Obavezno zapošljavanje invalida

Zakonski rok od godinu dana u kojem su poslodavci bili obavezni da zaposle određeni broj osoba sa invaliditetom ili da utvrde da imaju odgovarajući broj zaposlenih sa invaliditetom, ističe danas.

Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, koji je stupio na snagu 23. maja 2009. godine, propisan je rok od godinu dana za početak njegove primene.

Poslodavci traže da se primena tog zakona odloži za još šest meseci, jer nisu na vreme objavljena potrebna podzakonska akta.

Nedostaje još jedan pravilnik na osnovu kojeg će komisija, koju će zajedno formirati Fond PIO i Nacionalna služba za zapošljavanje, utvrđivati procenat invaliditeta.

Svaki poslodavac koji ima više od 20 radnika obvezan je da zaposleni najmanje jednu osobu sa invaliditetom.

Poslodavac koji ima između 20 i 49 zaposlenih dužan je da ima zaposlenu jednu osobu sa invaliditetom, a ako zapošljava više od 50 radnika dužan je da obezbedi radno mesto za najmanje dve osobe sa invaliditetom i na svakih narednih započetih 50 zaposlenih po još jednu.

Od oko 22.000 osoba za invaliditetom koji su prijavljeni u Nacionaloj službi za zapošljavanje. Trenutno, tek 13 odsto osoba sa invaliditetom radi.

Poslodavcima potrebno još šest meseci

U Uniji poslodavaca još ranije su naveli da je poslodavcima u Srbiji je potrebno od šest meseci do godinu dana da se pripreme za primenu novog zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavaju osoba sa invaliditetom, jer nisu na vreme objavljena potrebna podzakonska akta.

Direktorka sektora za pravne poslove i socijalni dijalog Unije poslodavaca Nataša Zavođa rekla je da je problem što još nije objavljen pravilnik kojim će se odrediti način i metod za utvrđivanje osoba sa invaliditetom, a primena počinje.

Prema njenim rečima, za primenu zakona poslodavcima su potrebna i značajna novčana sredstva da bi opremili radna mesta za potrebe osoba sa invaliditetom.

"Najosnovije opremanje firme, kao što je obezbeđenje prilaza radnom mestu košta od 5.000 do 7.000 evra ", navela je Zavođa. 

Potrebno obezbediti posebne uslove za rad

Zavođa navodi da nije dovoljno da se potrebama takvih lica prilagodi samo radno mesto, već na primer i gradski prevoz, jer mora da stigne bezbedno na posao, a u slučaju povrede u odlasku i odlasku na posao poslodavac plaća sve troškove.

Kako je navela, problem je i što ne postoji precizna evidencija koliko je osoba sa invaliditetom, od ukupnog broja prijavljenih u Nacionalnoj službi zapošljavanje, raspoloženo da radi.

"Većina njih, ako zasnuje radni odnos, gubi već stečena radna prava, ili ne želi da se uključi u radne proces jer jednakim učešćem na tržistu rada sa drugim zaposlenima dolaze u mogućnost da izgube posao u nekom trenutku", rekla je Zavođa.

Poslodavci će morati da zahtevaju od osoba sa invaliditetom, koji već jesu u radnom odnosu da se dobrovoljno prijave, podnesu zahtev nacionalnoj službi i da plate za njih procenu preostale radne sposobnosti.

"Veliki broj lica nije spreman da bude proglašen kao osoba sa invaliditetom, tako da ce službe ljudskih resursa u primeni ovog zakona imati visokomoralnu, socijalnu i psihološku funkciju da motivišu zaposlene i da ih upozore da neće izgubiti radno mesto, ali da je u interesu poslodavaca da im se prizna taj status kako ne bi plaćao kazne", navela je Zavođa.