Slučaj "velike četvorke" – dogovorene cene i monopol ili prepisivanje cena od lidera na tržištu

Antimonopolska komisija je pokrenula postupak protiv četiri velika trgovinska lanca zbog osnovane pretpostavke da su zaključili takozvani restriktivni sporazum, odnosno dogovarali cene. Pod lupom komisije su Delez, Univereksport, Merkator S i DIS. Šta na ovu odluku komisije kaže velika trgovačka četvorka, šta to znači za kretanje cena u maloprodaji, šta znači za tržište, a šta za potrošače?

Suvlasnik i osnivač "Gomeksa" Goran Kovačević rekao je u emisiji "Oko", komentarišući postupak protiv četiri trgovinska lanca, da je to posao koji država treba da radi jer ljudi teže žive posle korone, i da država treba da reaguje. Međutim, kaže da bi moglo da se razgovara o tome da li je ovo adekvatan način da država reaguje. Dodao je da je sličnu situaciju provere imao i "Gomeks“ pre nekoliko godina, da je postupak vođen i obustavljen jer je sve bilo u redu.

"Očekujem da Antimonopolska komisija radi svoj posao. Srbija je puna monopola - vidljivih i nevidljivih. Postoje dve teze - da je povećan profit preduzeća i, kao druga, da je određan broj artikala imao iste cene. Ima dosta objašnjenja zašto se to dešava“, kaže Kovačević.

RTS-u su dostavljeni odgovori tri trgovinska lanca "Deleza", "Merkatora S" i "Univereksporta" dok DIS nije dostavio odgovor.

Odgovori tri trgovinska lanca

Kompanija "Delez" između ostalog ističe da u celosti posluje u skladu sa propisima Republike Srbije i redovno podnosi izveštaje. "Univereksport" je naveo da u potpunosti sarađuje sa Komisijom za zaštitu konkurencije i da, takođe, poštuje zakonsku regulativu Republike Srbije. Merkator S je naveo da ima dobru saradnju sa svim državnim organima i sa Komisijom za zaštitu konkurencije, kao i da su im dostavili sve što je potrebno kako bi se uverili da je njihovo poslovanje u skladu sa zakonom.

Profesor Ekonomskog fakulteta Zoran Bogetić prokomentarisao je odgovore kao ozbiljne i sugerisao im da naprave temeljno analizu imajući u vidu raniju praksu, ne samo kod nas, gde sledbenici prate praksu lidera.

"Treba proveriti da li je do preklapanja cena u različitim lancima došlo spontano“, rekao je Bogetić i istakao da trgovci znaju da se zaborave i slede praksu lidera.

Na pitanje da li vidi nešto sporno u tome što se na fotografiji od 8. avgusta vide predstavnici nekoliko trgovinskih lanaca kako sede u restoranu, profsor kaže da u tome ne vidi ništa sporno.

"Trgovinski lanci su pod presijom šta da rade sa maržama, kako da se pomogne životnom standardu stanovništva. Ako razgovaraju na tu temu, ne mora da znači da su apriori nešto dogovarali“, rekao je Bogetić.

Naveo je primer iz prakse koji se naziva "zatočenička dilema maloprodavaca“, kada je prodavac zatočen cenama lidera na tržištu, i kada je on fasciniran cenovnom politikom najboljeg i pokušava to da radi.

"Kada je rad Komisiju u pitanju, oni će savesno odraditi svoj posao. Međutim, imate skok operativnih troškova u maloprodaji, sam promet je duplo sporije rastao nego što su plate rasle. Maloprodaja je imala ozbiljan zadatak da nadoknadi to - sporiji rast prometa, naspram rasta troškova. Kako je to rešavano, proveriće Komisija za zaštitu konkurencije“, rekao je Bogetić.

Više od 200.000 ljudi u trgovini

Profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković je rekla da se na osnovu izjava predstavnika vlasti može zaključiti da je država sumnjala i kao uvod je bila akcija "Najbolja cena“, a sada i istraga protiv četiri trgovinska lanca.

"Trgovina je važna, zapošljava 200.000 ljudi. Međutim, možete da primetite da od 2022, 2023. godine do danas rastu poreski prihodi po osnovu oporezivanja profita firmi i to vrlo značajno i to je realni rast prihoda. Takođe, još više rastu prihodi od carina i od PDV-a. To znači da neki profit raste“, kaže Žarkovićeva.

