Dete nije bezbedno ni dok igra igrice: Predatori vrebaju preko lažnih profila, ima ih na Robloksu – kako ga zaštititi

U poslednjoj policijskoj akciji "Armagedon", koja za cilj ima suzbijanje onlajn pedofilije, uhapšeno je pet osoba zbog krivičnih dela u vezi sa seksualnom eksploatacijom dece, dok je u proteklih 16 godina uhapšeno više od 500 osoba.

Ekspertkinja za sajber bezbednost i zaštitu dece na internetu Katarina Jonev upozorava da se predatori često lažno predstavljaju kao vršnjaci, treneri, glumci ili influenseri, a da dopisivanje i sticanje poverenja deteta mogu da traju mesecima.

"Niko ne traži odmah fotografiju, to se ne dešava u jednom danu. Oni su izuzetno strpljivi, između ostalog, i nekada dopisivanja mogu da traju nekoliko meseci“, rekla je Katarina Jonev u emisiji Oko.

Ističe da je svako dete potencijalna žrtva, a posebno ranjiva mogu biti usamljena deca, ona koja trpe nasilje ili imaju problem sa samopouzdanjem.

Dečak mislio da se dopisuje sa vršnjakom – iza profila bio stariji muškarac

Katarina Jonev je navela slučaj iz Kragujevca, kada je stariji muškarac preko Robloksa stupio u kontakt sa 13-godišnjim dečakom, koji je verovao da razgovara sa vršnjakom. Dečak je pristao na susret, ali su roditelji primetili promene u njegovom ponašanju i reagovali, a muškarac je uhapšen i odveden u zatvor.

"Nemoj da kažeš mami, tati, ovo je samo naša tajna, jedna je od tipičnih poruka na koje roditelji treba da upozore decu", ističe Katarina Jonev.

Dodaje da pitanja poput toga gde dete živi i gde mu rade roditelji takođe treba da budu znak za uzbunu.

Jonev je upozorila i na pojavu u kojoj se deci na internetu nudi novac za eksplicitne fotografije. Podsetila je i na takozvane sajber jazbine, skrivene internet zajednice u kojima se razmenjuje nedozvoljeni sadržaj, navodeći da je jedna takva grupa u Vojvodini bila aktivna 2017. i 2018. godine, pre nego što je zvanično ugašena.

Učitelj koristio Vajber naloge učenika

Načelnik Službe za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Vladimir Vujić naveo je slučaj iz jedne osnovne muzičke škole u Beogradu, gde su među učenicima razmenjivane eksplicitne fotografije.

"Daljom istragom došli smo do saznanja da to u stvari radi njihov učitelj muzike“, rekao je Vujić.

Učitelj muzike je, bez znanja učenika, koristio njihove Vajber naloge kako bi od druge dece tražio eksplicitne fotografije, stvarajući privid da ih učenici međusobno razmenjuju.

Slučaj je otkriven nakon što je jedna devojčica, uz pomoć roditelja, sve prijavila policiji.

"Armagedon“ – među snimcima i bebe

Vladimir Vujić kaže da je u poslednjoj akciji "Armagedon“ zaplenjena velika količina materijala koji prikazuje seksualno zlostavljanje dece. Na snimcima su, ističe, žrtve iz različitih zemalja, a na njihovoj identifikaciji radi se zajedno sa međunarodnim službama.

"Tu se radi, mogu slobodno da kažem, ne samo o maloletnim licima, nego o deci, pa čak i bebama“, rekao je Vujić.

Policija Srbije od 2023. godine ima direktan pristup sistemu američkog Nacionalnog centra za nestalu i eksploatisanu decu (NCMEC), kojem platforme poput Instagrama, Fejsbuka, Tiktoka i Snepčeta dostavljaju prijave o sumnjivom sadržaju.

Vujić objašnjava da policije različitih zemalja upoređuju digitalne otiske zaplenjenih datoteka, dok inspektori prilikom identifikacije žrtava analiziraju jezik, glasove i druge tragove na snimcima.

Veštačka inteligencija i ucene

Katarina Jonev upozorava da fotografije dece na razne načine mogu završiti na pornografskim sajtovima ili crnom tržištu, a da predatori mogu pokušati da iznude nove snimke, novac ili susret uživo.

Posebnu opasnost predstavlja i zloupotreba veštačke inteligencije za pravljenje lažnih snimaka seksualnog sadržaja, koje i vršnjaci koriste za ucenjivanje i ponižavanje druge dece.

Ko su predatori

Vujić ističe da ne postoji jedinstven profil počinioca – među njima su osobe starosti od 18 do 80 godina, pretežno muškarci, dok su među žrtvama i devojčice i dečaci.

Upozorava i da samostalne "patrole“ koje na internetu javno razotkrivaju osumnjičene mogu ugroziti policijsku istragu.

"Imamo problem zato što oni to javno objave. I čak i ako je pedofil imao neki drugi materijal, on, kada je javno objavljen, on će obrisati sve“, objašnjava Vujić, naglašavajući da takve slučajeve treba prijaviti policiji, a ne samostalno voditi istragu.

Vujić ističe da je cilj akcije "Armagedon“ i da se počinioci otkriju pre nego što dođe do neposrednog seksualnog zlostavljanja dece.

Skoro 1.000 osuđenih u registru pedofila

U Srbiji od 2015. godine postoji registar pedofila. Prema podacima Ministarstva pravde, u njega je upisano 949 osoba, od kojih 65 od početka ove godine.

Javnost nema uvid u taj registar zbog zaštite ličnih podataka i prava osoba koje su u njega upisane, što Katarina Jonev vidi kao njegovu manjkavost.

Vujić objašnjava da registar osuđenih omogućava policijski nadzor i sprečava zapošljavanje tih osoba u školama i vrtićima.

Kako zaštititi dete

Jonev apeluje na roditelje da ne zanemaruju povlačenje deteta, zatvorenost i promene u komunikaciji, jer one mogu ukazivati na problem koji dete ne sme ili ne ume da saopšti. Posebno naglašava da dete mora da zna da može da se poveri roditeljima bez straha od kažnjavanja.

Apeluje da se svaki slučaj ugrožavanja deteta na internetu obavezno prijavi nadležnima, čak i ako je uznemiravanje prestalo, jer ćutanje i zataškavanje problema mogu dodatno da povrede dete.

Vujić savetuje da roditelji, ukoliko posumnjaju na zloupotrebu, najpre sačuvaju dokaze – snimke ekrana, poruke i fotografije – jer se elektronski dokazi lako menjaju, a zatim slučaj prijave policiji ili tužilaštvu.