Zakonom protiv nasilja na poslu

Zakon protiv mobinga, iako donet u maju, stupio je na snagu tek pošto je, u petak, donet Pravilnik koji primerima objašnjava šta je, zapravo, mobing. Radnicima se savetuje da detaljno pročitaju Pravilnik, jer mnogi verovatno nisu znali da je i ogovaranje na poslu mobing.

Poslodavac će moći da otpusti zaposlenog koji zlostavlja kolege, a u slučaju da poslodavac zlostavlja radnika i ne prestane ni posle upozorenja, biće kažnjen novčano, od 200.000 do 800.000 dinara.

Snežanu Tatarević psihički i fizički napadao je šef na poslu i na kraju je dobila otkaz. Zakon protiv mobinga je, kaže, dobar, ali ga je trebalo doneti ranije. Njena prijava za radni spor nije rešena ni posle tri godine.

"Ja kao žrtva sam zlostavljana, isterana, a mober je zaštićen. Znači, žrtva je nezaštićena. Meni uopšte nije jasno zašto država poziva da se prijavljuje nasilje korupcija i ostalo, kada ti ljudi budu obeleženi i budu opet ponovo zlostavljani", rekla je Snežana Tatarević.

U pravilniku o mobingu, koji će biti objavljen u sledećem Službenom listu, kako nezvanično saznajemo, opisano je oko 40 primera zlostavljanja.

Pored pretnji, uvreda i seksualnih napada, mobing je, između ostalog, kada vam poslodavac ne daje nikakav posao ili dobijate više posla nego što možete da završite, kada vas ignorišu ili izdvajaju iz radne okoline, oduzimaju vam sredstva za rad, često vas bezrazložno nadziru, ismevaju, imitiraju, a i ogovaranje je mobing.

Detaljan pravilik za jasniji zakon

U izradi pravilnika učestvovali su sindikati, poslodavci, Inspekcija rada i Uprava za bezbednost i zdravlje na radu.

"Pravilnik vrlo detaljno, mnogo detaljnije nego zakon obrađuje kompletan postupak od prepoznavanja eventualnog zlostavljanja na radu, do svih radnji koje će se na kraju okončati kažnjavanjem počinioca, odnosno zaštitom radnika koji prepozna da je zlostavljan na radu", rekla je Snežana Lakićević-Stojačić iz Ministarstva rada i socijalne politike.

Najčešće žrtve su oni koji prijavljuju nepravilnosti u radu, žene i povučeni radnici. Ako vas zlostavljaju na poslu, nužno je da neformalno zatražite od onoga ko vas zlostavlja da prestane sa tim.

Aleksandar Marković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije kaže da, ukoliko se u tome ne uspe, zaposleni se obraća poslodavcu sa zahtevom da pokrene postupak posredovanja u kome može učestvovati i predstavnik sindikata i da se mirnim putem reši navedeni spor.

"Ukoliko se u tome ne uspe, zaposleni ima pravo da pokrene sudski postupak za koji zakon predviđa da je hitan", rekao je Marković.

Primedba sindikata na pravilnik bila je to što se mobingom ne smatra zloupootreba ovlašćenja poslodavca, na primer kada vas raspoređuju na niže radno mesto ili u drugi grad.

Oni koji su do sada prijavili da su zlostavljani, najčešće su dobijali otkaz i vode višegodišnje sudske sporove kojima se ne nazire kraj.

Sindikalci kažu da su u mnogim firmama zapošljavani profesionalni moberi čiji je zadatak bio da zlostavljaju i zastrašuju ljude, sve dok sami napuste firmu, bez otpremnine.

Koliko je krupan korak donošenje Zakona protiv mobinga govori i podatak da je Srbija tek deveta zemlja u Evropi koja će dobiti takav zakon.