Може ли банка да "халуцинира" – изазови банкарског сектора у ери вештачке интелигенције

Шта остаје од платног промета када се нађе између дигиталног наковња и регулаторног чекића? За гувернерку Јоргованку Табаковић, сигурност сваког човека у том процесу је најважнија.

"Могу да се похвалим да смо у петак на суботу најновијим решењима у рад пребацили функционисање Дине, где више неће бити ни најмањих могућих застоја који су се дешавали, а увек су мање зависили од нас, а више од процесора који су ван Србије", навела је гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић.

Тврди да грађани не треба да брину  о геостратешкој сигурности и изазовима за платни систем у Србији.

"У том пословању унутар државе Србије кажемо – као готовина, као Дина, као платне картице, као ИП систем, као е-банкинг, као м-банкинг...То су инструменти плаћања у домаћем платном промету и ми ћемо врло водити рачуна да ниједног тренутка не дођемо на удар било каквих секундарних санкција уколико радимо са санкционисаним ентитетима", нагласила је гувернерка НБС.

Банкарство и вештачка интелигенција

А када је реч о новим ентитетима као што су отворено банкарство или вештачка интелигенција у банкама, ситуација је алармантна. Вештачка интелигенција долази, али са њом и људска контрола, са чиме је сагласан и Јутаро Канеко, заменик секретара Агенције за финансијски сервис владе Јапана.

"Вештачка интелигенција убрзава трансакције, али може да има и халуциногени ефекат. То јест, да долази до погрешних информација. Зато су банке у обавези да имају квалификоване контролоре, али то кошта", објашњава Канеко.

Цезар Перес дел Вале из Централна банка Шпаније сматра да је отворено банкарство конкуренција банкама. 

"Цео процес се убрзава и за инвеститоре и за клијенте. Зато је контрола вештачке интелигенције битна, што се наглашава и регулативом у Европској унији", истиче саговорник из Шпаније.

Бојан Терзић из Народне банке Србије указује да "српски грађани имају вишка пара".

"И хвала Богу, уместо да наседају на неке лажне инвестиционе преваре, дуплирање износа и слично, на располагању су им такви фондови где је сада важна улога банке", каже Терзић.

Банке више немају само традиционалну улогу прикупљања депозита и кредитирања, већ нуде такозвано "велт" банкарство – понуда додатне услуге кроз инвестиционе фондове.