Predsednik Nadzornog odbora "Metalca": Politička kriza i recesija koče privredu, inflacija oborila kupovnu moć

Početkom godine Dragoljub Vukadinović, predsednik Nadzornog odbora kompanije "Metalac" iz Gornjeg Milanovca, ocenio je da je 2025. godina najteža godina u ovom veku.

Vukadinović smatra da recesija i politička kriza koče privredu. Analizirajući poslovne izazove, istakao je da su planovi za 2025. godinu pravljeni s velikim oprezom. 

"Prvo, recesija u svetu još traje i imamo uvid da se i u Evropi i Americi dešavaju stvari koje ne idu napred", naglasio je Vukadinović. 

Istakao je da postoje fabrike srodne "Metalcu" koje su bankrotirale u tekućoj godini u Francuskoj i Nemačkoj i koje nude prodaju opreme ili eventualnu zajedničku saradnju.

Na pitanje o mogućnosti saradnje s ovim fabrikama, Vukadinović je rekao da se ta ideja razmatra, ali da će se teško i prihvatiti.

"Drugi deo je politička kriza koja je bila u Srbiji, koja je sigurno ostavila i ostavlja posledice. Ona nije završena, samo malo je utihnula i verovatno će se nastaviti", smatra Vukadinović.

Istakao je da se u trenutnoj situaciji ne traže kompromisi i smatra da to nije ambijent u kojem se može raditi i napredovati. Naglašava da su pokazali rezultati prvih šest meseci ove godine.

Vukadinović je potvrdio da govori o situaciji da je rast za jedan odsto manji u odnosu na prethodnu godinu, odnosno da je manji za jedan odsto u odnosu na očekivani, iako se i dalje beleži rast.

Pad kupovne moći i stvarna inflacija

Vukadinović je naglasio da privredni rast nije zadovoljavajući. Komntarišući podatke o značajnom rastu u prerađivačkoj industriji u odnosu na prošlu godinu i podatak da promet u trgovini na malo ne pada, Vukadinović ističe da je potrebno uzeti u obzir koji je uticaj cena, a koji fizičkog rasta.

Kao važan faktor, Vukadinović je istakao kupovnu moć stanovništva.

"Kupovna moć stanovništva je pala iz razloga što je inflacija bila mnogo veća nego što je to zvanično objavljeno", smatra predsednik Nadzornog odbora kompanije "Metalac".

Ocenjuje i da rast i plata i penzija nije bio adekvatan stepenu inflacije, te da je to dovelo do pada potrošačke moći stanovništva.

Vukadinović kaže da se ne vidi organski rast firmi iz pomenutih industrija.

"Vidite da su cene robe u prehrani i proizvoda u poljoprivredi znatno veće nego prethodne godine", rekao je Vukadinović.

Govoreći o inflaciji, Vukadinović je istakao da "šerpe nisu poskupele u prvih osam meseci, ali da to ne znači da neće u poslednjem kvartalu 2025. godine".

Viđenje o inflaciji je izneo na osnovu iskustva firme koja se bavi prodajom potrepština za domaćinstvo – hrane, mesa, prerađevina, kućne hemije.

"Vidimo indeks nabavnih cena ove godine u odnosu na prethodnu godinu i kad to uporedimo sa stepenom inflacije, vidimo da je taj indeks cena mnogo veći nego što je stvarna inflacija", istakao je Vukadinović.

Izazovi izvoza na američko tržište

Govoreći o izvozu na američko tržište, Vukadinović je objasnio poteškoće izazvane novim carinama SAD.

Podseća da su početkom godine carine bile 25 odsto i da sa jedinim kupcem iz Amerike nisu našli način da nastave saradnju prava dva meseca. Objašnjava da su želeli da učestvuju u troškovima tih carina bar sa trećinom.

"Međutim, kasnije, kod druge uredbe gde su izdate carine bile da se plaća 50 odsto na učešće čelika i aluminijuma u gotovom proizvodu, što je otprilike oko 10 odsto, mi smo to podelili – 5 odsto mi snosimo trošak, 5 odsto naš kupac", rekao je Vukadinović i naglasio da su imali velike isporuke prethodnih meseci.

