Evropski budžet na tapetu

U Briselu evropski lideri lome koplja oko budžeta Unije do 2020. godine. Bogatije zemlje su za stezanje kaiša, a najveći zagovornik štednje Velika Britanija preti vetom ako tako ne bude. Siromašnije članice strahuju da će zbog štednje biti smanjen deo kolača koji dobijaju iz zajedničke kase.

Na dvodnevnom samitu u Briselu evropski lideri pregovaraju o sedmogodišnjem budžetu Evropske Unije za period od 2014. do 2020. godine. U atmosferi stezanja kaiša evropske zemlje koje kod kuće sprovode stroge mere štednje, među kojima je najglasnija Velika Britanija, zahtevaju i da evropski budžet bude smanjen.

Najveći korisnici budžeta Unije, traže da se poveća ili ostane na istom nivou. Britanski premijer Dejvid Kameron ponovio je da će uložiti veto ako evropski budžet ne bude smanjen.

"Ovo su teški pregovori. Dok kod kuće donosimo teške odluke o kresanju javne potrošnje, bilo bi potpuno pogrešno da podržimo predloge za povećanje budžeta EU. Tvrdo ćemo pregovarati za dobar dogovor za britanske i evropske poreske obveznike", kaže Dejvid Kameron. 

Predsednik saveta Herman Van Rompaj tokom dana se najpre bilateralno sastao sa svih 27 šefova država, da bi svi zajedno seli za sto večeras. Osim Britanije, smanjenje Budžeta traže Nemačka, Francuska i Holandija, dok Poljska, ali neke druge zemlje na istoku i zapadu, strahuju od kresanja fondova za manje razvijene krajeve.

"Mi želimo ambiciozan evropski budžet, koji će omogućiti više solidarnosti unutar EU. Ako smanjimo budžet, smanjićemo mogućnosti da Evropa vodi politiku koju ne očekujemo", kaže Elio di Rupo, premijer Belgije.

Smanjujući početni predlog Evropske komisije, predložen je budžet od 973 milijarde evra. Jedna trećina odlazi na kohezione fondove, odnosno izgradnju infrastukture u siromašnijim delovima EU, druga trećina na zajedničku poljoprivrednu politiku, a ostatak na brojne druge oblasti.

Iako EU budžet predstavlja samo mali udeo, tek oko jedan odsto ukupne javne potrošnje zemalja članica, tokom sledeća dva dana vodiće se teški pregovori o njegovom dodatnom smanjenju.

Komplikovani pregovori o tome koliko ko daje, a koliko uzima iz evropske kase odraziće se i na nivo bespovratne pomoći koji dobija Srbija. Ako početni predlog Evropske komisije o predpristupnoj pomoći ne bude smanjen, Srbija će u narednih sedam godina dobijati oko 200 miliona evra godišnje.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 25. мај 2024.
22° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије