Modernizacija srpskog jezika

Surfovanje, tagovanje, lajkovanje neke su od reči koje mladi sve češće koriste prilikom komunkacije.

Međutim, i u razgovoru odraslih teško je čuti rečenicu bez jedne ili više stranih reči. Ništa neobično je da se radi u ofisu, igra u plejofu. Hranimo se fastfudom, a odmaramo se u bekstejdžu uz bestseler kupljen u šopingmolu.

Lektor Milka Canić podseća da niko više ne kaže nedelja mode već fešn vik, i dodaje da danas niste moderni ukoliko ne govorite reči poput 'fensi' ili 'kul'.

"Da li znate da od reči 'kul' postoji komparacija prideva 'kul', 'kuliji' i 'najkuliji'?", upitala je Canićeva.

Nema razloga da se plašimo novina u srpskom jeziku, pa čak i kada one dolaze iz stranih jezika, poručuje lingvista Vlado Đukanović.

Lingvista Vlado Đukanović ističe da to korišćenje stranih reči nije kvarenje jezika, već normalne jezičke promene koje pokazuju da svaka generacija pravi jezik prema sebi i svojim jezičkim potrebama.

"Ako sutra dođemo u situaciju da se moji unuci lajkuju sa nečijim unukama to stanje će u srpskom jeziku biti tako i to će možda biti i normirano. Ne znam zašto bi se ja plašio kako će izgledati svet 70 godina posle mene", napominje Đukanović.

Strane reči u svakodnevnoj su upotrebi u našem govoru. Činjenica je da od kada postoji, srpski jezik je pod uticajem drugih jezika kao što su grčki, francuski, nemački, turski, engleski.

Stručnjaci su i mišljenja da nove tuđice treba pažljivo uključivati u govor, ali i da radi očuvanja autentičnosti jezika ne bi po svaku cenu trebalo, na primer, umesto veš-mašine da kažemo perilica.