Više od izložbe, manje od čarobnog štapića – iskustva Saragose i Lisabona u organizaciji Ekspa

Ekspo izložbe organizuju se duže od jednog veka, a njihov doprinos se meri i decenijama kasnije. Zemlje domaćini uče na iskustvima, prepisuju dobru praksu i ispravljaju greške.

Menjali su zakone, pravila igre i principe demokratije. Suočavali se sa kritikama i optužbama za korupciju, o čemu svedoče, godinama kasnije, organizatori svetske i specijalizovanih izložbi Ekspo.

Odstupanja od uobičajenih zakonskih rešenja za sprovođenje procedura zahtevali su kratki rokovi.

Brandao: "Bilo je mnogo kritika"

Ana Brandao sa Univerzitetskog instituta Lisabon (ISCTE) ističe da su se suočavali sa kritikama u vezi sa svim – izmenama u zakonima, procedurama koje su menjali u gradskom upravljanju, finansijskim kalkulacijama.

"Bilo je mnogo kritika, čak i sa stručne strane, ali mislim da zbog brzine radova, koja je bila važna, i svakodnevnog pritiska da se stvari odvijaju kako treba, kritike nisu bile opravdane niti osnovane“, navodi Brandao.

Igor de Biasio, direktor MIND-a u Milanu navodi da u početku nisu imali podršku od skoro 100 odsto populacije.

"Niti su bili srećni, niti su verovali ni znali da je Ekspo veoma važan. Ne samo za nas, nego i za celu Italiju i Evropu", dodaje De Biasio.

Iako kritikovani, opovrgavani, napadani i sa političkog i društvenog aspekta, predstavnici zemalja domaćina svedoče o tome koliko se velika prašina podiže kada je organizacija izložbi Ekspo u pitanju.

Napominju, kompromis pre svega, a potom razumevanje prilike.

Martins: "Uspeli smo da političari shvate značaj Ekspa u regionu i zemlji"

Roland Boržeš Martins, profesor na Portugalskom katoličkom univerzitetu kaže da je bilo mnogo kritika u vezi sa organizovanjem Ekspa, ali da su na sreću na političkom nivou imali podršku i razumevanje.

"Uspeli smo da svi politički akteri shvate koliko Ekspo može da doprinese našem regionu i zemlji“, ističe Martins.

Ana Brandao napominje da je bilo mnogo političkih pritisaka, ali i društvenih zahteva i negodovanja zbog promena zakona, javnih ulaganja, uticaja na životnu sredinu.

"Ali iz današnjeg aspekta, Ekspo u Lisabonu bio je jedan od najvećih razvojnih projekata“, naglašava Brandao.

Pored stadiona koji je postao centar muzičkih i kulturnih dešavanja u Lisabonu, a izgrađen je zbog specijalizovane izložbe 1998. godine, još jedna sličnost vezana je za Ekspo 2027. u Beogradu – nacionalni paviljoni koji su postali lisabonski sajamski prostor.

Manuel Teruel Iskvijerdo, bivši predsednik Privredne komore Saragose ukazuje da Ekspo nije čarobni štapić, ali da jeste prilika da se cela zemlja i društvo ujedine oko jednog cilja – da se pokaže želja za rastom, razvojem, dovođenjem novih investicija.

Perez: Kad organizujete Ekspo, znate da radite nešto dobro za svoju zemlju"

"Vi u Srbiji ste u pregovorima za pristupanje Evropskoj uniji – ovo je prilika da pokažete da prihvatate ekonomske strukture i principe koji su prihvatljivi. A Ekspo je zaista nešto što će pomoći da to uradite i pokažete“, smatra Iskvijerdo.

Fransisko Havijer Galan Perez iz udruženja Nasleđe Ekspa Saragosa kaže da je posle Eskpa bilo mnogo različitih mišljenja o tome šta je on doneo ili nije, ali da se to nikada zaista neće znati.

"Kada organizujete Ekspo, znate da to radite dobro i za dobrobit zemlje, a rezultati će se videti tek kasnije. Mislim da je Ekspo u Saragosi bio veliki uspeh u mnogo polja, i to u toj meri da mi ni danas, 17 godina kasnije, ne znamo tačno koliko je bio dobar“, navodi Perez.

Ekspo izložbe organizuju se duže od jednog veka, a njihov doprinos se meri i decenijama kasnije. Zemlje domaćini uče na iskustvima, prepisuju dobre prakse, a ispravljaju greške. Zahvaljujući izložbama Ekspo, svet danas ima Ajfelov toranj, kečap, eskalator–pokretne stepenice, fonograf.