Neizvesno je šta će biti sa najavljenim carinama od 35 odsto i da ima otvorenih pitanja, objašnjava gost Oka.

Predsednik Nadzornog odbora kompanije "Metalac" objasnio je da je i rat u Ukrajini negativno uticao na i poslovanje na ruskom i ukrajinskom tržištu.

Domaća privreda u senci stranih investicija

Dragoljub Vukadinović smatra da je više razloga zbog čega postoji dominacija stranih firmi u Srbiji.

Objašnjava da je prva privatizacija krenula 1992. godine, ali da je ona prava počela 2000. godine.

"Mi smo se privatizovali 1991. godine, ali je bilo nas vrlo malo, 300 firmi, svi ostali su čekali ili se plašili Slobodana Miloševića i čekali šta će biti i posle 5. oktobra. Najveći deo je privatizovan", govori Vukadinović.

Smatra da su tada napravljene greške.

"Najveći deo najboljih firmi, pre svega proizvodnja lekova, proizvodnja piva, cementare i banke su prodate stranim investitorima koji su postali vlasnici tih firmi", podsetio je Vukadinović.

Subvencije stranim firmama

Kao problematične izdvaja subvencije koje je Srbija davala stranim firmama, uz objašnjenje države da su ravnopravni i domaći i strani investitori.

Vukadinović podseća da je "Metalac" 2015. godine kupio firmu auto-delova u stečaju i da je tražio subvencije države za 150 radnika. Kako kaže, firma iz Gornjeg Milanovca je dobila trećinu onoga što su dobijale firme koje se bave proizvodnjom tekstila ili motanjem kablova.

"Zahvalili smo se. Mi smo tu fabriku pustili u rad. Ona danas proizvodi oko pet miliona evra vrednih auto-delova, uglavnom za kamionske i građevinske mašine u Evropi i posluje pozitivno. Izvozi 90 odsto", istakao je Vukadinović.

Država je 2015. godine nudila za "Metalac" 4.600 evra subvencija po radnom mestu, za razliku od 15.000 evra koje su druge firme dobijale, kaže Vukadinović. To su odbili.

Na argumente o različitom subvencionisanju različitih industrija kao i razlici u broju radnika koje zapošljavaju strane i domaće firme, Vukadinović odgovara da svi ekonomisti koje ceni ističu da je potrebno jačati domaću privredu.

"Vidite koliko je novca izneseno prošle godine od dobiti tih (stranih) preduzeća. Pa čak i ove godine, kad se mi kukamo na strane investicije. Imam podatak da je za prva tri meseca izneseno 40 odsto više novca stranih investitora nego prethodne godine", rekao je Vukadinović.

Naglasio je da Srbija više nije zemlja jeftine radne snage.

"Vidite koliko se uvozi stranih 'običnih' radnika, mislim da je neki podatak bio prošle godine da je radilo 58.000-60.000 stranih radnika i biće ih još više. Nemamo dovoljno ljudi i nemamo više jeftine radne snage, a mi smo bili Meka za strane investicije, jeftina radna snaga i velike subvencije od države. Nema ih više", naglašava Vukadinović.

Pozitivne i negativne strane Ekspa

Vukadinović je naglasio pozitivne i negativne strane u vezi sa izložbom Ekspo 2027.

"Smatram da Ekspo velika promocija zemlje i države zato što će sigurno doći 150 zemalja i uzeti učešće", kaže Vukadinović. 

Kao drugu pozitivnu stvar, naveo je gradnju nacionalnog stadiona, koji će biti jedan od najmodernijih u Evropi.

Ipak, upozorio je na negativne stvari. Naveo je da će deo Ekspa vezan za turizam, ugostiteljstvo, hotelijersto dati kratkoročni profit.

"Druge dve stvari koje me čine nespokojnim u vezi sa tim je kratak rok izrade Ekspa, od dve i po godine. Onda se, maltene u hodu radi i Prostorni plan i fazni projekti i zapošljavaju se izvođači radova bez tendera. Rade se dozvole u hodu. Sve se radi u hodu", navodi Vukadinović.

Objašnjava da će zbog toga izgradnja Ekspa koštati 20 do 30 odsto skuplje.

*Ceo razgovor možete pogledati u videu na početku teksta