Navela je primer istraživanja koje je sproveo MMF na evropskom nivou i koje je pokazalo da je rast inflacije doprineo rastu troškava pre svega sirovine, ali da je najviše rast inflacije doprineo rastu profita kompanija.

Fama oko marži

Kovačević ističe da je pre 10 godina bilo potrebno oko 20 odsto marže da bi bili rentabilni, a da je to sada 27 posto kako bi se preživelo.

"Možda jedna kompanija u Srbiji ima marže od 44 odsto. Bruto marža kod nas se kreće između 28 i 29 odsto. Cela trgovina je zaradila 5 puta manje nego NIS ili tri, četiri puta manje nego rudnik bakra iz Majdanpeka. Nije normalno da 200.000 ljudi ostvari profit pet puta manji nego NIS, gde imate ne znam koliko puta manje zaposlenih nego u trgovini“, ocenio je Kovačević.

Osnivač "Gomeksa“ smatra da je neko iskoristio ovu situaciju da bi zaradio, ali da to nije u trgovini. Kovačević objašnjava da svi trgovci prate 100, 200 artikala koje kupci prepoznaju i dešava se da ima "prepisivanja" od velikih trgovina.

Profesor Bogetić je ocenio da je marža kompleksna kategorija i da je trgovina svojevrsna igra na osnovnim životnim namirnicama.

"Na meso su male marže - između 9 i 10 odsto i trgovina to gleda kako da će da nadoknadi. Marže osnovnih životnih namirnica su pristojne, ne vidim ekstremna odskakanja. Poenta je u bekstejdžu, imate ekstremne razlike u odnosu na prosečnu maržu“, rekao je Bogetić.

Pojasnio je da su marže na mesu tolike da su trgovci na gubitku i da onda oni to nadomeste na drugim proizvodima.

Republički zavod za statistiku ukazao je na oligopole u mlekarskoj industriji. Bogetić napominje da Komisija treba da se pozabavi time, ali i da to nije usamljen slučaj i da je takvih primera bilo u evropskoj pivarskoj industriji.

Srpski proizvodi jeftiniji u regionu

Kad ljudu dođu iz inostranstva komentarišu koliko su porasle cene u Srbiji, primetila je Žarkovićeva.

"Srpski proizvodi koji se prodaju u inostranstvu su jeftiniji nego kod nas. Nama nedostaje dodatna konkurencija. U Hrvatskoj imaju još stranih lanaca. Imali smo situaciju da su ljudi prelazili granicu da bi tamo kupovali neke jeftinije proizvode“, kaže Žarkovićeva.

Napomenula je da postupak protiv četiri trgovinska lanca nije bez razloga pokrenut i da država prati svoje tokove.

"Poslednji podatak pokazuje da je realna potrošnja opala, rast cena je počeo da nagriza dohotke“, kaže Žarkovićeva.

Bez izricanja maksimalnih kazni za trgovce do sada

Prvi put se dešava da Tužilaštvo vodi postupak protiv trgovinskih lanaca. Zaprećene su novčane kazne od 10 odsto profita i zatvorske kazne do 5 godina. Međutim, u praksi nije bilo izricanja najvećih kazni.

Kovačević ističe da, kada bi bila izrečena njihovom preduzeću kazna od 10 odsto profita, oni bi propali, kao i mnogi drugi lanci.

"Inflacija na proizvodima koje smo mi prodavali nije bila 15 posto nego 25 posto. Kada imate velike lance koji imaju zalihe onda oni mogu da kalkulišu. Proizvod koji je koštao 10 dinara mogu da prodaju za 12. To se u nekom trenutku pokaže kao velika zarada. Međutim, kada se spušta inflacija, onda moraju da se spuste cene i videćete da će ove godine biti lošiji rezultat nego prošle“, kaže Kovačević.

Trgovci su prošle godine imali profit, ali su za 1.400 ljudi smanjili broj zaposlenih. Profesor Bogetić je prokomentarisao da je trgovina uslužna delatnost i da se ne može raditi bez ljudi, kao i da su kupci frustrirani kada ne mogu da nađu radnika.

"Udar na zaposlene i zapošljavanje je potencijalna stranputica“, istakao je Bogetić.

Na pitanje da li samouslužne kase mogu zameniti zaposlene, suvlasnik "Gomeksa“ ističe da svi "plaču" za radnicima i da cifra od 1.400 radnika manje verovatno ukazuje da su se neke firme zatvorile.