Objavljena Bela knjiga Saveta stranih investitora; Ljubić: Ove godine manji broj ispunjenih preporuka

Savet stranih investitora okuplja 122 kompanije, koje su u poslednjih 20 godina u Srbiji investirale 44 milijarde evra i zaposlile 115.000 ljudi. Upravo je objavljen novi spisak preporuka za unapređenje uslova poslovanja. Šta je od prošlogodišnjih preporuka ispunjeno, a šta su novi zahtevi stranih ulagača Vladi, kao i šta se sve u Srbiji promenio od 2002. godine, od kako se taj dokument objavljuje, za RTS je govorio Aleksandar Ljubić, izvršni direktor Saveta stranih investitora.

Utisak javnosti je da je ovde stranim investitorima sve dato i sve dozvoljeno. Ali ako se pogleda poslednja Bela knjiga, 72 odsto preporuka Saveta stranih investitora Vladi nije ispunjeno?

Strani investitori ove godine objavljuju 21. Belu knjigu. Ona predstavlja sveobuhvatni prikaz uspešnosti u reformama koje sprovodi Vlada Republike Srbije. U 2019. godini imali smo skoro 40 odsto ispunjenih preporuka. Nažalost, ove godine je taj broj manji i mi pre svega mislimo da je to zbog izbornih ciklusa koje u poslednje tri godine imamo. Nama su ovo treći izbori, a vi da biste sprovodili reforme, morate imati Vladu koja traje četiri godine, da bi kroz Skupštinu mogli da prolaze zakoni.

Znači, iz ugla stranih investitora sada se usporilo sa tim reformama?

Jednostavno, neke teme nisu stigle da dođu na dnevni red Parlamenta. Ono što očekujemo od nove Vlade predvidivost i naredne četiri godine posvećenost reforma.

A šta je nama Bela knjiga dala? Kada je, recimo, 2002. osnovan Savet stranih investitora, strane investicije bile su oko 500 miliona evra?

Prošle godine imali smo skoro 4,3 milijarde evra investicija, stranih investicija. To predstavlja apsolutni rekord i to je više nego sve strane investicije u regionu.

Ali u kakvom investicijalnom kontekstu je nastala Bela knjiga 2002? Vi se sećate tada, recimo, ni APR nije postojao. Išlo se na deset šaltera u deset različitih državnih institucija da se osnuje preduzeće. Vi se sećate tog perioda?

Tako je. Upravo o tome govorim. Sve vlade koje su bile već 21 godinu su bile partneri Saveta stranih investitora. I Savet stranih investitora jeste partner Vladi. On ima institucionalnu saradnju sa Vladom Republike Srbije. To jesu strane investicije, ali to su kompanije koje posluju Srbiji. Njihov interes je da Srbija bude dobro mesto za investiranje, što se na kraju i pokazalo. Srbija jeste lider u regionu po privlačenju stranih investicija.

Ali čini se da je Srbija bolje mesto za ulaganje strancima nego domaćim privrednicima. Vi ste i naveli da je 4,3 milijarde priliv stranih investicija. Domaće investicije su niske. Znači li to da domaćim privrednicima treba neka Bela knjiga?

Bela knjiga je zajednička. Ekonomija i biznis su spojeni sudovi. Kada govorimo o poslovnoj klimi, mislimo na sve pravne i privredne subjekte. Ono što je bitno da kažemo je da bi Srbija imala stabilan rast od 5 odsto, vi morate imati 25 odsto investicija. Strani investitori su uvek bili između 5 odsto i 7 odsto BDP-a. Državne investicije su bile između 5 odsto i 7 odsto BDP-a. To zajedno čini 15 odsto BDP-a. Vi morate imati više od 10 odsto tzv. privatnih investicija da biste imali stabilan rast od 5 odsto.

Kažete da je knjiga zajednička, ali nije zajednički utisak privrednika. Domaći privrednici imaju utisak da su stranci privilegovani.

Ne bi ja to tako rekao. Strane investicije su poznatije kompanije, poznatija  su imena. Kada govorimo u javnosti da je došla neka velika kompanija, to je zvučno ime i svi obrate pažnju na to. Zakonski ne postoji nikakva razlika – ono što dobijaju strani investitori, dobijaju i domaći investitori. Naravno, stranih investitora je mnogo manje nego domaćih investitora, ali ta simbioza je neophodna.

Mi kada radimo i kada govorimo sa državom, mi razgovaramo ne samo o stranim kompanijama, govorimo i o domaćim kompanijama, jer nemojte zaboraviti, Srbija je malo tržište. Mala i srednja preduzeća mogu da dođu do stranih tržišta upravo zajedno sa velikim kompanijama u čije se lance dobavljanja uključuju. Samim tim, što je više tih lanaca, to su veće opcije za mala i srednja preduzeća.

Konkretno, pozitivno ocenjujete uvođenje e-faktura, ali kažete primedba je nedostatak javne rasprave kod važnih poreskih zakona. Šta to znači?

To znači da u komunikaciji sa državom morate imati dvosmernu saradnju. Znači, vi kada objavite određeni zakon, tada je već kasno, vi ste ga već napisali.

