. Od 2020. do danas, šteta od suša iznosi oko 9,5 milijardi evra", kaže Gulan.

Nauka, kako ističe, mora da odgovori novim sortama i hibridima, jer će u suprotnom do 2050. rod pšenice opasti za četvrtinu, a kukuruz znatno više.

Prehrambeni suverenitet mora biti prioritet

Iako Srbija još ima suficit u trgovini hranom, on se iz godine u godinu smanjuje. Posebno je teško stanje u stočarstvu.

"Potrošnja kukuruza je pala sa 4,5 na 3,5 miliona tona jer su nam staje prazne. Imamo 669.000 goveda – kao pre sto godina, i 2.349.100 svinja – nivo iz 1947. Samo za uvoz svinjskog mesa i mleka prošle godine dato je 650 miliona dolara", ističe Gulan.

Nova agrarna strategija, koja je u izradi, treba da vrati Srbiji prehrambeni suverenitet.

"Godine 1866. smo imali 1.300 svinja na 1.000 stanovnika, više nego Amerika. Poslednji veliki izvoz svinjetine bio je 1991. u vrednosti od 762 miliona dolara. Danas imamo 6,5 miliona stanovnika i svega dva miliona svinja. Danska ima šest miliona stanovnika i čak 32 miliona svinja", dodaje Gulan.

Srbija mora naći nova tržišta

Na poljoprivredu sve više utiču i globalna dešavanja.

"Jabuke smo izvozili u Rusiju, ali se ona pripremila za rat i sada ima viškove za izvoz. Mi moramo tražiti nova tržišta, vraćamo se na nesvrstane, ali to nije dovoljno", poručuje Gulan.

Srpskim poljoprivrednicima je potrebna sistemska i dugoročna podrška, jer su promene klime i tržišta sve intenzivnije. Od 2000. godine do danas, Srbija je promenila čak 17 ministara poljoprivrede, što ne ostavlja prostor za stabilnu agrarnu politiku i ozbiljan naučni rad.