Dan pobede nad fašizmom

U znak sećanja na žrtve Drugog svetskog rata, ali i u znak pobede nad fašizmom, obeležen je se Dan pobede i Dan Evrope. Predsednik Srbije Boris Tadić položio je venac na spomenik Neznanom junaku na Avali.

Tadić je, u spomen knjigu upisao: "Srbija protiv fašizma, rasizma i ljudskog zla! U ovom vremenu, danas i uvek. Aušvic, Treblinka, Jasenovac, Jadovik, Kragujevac, da se nijedno stratište ne zaboravi. Slava herojima".

Predstavnici Vlade Srbije, grada Beograda, diplomatskog kora, udruženja i građana položili su vence na spomenik Oslobodiocima Beograda.

Vence su položili predstavnici ministarstava odbrane, rada i socijalne politike, predsednik Skupštine Beograda Aleksandar Antić i ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Konuzin. 

Povodom Dana pobede nad fašizmom, ministar odbrane Dragan Šutanovac uručio je vojne spomen-medalje pripadnicima tog ministarstva i Vojske Srbije, koji su učestvovali u multinacionalnim operacijama UN.

Visoka odličja za učešće u mirovnim operacijama UN u Čadu, Kongu i Liberiji dobilo je 40 pripadnika sistema odbrane, kojima je Šutanovac čestitao na uspešnom predstavljanju Vojske Srbije i države u očuvanju globalnog mira.

Šutanovac je istakao da se spomen-medelje prvi put uručuju povodom Dana pobede nad fašizmom i Dana Evrope, naglasivši da je Srbija tokom svoje istorije uvek bila privrežena ciljevima, prvo Društva naroda, a kasnije UN.

"Nastavljamo tradiciju koja je ustanovljena pre više od 60 godine, davne 1956. godine, prvi put na Sinaju", rekao je ministar dodavši da se učešćem u mirovnim operacijama UN ali i sa mandatom EU ispunjavaju međunarodne obaveze države.

Prema njegovim rečima, to predstavlja snažan argument spoljne politike za ostvarenje nacionalnih i državnih itneresa, a u odnosima sa drugim državama Srbija se tretira kao ravnopravan partner koji učestvuju u očuvanju globalnog mira.

Povodom Dana pobede i Dana Evrope u Skupštini Srbije otvorena je izložba "Jugoistočna Evropa-ljudi i kultura".

Dan pobede slavi se 9. maja, na dan kada je pre 66 godina završen Drugi svetski rat, najkrvaviji sukob u istoriji čovečanstva u kome je nestalo više od 50 miliona ljudi, od toga gotovo 31 milion civila.

Toga dana 1945. godine, nekoliko minuta posle ponoći, u razrušenom Berlinu, potpisan je Akt o bezuslovnoj kapitulaciji Nemačke, pošto je u ogorčenim borbama sovjetske Crvene armije za skoro svaku zgradu u tom gradu, 2. maja, skršen i poslednji otpor nacista.

Ceremonijom potpisivanja koju je organizovao predsednik SSSR-a Josif Visarjonovič Staljin, koji je i diktirao uslove kapitilacije, okončan je rat započet napadom Hitlera na Poljsku, 1. septembra 1939.

Tačni podaci o žrtvama na području bivše Jugoslavije, kao ni ukupnim žrtvama Drugog svetskog rata nikada nisu utvrđeni.

Prema izveštaju državne komisije SFRJ, poginulo je i pobijeno 1,7 miliona ljudi, među kojima 304.948 boraca, a u novije vreme pojedini istraživači ukazuju da su pri tom uračunati i demografski gubici.