Crni luk tera suze na oči i zbog cene, košta kao južno voće

Cena crnog luka drastično je skočila u prethodnih mesec dana i dostiže cenu južnog voća. U Beogradu je kilogram tog povrća u marketima do 200, a na pijacama, gde je kvalitet nešto bolji, i do 300 dinara. Cena, kažu prodavci, neće skoro ići nadole.

Црни лук тера сузе на очи и због цене, кошта као јужно воће

Mnogima koji ovih dana kupuju jedan od glavnih sastojaka svakog ručka suze krenu na oči i pre seckanja ljutog crnog luka. Razlog je paprena cena i to ne samo u prestonici, već u svim delovima zemlje.

Prodavac kaže da je razlog zato što nema našeg luka, nestao je, a ovaj koji se sada prodaje je iz uvoza. Napominje da nikad luk ovako nije bio skup od kada je na pijaci.

Slična poruka sa pijace u Jagodini može se čuti i u Beogradu. Čak i od proizvođača.

"Ovaj holandski je malo poskupeo, bio je 80 sad je isto 200. Pa sve je manja proizvodnja luka i svog povrća. To je glavni razlog što je poskupeo", kaže Miloš Jakovljević iz Ivanjice.

Nikola Pantović, proizvođač iz Ivanjice, kaže da nema dovoljno količina i nema ko da radi više.

U Srbiji je 2022. proizvedeno 35.000 tona crnog luka na više od 4.100 hektara, što su prosečne vrednosti za prethodnih nekoliko godina. Međutim, vremenske prilike nisu išle naruku proizvođačima, čak ni u Vojvodini gde se crni luk najviše proizvodi. Zbog svega toga smanjena je i ponuda.

"Deo crnog luka koji je izvađen zbog pojave prouzrokovača bolesti je završio na deponijama, deo u biogas postrojenjima što je u značajnoj meri smanjilo ponudu. Povećan izvoz pre svega na tržište Rumunije, Bugarske, Makedonije, Albanije i Bosne i Hercegovine je još dodatno smanjio ponudu", kaže prof. dr Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta Novi Sad.

Profesor Ilin naglašava i da je hektar crnog luka za gotovo 30 odsto skuplji nego u prethodnim godinama i košta do 10.000 evra. Veći troškovi proizvođača diktiraće, prirodno, i višu cenu. Cena od 120 dinara bez PDV-a koju traže profesionalni proizvođači za kilogram crnog luka, sasvim je opravdana, kaže, s obzirom na ulaganja. Problem je u razlici koju dodaju distributeri.

"Da nam se ovako nešto ne bi dešavalo u budućnosti neophodno je pod hitno značajno ulaganja kreatora agrarne politike u pre svega kvalitetan skladišni prostor kako bi mogli uspešno čuvati crni luk minimum šest do devet meseci, a zatim značajno povećati subvencije po jedinici površine kako bi ova proizvodnja bila znatno jeftinija", naveo je.

Crni luk smo prošle godine najviše uvozili iz Holandije i Severne Makedonije. Trenutno se, kažu stručnjaci, uvozi iz Egipta, Holandije, Nemačke i Kirgistana.