Sukob u vrhu američke tehnološke elite – ko švercuje čipove u Kinu sa jastozima i lažnim trudnicama

U američkoj tehnološkoj industriji izbio je žustar i neuobičajen javni sukob uoči stupanja na snagu novih propisa osmišljenih da drastično pojačaju kontrolu izvoza naprednih čipova za veštačku inteligenciju od 15. maja, usvojenih nedelju dana uoči isteka mandata bivšeg predsednika Džoa Bajdena.

Dok jedan deo tehno-elite, poput startapa "Antropik", pozdravlja tu meru kao nužnu za nacionalnu bezbednost i očuvanje liderstva SAD u trci za primat u oblasti VI, drugi predvodnici industrije, sa gigantom "Envidijom" na čelu, oštro joj se protive, upozoravajući da bi preterana ograničenja mogla ugroziti inovacije i naštetiti američkom biznisu.

Nova ograničenja uvode se, za razliku od dosadašnjeg fokusa na Kinu, većini zemalja u svetu.

Antropik: Stroža kontrola izvoza ključna za prosperitet SAD

"Antropik", startap za razvoj veštačke inteligencije poznat po velikom jezičkom modelu Klod (Claude) koji dobija milijarde dolara podrške od "Amazona", zalaže se za strožu kontrolu izvoza, što bi, međutim, moglo da ugrozi poslovanje "Envidije" i prihod od prodaje čipova u inostranstvu.

"Očuvanje američke prednosti u računarskoj snazi putem izvoznih kontrola je od suštinskog značaja za nacionalnu bezbednost i ekonomski prosperitet," napisali su iz "Antropika", koji se za obuku svojih modela u velikoj meri oslanja upravo na hardver "Envidije".

U saopštenju tvrde da kineske krijumčarske taktike uključuju skrivanje čipova u "protetičkim trudničkim stomacima" i "pakovanje pored živih jastoga".

Kompanija je aludirala na hapšenje žene 2022. godine koja je u veštačkom trudničkom "stomaku" nosila čipove u Kinu i na zaplenu grafičkih kartica uz pošiljku jastoga u Hongkongu 2023. godine.

Envidija: Američke kompanije ne treba da pričaju bajke, prihvatite izazov

"Envidija" (Nvidia), tržišno najvrednija kompanija na svetu sa skoro tri i po triliona dolara vrednosti i vodeći američki proizvođač čipova za VI, žestoko je reagovala, ismevajući navode o krijumčarenju čipova u Kinu.

"Američke kompanije treba da se fokusiraju na inovacije i prihvate izazov, umesto da pričaju bajke o tome kako se velika, teška i osetljiva elektronika navodno krijumčari u 'veštačkim trudničkim stomacima' ili 'uz žive jastoge'", rekao je portparol "Envidije".

U oštrom odgovoru, portparol "Envidije" osudio je politiku ograničavanja konkurentnosti.

"Kina, sa polovinom svetskih istraživača u oblasti veštačke inteligencije, ima vrhunske stručnjake na svim nivoima tehnologije VI. Amerika ne može manipulisati regulatorima da bi pobedila u oblasti veštačke inteligencije", dodaje portparol.

Šta kažu drugi glavni igrači

Svoj glas u raspravi dali su ranije i drugi tehnološki giganti, poput "Majkrosofta", "Gugla" i "Open AI", svaki sa sopstvenom perspektivom u skladu sa svojim ulogom u ekosistemu veštačke inteligencije.

"Majkrosoft", koji širom sveta gradi data centre zasnovane na čipovima za VI, pozvao je na reviziju Bajdenovog akta, ocenivši da predloženi okvir "ide dalje nego što je potrebno" i da neosnovano svrstava mnoge prijateljske zemlje, poput Švajcarske, Grčke, Poljske, Indije ili Izraela, u drugu kategoriju, namećući im ograničenja i kvote.

"Namerna posledica ovog pristupa biće ohrabrivanje tih država da potraže infrastrukturu za VI drugde. A jasno je kome će morati da se okrenu – ovakvo pravilo, postaće poklon kineskom sektoru veštačke inteligencije, koji brzo raste", upozorio je čelnik "Majkrosofta" Bred Smit.

Sličan stav izneo je i "Gugl", koji upozorava da bi nova pravila mogla “potkopati ekonomske ciljeve u pogledu konkurentnosti“ koje trenutna vlast proklamuje, jer nameće nesrazmerno velike ograničenja američkim provajderima klaud usluga širom sveta.

Za razliku od "Majkrosofta" i "Gugla", koji uglavnom lobiraju za ublažavanje ograničenja i širenje spiska savezničkih zemalja bez kvota, stav kompanije "Open AI", tvorca modela "ChatGPT" – nešto je nijansiraniji.

"Open AI" je predložio administraciji da liberalizuje izvoz hardvera ka većem broju zemalja, ali da istovremeno pooštri kontrolu nad modelima VI koje razvijaju rivali iz zemalja kao što je Kina.

Nova pravila od 15. maja – kako SAD dele svet i da li će Tramp nešto promeniti

Nova ograničenja izvoza čipova, usvojena još u vreme bivšeg predsednika Džoa Bajdena kao "Okvir za širenje veštačke inteligencije" (Framework for Artificial Intelligence Diffusion), stupaju na snagu 15. maja.

Prema novoj regulativi, uvodi se strog sistem ograničenja: sve zemlje sveta svrstane su u tri kategorije sa različitim stepenom pristupa američkim čipovima potrebnim za razvoj VI, ali i modelima veštačke inteligencije, tj. njihovim parametrima.

U prvom nivou je 17 ključnih savezničkih zemalja kojima je i dalje dozvoljen neograničen uvoz najmoćnijih hardverskih komponenti. Drugi nivo obuhvata oko 120 država, među kojima su na primer Meksiko i Portugalija, koje godišnje mogu da nabave samo ograničen broj naprednih čipova. Najstroži treći nivo čine zemlje označene kao bezbednosni rizik, poput Kine, Rusije, Irana i Severne Koreje, koje su potpuno blokirane u pokušajima da dobiju američke čipove za VI ili opremu koja je povezana sa njima.

Pored hardvera, pravilo predviđa i kontrolu izvoza određenih modela VI i njihovih parametara, da bi se najsofisticiraniji modeli i računarska moć zadržali u okviru SAD i njihovih saveznika, daleko od Kine i drugih potencijalno neprijateljskih država.

Međutim, administracija Donalda Trampa navodno radi na izmenama ograničenja. Izvori Rojtersa otkrivaju da se u Beloj kući razmatra zamena sistema podele zemalja na kategorije bilateralnim sporazumima – što bi čipove pretvorilo u pregovarački adut u trgovinskim dogovorima.

S obzirom na suprotstavljene interese, ishod prepucavanja u vrhu Silicijumske doline i Vašingtona ostaje neizvestan.

Da li će nova pravila u konačnoj verziji biti pretvorena u oružje tehnološkog hladnog rata za obuzdavanje uspona Kine u razvoju VI, ili će pod pritiskom biznisa biti razvodnjen kako bi se zaštitila komercijalna dominacija američkih kompanija, pitanje je koje će u narednom periodu pomno pratiti i investitori i vlade širom sveta.