Ej, kafano (skupa) muko

Niš ima oko dve hiljade  ugostiteljskih objekata u kojima radi oko šest hiljada ljudi. Prema podacima udruženja ugostiteljskih poslenika oko 24.000 Nišlija živi od ugostiteljstva.

Zbog velikih nameta i male ekonomske moći Nišlija, niški ugostitelji, inače, prvaci države u ugostiteljstvu na rubu su egzistencije.

Koliko je situacija teška možda je najbolji primer nadaleko čuveni restoran "Amerikanac".

Njegov vlasnik, Nikola Madić morao je da podigne kredit da plati struju koju su mu nedavno isekli. Razmišlja da na tradiciju dugu 70 godina stavi tačku.

"Pred velikom sam dilemom da li posle 70 godina rada zatvoriti kafanu ili raditi samo vikendom, a promet je opao za 70 posto", kaže vlasnik restorana "Amerikanac" Nikola Madić.

Poskupljenja životnih namernica, pića, struje, poreze i doprinose koje ubire država ugostitelji kažu da ne mogu da ukalkulišu u cenu usluga.

Skupa i muzika

Vlasnik restorana "Kvins" zbog pada prometa za 70 odsto otpustio je 40 radnika. Velike takse za autorska prava, a mesečno ga je to koštalo 15.000 dinara, naterale su ga da gostima pre godinu i po dana uskrati muziku.

"Predlog bi bio ujediniti fonogram i SOKOJ i napraviti jedinstvenu cenu koja je podnošljiva", navodi Milivoje Antanasijević, vlasnik restorana "Kvins".

"Taksa za muziku se deli na čudan način a autori od toga ništa ne dobijaju", kaže muzičar Goran Šepa iz grupe "Kerber".

Izdatke ugostitelja uvećavaju i nameti koje ubire grad. Reč je o taksi za firmarinu koja se kreće od 1. 200 do 14.000  dinara i zakup bašti po ceni od 15 do 40 dinara za kvadratni metar.

"Cena takse zakupa se umanjuje do 50 odsto zavisno od broja zaposlenih radnika", kaže Zoran Albijanić predstavnik gradske uprave.

Nišlije kažu da ne pamte kada us poslednji put bili u kafani.  Niški ugostitelji, kažu, da danas uglavnom prihoduju od reprezentacije javnih gradskih preduzeća, ali je i ona drastično smanjena.

Neki preživljavaju zahvaljujući političkim partijama, jer skoro sve stranke ovde imaju svoju kafanu.