Читај ми!

Glodari, bolesti i premalo kiše - svi izazovi u ovogodišnjoj proizvodnji pšenice

Od setve do sada, pšenica je brže prošla kroz različite faze razvoja, kažu stručnjaci, sve zbog toga što imamo jednu od najtoplijih sezona u novijoj istoriji. Vlage trenutno nedostaje u setvenom sloju, a nešto je bolja situacija u dubljim slojevima zemljišta. Velike glavobolje u prethodnom periodu poljoprivrednici su imali sa glodarima, koji su na pojedinim parcelama ozbiljno oštetili useve.

Poljoprivrenik Dušan Jankov iz Elemira zemlju radi sa sestrićem i zajedno su jesenas pšenicom posejali 90 jutara. Zbog vremenskih prilika deo su sejali u drugoj polovini oktobra, a deo u novembru. Pšenica je, objašnjava, lepo nikla, ali ubrzo su probleme počeli da prave glodari.

“Na pojedinim potezima našeg atara pšenica je baš dobra. Međutim, na delu od Elemira prema Mihajlovu, Melencima i Zrenjaninu najezda miševa je bila neverovatna. Bacali smo 50 kilograma zatrovane pšenice po jutru. To je bila rupa do rupe od miševa. Na nekim parcelama šteta od glodara je i do 20 odsto. Ono što smo spasili sada ne izgleda loše”, kaže Dušan Jankov, poljoprivrednik iz Elemira.

U ovom trenutku na njegovim parcelama pšenica je u fazi drugog kolenca. Još je nisu tretirali protiv bolesti i korova, jer za to čekaju preporuku stručnjaka.

“Bolesti ima malo. Pojavljuju se rđa i pepelnica, ali nije ništa strašno. Ja zaista mnogo sarađujem sa PSS baš oko zaštite, slušam preporuku struke i mogu reći da sam prezadovoljan. Prošle godine sam imao prinos po jutru oko 4,5 tone pšenice. Imali smo tri tretiranja, ali dalo je rezultate”, objašnjava naš sagovornik.

Zdravstveno stanje pšenice zavisi od niza faktora

Ove godine proizvodnja pšenice je, kažu stručnjaci, veoma izazovna, ako se imaju u vidu značajna pojava glodara tokom jeseni i zime, temperaturne oscilacije i razlike u padavinama, kao i pojava korova i bolesti.

“Tokom ove sezone imali smo dva meseca, oktobar i februar, kada su prosečne temperature prelazile višegodišnje vrednosti. Januar je bio mnogo hladniji u odnosu na prošlu godinu. Ukupne padavine bile su manje, a setva je kasnila za oko desetak dana. Proizvođači su doneli dobru odluku i sejali nakon padavina, mahom u drugoj dekadi oktobra”, objašnjava Snežana Parađenović iz PSS Zrenjanin.

Za ovogodišnju proizvodnju, kaže, osim pojave glodara karakteristična je invazivna pojava zimskih korova poput veronice i mišjakinje koji su imali priličnu pokrovnost na parcelama. Zbog toga je bila neophodna ranija intervencija suzbijanja i razdvojena primena od fungicidnog tretmana.

Na teritoriji srednjeg Banata usevi pšenice nalaze se u fazi porasata stabljike do drugog kolenca. Zdravstveno stanje zavisi od lokaliteta proizvodnje, vremena setve, primenjene agrotehnike i izbora sortimenta.

“Vizuelnim pregledima pšenice na pozicijama praćenja uočeno je prisustvo sive pegavosti lista pšenice na 15 do 20 odsto biljaka. Lisna rđa zahvatila je od 5 do 10 procenata biljaka, žuta lisna rđa od 3 do 5 posto, a pepelnica žita od 10 do 15 odsto biljaka. Prisustvo simptoma pomenutih patogena je izraženije kod useva iz ranijih rokova setve, a uslovi koji trenutno vladaju u proizvodnji pogoduju daljem razvoju i širenju patogena”, kaže Parađenović.

