Nova definicija povrede na radu

Zaposlenima koji se povrede na putu od posla do kuće i obratno poslodavac ubuduće neće plaćati punu naknadu, jer se to neće svrstavati u kategoriju "povreda na radu" kao što je do sada bio slučaj.

Pre izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju, sve povrede nastale u dolasku i odlasku sa posla svrstavane su u "povrede na radu", a stručnjaci iz Ministarstva zdravlja kažu da je prihvaćena definicija Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne organizacije rada (MOR), prema kojima se povredom na radu smatra samo ona koja je nastala u samom procesu rada.

Ubuduće će zaposleni, kada se povrede na taj način, ići na klasično bolovanje, kaže pomoćnik ministra zdravlja za međunarodnu saradnju i evropske integracije Petar Bulat, dodajući da se takva povreda neće tretirati kao "povreda na radu", kako je do sada bio slučaj kada je poslodavac naknadu kompezovao sa 100 odsto.

"To je definicija MOR-a, odnosno povreda na poslu je kada radnik uđe u preduzeće.Tako, na primer, vodoinstalater kada ode na intervenciju na teren, sam put od kuće do radne organizacije nije povreda na radu, već kad on ode da popravi nešto u drugom kraju grada", naveo je primer Bulat.

On je podsetio da, inače, bolovanje do mesec dana plaća poslodavac, a duže od toga Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Takođe je ukazao da nema tačnih podataka o tome koliko ima povreda na radu godišnje i da postoji više podataka i evidencija o tome.

Različiti podaci koliko ima povreda na radu godišnje 

Prema podacima RZZO, ima 20.000 "povreda na radu" godišnje, Inspekcija rada smatra da ih ima 3.000 do 4.000, a Uprava za bezbednost na radu 1.000 ili 1.600, rekao je Bulat.

On je naveo da je do 2005. godine, prema svim evidencijama, bilo 21.000 "povreda na radu" godišnje, što, kako je ocenio, nije mali broj. Takođe je ukazao da podaci u svetu pokazuju da u proseku 25 odsto ukupnog broja povreda čine "povrede na radu".

Prema njegovim rečima, jedan od razloga izmena odredbi Zakona je taj što se često povrede od posla do kuće zloupotrebljavaju i što radnik može da se povredi u gradu, a da, na primer, kaže lekaru da se to desilo na poslu.

"Trebalo bi prevenirati povrede, a ovako se dobija iskrivljena slika o mestima gde treba intervenisati i koje struke zaštititi", rekao je Bulat, dodajući da je sada izmenama u zakonu preciznije definisano šta je "povreda na radu".

Evidencija pokazuje da se najčešće povređuju radnici u industriji i građevinarstvu. Uglavnom se povređuju muškarci između 36 i 55 godina starosti, a najčešće zadobijaju povrede šake, prstiju, nogu i to uglavnom u prvoj, prepodnevnoj smeni.