USAID: Srbija jedina u regionu bez "nebankarskog" finansiranja

Izmenom regulative za rad nebankarskih mikrofinansijskih insititucija, procenjeni priliv sredstava u srpsku privredu bi iznosio 869 miliona evra u roku od četiri godine, što bi dovelo do otvaranja 230.000 radnih mesta i uštede u državnom budžetu od 149 miliona evra godišnje, rezultati su USAID projekta, predstavljenog na konferenciji za novinare u Beogradu, prenosi Beta.

Nebankarske (nedepozitne) finansijske institucije su mikrofinansijske institucije, lizing i faktoring, a Srbija je, kako je istaknuto, jedina u regionu u kojoj kreditne usluge nude samo bankarske institucije.

Pošto srpsku privredu čine prevashodno mala i srednja preduzeća, odnosno u njima radi 65,3 odsto svih zaposlenih u zemlji, stvara se 65,5 odsto ukupnog prometa i 55,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Iz USAID-a ocenjuju je da je neophodno stvoriti zakonski okvira za rad tih finansijskih institucija.

Kako je rečeno, razgovori o zakonskom regulisanju rada mikrofinansijskih institucija, između Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije (NBS) su u završnoj fazi, a jedini problem je ko će raditi supervizuju tih institucija.

Predstavnici USAID-a su objasnili da mikrofinansijske institucije nisu banke u klasičnom smislu, već institucije koje daju kredite građanima koji ne zadovoljavaju uslove za dobijanje zajmove u bankama.

Srbija među najlošijima po dostupnosti kapitala

Prema istraživanju Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je na 125. mestu, od 144 zemalja, po dostupnosti finansijskih sredstava za preduzetnike i najlošija je u regionu.

Preduzetnicima su, kako je rečeno, potrebni mikro izvori finansiranja koji su njima prilagođeni, a raspon kredita koji nedostaje domaćem tržištu je od dve do 12 hiljada evra, za čije odobravanje klasične banke nisu zainteresovane.

U Evropi već postoji mogućnost davanja mikrokredita, a procenat nevraćenih kredita je jednocifren i niži je od nenaplativih kredita u bankarskom sektoru.

U Rumuniji je 2005. godine bilo osam mikrofinansijskih institucija sa kapitalom od 40 miliona evra, a danas postoji 130 takvih institucija koje raspoalžu milijardom evra i one čini trećinu finansijskog sektora.

Kako je predočeno, mikrofinansijske institucije u Rumuniji su za prošlu godinu odobrile 160.000 kredita prosečne vrednosti od oko 6.000 evra. Kamate su u početku iznosile do 60 odsto godišnje, dok su danas ispod 30 odsto.

Lizing je u Srbiji uređen skoro kao bankarski sektor, ali ga koristi svega jedan odsto malih i srednjih preduzeća, dok je najčešći izvor finansiranja dozvoljeni minus, a porodica i prijatelji finansiraju 5,5 odsto takvih firmi.

U osam najrazvijenijih zemalja EU 40 odsto mala preduzeća koriste lizing, a stepen vraćanja tako dobijenih sredstava veći je nego kod bankarskih transakcija.

Jedan od razloga za izmenu regulatornog okvira za lizing u Srbiji je što ga nepovoljan poreski tretman čini skupljim u odnosu na bankarske kredite, a drugi je neadekvatno regulisan operativni lizing.

Lizing je jedini izvor kapitala čija kamata podleže naplati PDV-a, te je, kako je rečeno, neophodno izmeniti Zakon o PDV-u, ali i olakšati uslove za dobijanje dozvole od centralne banke za osnivanje lizing kompanija.

Osnivački kapital za lizing kompanije koje se bavi prometom pokretne imovine je oko 500.000 evra, a nepokretnom je oko pet miliona evra i taj novac je, kako je ukazano, "nepovratno zarobljen".

USAID predlaže da se definišu jasni kriterijumi za rad operativnog lizinga i da se izmene odredbe iz oblasti stečaja, likvidacije, izvršenja i obezbedenja, tako da pravno lice bude odgovorno za korišćenje predmeta lizinga, a ne lizing kompanije, što je sada slučaj.

Faktoring je jedna od nebankarskih finansijskih institucija, koja pruža usluge kupoprodaje postojećeg nedospelog ili budućeg kratkoročnog potraživanja, po osnovu ugovora o prodaji robe, ili pružanja usluga u zemlji i inostranstvu.

U Srbiji je registrovano 10 faktoring firmi, a njime se bavi i Agencija za osiguranje i finansiranje depozita (AOFI) i oko 10 komercijalnih banaka.