“Kod donošenja odluke za tretman veoma je važna tačna dijagnostika simptoma i intenzitet infekcije od čega zavisi i izbor fungicida”, dodaje naša sagovornica.

Vremenske prilike ubrzale razvoj pšenice

Pšenica koja je sejana u optimalnom roku, kažu stručnjaci, prešla je iz faze bokorenja u fazu vlatanja, kada dolazi do intenzivne akumulacije suve materije i porasta u stablo.

“Kod značajnog broja poljoprivrednih proizvođača njive su zasejane izvan optimalnih rokova, odnosno u novembru, pa čak kod manjeg broja proizvođača i u decembru. Ti usevi dobrim delom zaostaju u odnosu na useve iz oktobarske setve. Pšenica sejana u novembru je u fazi bokorenja i tokom narednih dana, u zavisnosti od roka setve i vremenskih uslova, očekujemo da i ovi usevi uđu u fazu vlatanja”, kaže dr Milan Mirosavljević iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Na osnovu dosadašnjih vremenskih prilika, objašnjava, može se slobodno tvrditi da je u toku jedna od najtoplijih sezona u novijoj istoriji, kako u svetu, tako i kod nas.

“Trenutno su zalihe vlage nešto niže u setvenom sloju, dok je situacija u dubljim slojevima malo povoljnija. To je, pre svega, rezultat visokih padavina tokom jesenjeg dela sezona i dobrih zaliha zimske vlage. Nedostatak padavina u februaru i martu na severu i u centralnom delu zemlje, takođe, ima uticaj na razvoj vegetacije i dobrim delom može uticati na dalje formiranje prinosa žita”, ističe naš sagovornik. 

Ukoliko poredimo ovogodišnje useve sa strnim žitima sejanim tokom prethodnih sezona kada su padavine bile značajno više i temperature niže, mora se naglasiti da je vegetacija značajno ubrzana.

“Pšenica je kroz različite fenofaze, poput faze nicanja, ranog porasta i bokorenja prošla značajno brže, tokom kraćeg vremenskog perioda. To je praćeno nešto nižom akumulacijom biomase u ovoj sezoni. Ipak, faza vlatanja je ključna za dalje formiranje prinosa. Ponavljam i da će vremenske prilike i mere nege uticati na dalje formiranje prinosa”, kaže Mirosavljević.

Prinosi mnogo zavise od preduzetih agrotehničkih mera

Primena agrotehničkih mera, pre svega, zavisi od stanja useva.

“Kod useva iz kasnijih rokova setve, ukoliko su podaci analize zemljišta pokazali da je neophodno primeniti azotna đubriva u dve doze, preporučuje se da se uradi druga prihrana sa odgovarajućim brzodelujućim azotnim đubrivima”, objašnjava naš sagovornik.

“Imajući u vidu visoke temperature i fazu razvoja pšenice kod useva iz ranijih rokova setve preporučuje se primena herbicidnog tretmana kako bi se omogućio neometan rast i razvoj useva u nastavku sezone. Kada je reč o prisustvu patogena važno je pratiti stanje na parcelama i ukoliko je neophodno, primeniti preporučene doze odgovarajućih fungicida. Prvi fungicidni tretman je već primenjen kod značajnog broja proizvođača”, dodaje ovaj stručnjak Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

U narednom periodu pšenici bi, kažu stručnjaci, najviše odgovaralo da se temperature ustale i da nema velikih oscilacija. Budući da se usevi nalaze u fazi vlatanja kada se formira broj cvetova u samom klasu, ne bi bilo dobro da imamo naglo i značajno zahlađenje, jer bi to moglo da dovede do stradanja cvetova i manje plodnosti klasa.

U pojedinim regionima, poput Srema, Banata i Šumadije za koje se može reći da se nalaze na granici umerene suše, neophodne su značajnije padavine kako bi razvoj useva mogao neometano da se nastavi. Najbolje bi bilo kada bi te padavine bile ravnomerno raspoređene, bez jakih olujnih vetrova i snažnih pljuskova.

недеља, 26. мај 2024.
18° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије