Put oporavka za nekadašnje gigante

Posrnuli privredni giganti neće završiti u stečaju, najavljuju nadležni. Na put oporavka prvi će krenuti Industrija mašina i traktora (IMT) i Industrija motora Rakovica (IMR), ujedinjavanjem u novu fabriku koja će proizvoditi traktore i kombajne, konkurentne i na svetskom tržištu.

Oni bi koristili američke "džon dir" motore, a partner u tom poslu biće beloruska kompanija. Plan je da se fabrike izmeste iz Novog Beograda i Rakovice, a zemljište prepusti stambenoj gradnji.

Od zaposlenih u IMT-u i IMR-u, sada su samo portiri. Ostali, kao i većina u Srbiji prazniju, a u rakovičkoj fabrici za to imaju dobar razlog.

Jovan Mičić iz Samostalnog sindikata IMR-a kaže da radnici IMR-a prošle godine nisu koristili godišnji odmor, zato što su imali previše posla.

"Proizvodnja IMR traktora u prošloj godini bila je rekordna, mi smo napravili 1.060 traktora, a projektovani smo kao fabrika motora", kaže Mičić.

Tako ih je nužda naterala da proizvedu više traktora nego IMT. Na tržište Etiopije ugovorili su plasman za narednih pet godina.

Sindikati IMR-a smatraju da je gradnja zajedničke fabrike skup posao i da je prvobitna ideja o preseljenju novobeogradske kompanije u njihove pogone realnija, jer imaju višak hala.

Argumenti za izmeštanje fabrike

Međutim, u IMT-u su protiv spajanja, smatraju da je jedini razlog izmeštanja fabrike 36.000 hektara zemljišta. Među argumentima je i onaj za verovali ili ne.

"To je nemoguće - dve različite fabrike, dva različita mentaliteta ljudi, dva različita programa, jer mi proizvodimo isključivo traktore i priključne mašine, a IMR motore", kaže Stanko Milinović iz Samostalnog sindikata IMT-a.

IMT i IMR nekada su zapošljavali 18.000 radnika, u zajedničku firmu danas bi moglo da pređe 1.500 trenutno zaposlenih. Da spajanja, bar u novoj fabrici neće brzo biti, potvrđuje i nadležni ministar.

"Ideja je da krene proizvodnja traktora u već postojećim pogonima, da vidimo šta možemo da uradimo sa njima, a da paralelno krenemo proizvodnju nove fabrike, tako da imamo ambicije da taj novi model prikažemo već na nekom od ovogodišnjih poljoprivrednih sajmova", kaže ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić.

Najveći problem, smatraju stručnjaci, jeste što kriza kod nas traje duže od dve decenije, pa je i tehnologija zastarela. Zato prvi korak države mora da bude strateški.

Ekonomista Zoran Popov smatra da treba napraviti jednu ozbiljnu strategiju sa celom privredom, a onda sa nekoliko ključnih sektora privrede, pri čemu poseban akcenat treba staviti na industriju.

"Ona zemlja koja nema industriju je strahovito ranjiva, nije slučajno Nemačka najveća snaga Evrope, ona ima najjaču industriju", kaže Popov.

Od desetak nekadašnjih privrednih giganata, sledeći za koji Vlada sprema program oporavka je "Prva petoletka".