A na koji poreski zakon konkretno mislite?

Generalno odnosi se na sve zakone iz oblasti finansija, ali i mnoge druge. Ono što Savet stranih investitora primećuje je da imate određena ministarstva koja više sarađuju, mnogo su transparentnija u postupku donašenja odluka.

Koja su to ministarstva?

Ne bih sad nabrajao, mi radimo sa čitavom Vladom, ali kod određenih vi imate situaciju da se kasno uključujete i da na taj način ne možete da ostvarite pun doprinos određenim zakonskim rešenjima koja bivaju predstavljena. Ali kad govorimo o tome, ne mislim samo o zakonskim rešenjima. Srbija je kandidat za Evropsku uniju i ona usvaja evropske zakone. Ono što je bitno za nas jeste implementacija zakona, sprovođenje zakona i to je nešto na šta mi posebno obraćamo pažnju u razgovorima sa državom i u našoj saradnji s njima.

A zašto otkako postoji Bela knjiga postoji i ta primedba koja se odnosi na parafiskalne namete? To su naknade i takse koje privrednici plaćaju.

Jeste, to je jedna od onih naših evergrin preporuka. Kako stranim investitorima, tako i domaćim investitorima, predvidljivost je jako bitna stvar. A sve ono što nije predvidivo i što dolazi iz domena parafiskala, odnosno dodatnih nameta, ne čini poslovno okruženje predvidivim. I to je nešto u čemu mi zajedno, kako Savet stranih investitora, tako i ostala poslovna udruženja u Srbiji, već dugi niz godina u razgovoru sa Vladom pokušamo da stavimo tu temu više ad akta i da apsolutno namete koji su predviđeni budu definisani direktno u okviru onih državnih fiskalnih nameta.

Prevedite nam sa ekonomskog komplikovanog rečnika, šta znači kad tražite fleksibilnije radno zakonodavstvo? Da li se vi zalažete da nas kao radnike poslodavci lakše mogu da otpuste?

Ne, ne. Kada govorimo o radnom zakonodavstvu, mi smo poslednji put zakon menjali 2014. godine. Puno toga se promenilo nakon toga.

Ali tada su, takođe, izmene išle u tom pravcu.

Imali smo i pandemiju, imamo neke nove oblike rada – rad od kuće, rad na daljinu, neke druge stvari su se promenile. Kada govorimo o fleksibilnom radnom zakonodavstvu, pre svega mislimo na lakše zapošljavanje. Jer vi ako imate, s druge strane, vrlo rigidno zapošljavanje, onda poslodaci neće zapošljavati da ne bi posle imali problema ako padne promet ili padnu obimni posla.

Fleksibilno radno zakonodavstvo jeste dvosmerna komunikacija, da vi lakše komunicirate sa zaposlenim, kako da ga zaposlite, ali i ukoliko nema potrebe više za njegovim radom da ga otpustite. Naravno, to više nije tema u Srbiji, zato što se broj nezaposlenih smanjio i ono što Savet stranih investitora predviđa jeste da će taj broj padati i dalje, pre svega zbog dolaska novih kompanija, otvaranja novog biznisa.

Moramo učiniti nešto više da mladi ljudi ostanu u Srbiji i da rade ovde, da ovde odgajaju svoje porodice, jer ono što je primetno je veliki odliv radne snage iz Srbije što sada trenutno nije problem, ali na duži vremenski period može da predstavlja veliki problem.

Vi se zalažete, i to je legitimno, za interes kapitala koji predstavljate. Ali kako mi da znamo da je interes kapitala nužno javni interes. Pohvaljujete ukidanje naknade za konverziju za građevinsko zemljište. To je dobro za one koji nisu platili konverziju, ali ima i onih koji su je platili. Kako mi da znamo da je to u interesu svih nas to što vi pohvaljujete?

Kao strani investitori mi se pre svega baziramo našim iskustvima koje imamo ne samo u Srbiji nego u celom svetu, pogotovo u zemljama regiona. Kada govorimo konkretno o konverziji, vi ste imali da je konverzija kada je došla na dnevni red, pa do dan danas, ukupno ste prihodovali nekih tridesetak miliona, što je potpuno zanemarljivo na osnovu onoga što ste zaključali potencijal donošnjem takvog jednog zakona.

Znači nije mnogo njih platilo, neće mnogo njih biti oštećeno. Recite mi, da li Savet stranih investitora reaguje na neka kršenja radnih prava kod stranih investitora?

Apsolutno. Ne samo kod stranih investitora, već kod bilo kog poslodavca. Ono što je specifično za strane kompanije u odnosu na domaće je što su njihova pravila ponašanja uvezena. Znači, sve kompanije koje su članice Saveta stranih investitora kako se ponašaju u Srbiji, tako se ponašaju u bilo kojoj drugoj zemlji na svetu gde posluju. Velike kompanije donose nešto što se zove radna kultura i to može samo da predstavlja benefit za mlade ljude i uopšte za zaposlene u Srbiji.