Важне поуке потраге за дечаком који се изгубио у Врчину, спасиоци ГСС саветују шта морамо да имамо код себе

Дечак из Врчина кренуо је у шетњу око 18 сати, а два сата касније јавио је деди да се изгубио. Успео је да пошаље једну фотографију и онда му се телефон угасио.

За срећан крај заслужни су, између осталих, Душан Петковић, младић који је пронашао дечака  и Димитрије Остојић – обојица спасиоци Горске службе спасавања.

Душан Петковић за РТС каже да им је позив стигао 10 минута пре поноћи и да су одмах оформили тимове за потрагу.

"Имали смо информацију да је на терену изгубљен дечак, да је 15 година старости и да је потребно да што пре дођемо до саме локације. Нисмо имали више информација од тога", испричао је Душан.

Кад су дошли до те локације, каже, онда су од мештана који су били укључени у потрагу, добили информације које су за њих биле значајне.

“Између осталог, добили смо податак да је дечак послао фотографију. Од особе која је била на терену добили смо информацију која је то тачка на фотографији, тако смо имали тачку са које смо почели претрагу”, рекао је Душан.

Информације драгоцене за потрагу

Према његовим речима, када спасиоци имају тачку на којој је особа последњи пут виђена или на којој је боравила, тада се велики број претрага заврши проналажењем особе у непосредној близини саме тачке.

"Дечак није био баш ту, али је био релативно близу. Анализом саме топографије терена, закључили смо да постоје путеви којима би било логично да се креће зашто је, по каснијим информацијама које смо добили, његова идеја била да прође око планине и да се врати до куће деке и баке", испричао је Душан. 

“Дозивали смо га – ништа. Нисмо добили одговор и у неком тренутку смо приметили да неко лежи поред пута. И то је тренутак када у вама проради тај инстинкт, да ли је повређен, да ли је све у реду или није", рекао је Душан.

Кад су га видели, каже, дечак је био збуњен, зато што није ни очекивао да ће кренути потрага за њим.

"Заправо, направио је мало скровиште одмах поред пута, где је покушао да преноћи и сачека јутро, да би могао да се врати. Полако је почео комуникацију с нама и онда  је схватио да хоћемо да му помогнемо", испричао је Душан.

Остојић: Рутинска акција, много важније поуке 

Димитрије Остојић, такође спасилац, рекао је да је ово за њих била изузетна рутинска акција, јер је било довољно информација и одигравала се у близини Београда.

“Ми често имамо овакве ситуације, али много је битније у целој причи извући поуке из тог случаја који је бениган, много је значајније да схватимо, да пренесемо поруку свима да је врло лако доћи у такву ситуацију”, истиче Димитрије.

"Шума је шума, да ли близу Београда или далеко, није битно. Топологија терена је таква да ви једноставно можете бити и близу неког града, близу неког битног објекта, али да уђете у простор који је скривен брдима, шумом или нечим и да изгубите оријентацију", објашњава Димитрије.

Према његовим речима, велики проблем и разлог губљења људи је често мрак, када немате адекватну батеријску лампу, без обзира на годишње доба и на узраст особе која се изгубила.

"Овакве ситуације, чак и близу Београда, зими, када ноћу није плус 18 или 25, него минус 10, могу да се претворе у нешто много, много озбиљније", упозорио је  Димитрије.

Веома важно имати телефон са пуном батеријом

Веома битно је, каже, да ко креће у неко истраживање природе, да ли је то шетња по неким планинским обронцима или нешто друго, увек са собом има адекватну гардеробу и мобилни телефон са пуном батеријом. 

Рекао је да је већи део Србије добро покривен мобилним сигналом, осим пар неких подручја. 

На питање, да ли било ситуација која их је уплашила, Димитрије је навео пример двогодишње девојчице из Уба која се изгубила у марту ове године, када ју је нашао пас Горске службе спасавања.  

"Када трагате за малим дететом у условима где знате да је температура толико ниска да је велика шанса да неће преживети ноћ на отвореном, то је нешто што не може да остави спасиоца равнодушним, сигурно", наглашава Димитрије.

Да би неко могао да буде припадник Горске службе спасавања мора да буде припремљен за спасавање, да прође одређене обуке, да буде  хуман, да осећа потребу да помаже људима, наводи Душан Петковић.

Осим тога, каже Душан, било би пожељно да се бави авантуристичким спортовима, односно да је из те приче, да је способан да се креће по планини, да је проводио неко време у тој сфери.

"Још једну ствар бих додао шта је битно за спасиоца, да људи разумеју да смо ми волонтери. Значи, да је потребно да неко своје слободно време даје служби, односно за добробит целог друштва", закључио је Димитрије.