Таковска 10: Предизборна дебата о економији - различити погледи на НИС, инвестиције, дуг и привредни раст

Душан Никезић, кандидат листе "Европска Србија – Мариника Тепић – Здравко Понош", рекао је да је један од највећих проблема са којим се српска економија суочава последње две године високе цене нафтних деривата.

Први корак који ћемо предузети после избора јесте да преузмемо НИС, односно да преузмемо право прече куповине. Што се тиче цена, није било много утицаја са стране, већ су на њих највише утицале унутрашње прилике, јер су највећи део одлазиле на акцизе. Разлика у цени је 54 динара у односу на Северну Македонију. Не постоји ниједан разлог за овако високе цене нафтних деривата и дизела", рекао је Никезић.

Синиша Мали, кандидат листе "Александар Вучић - Уједињена Србија” одговорио му је да је просечна плата у Македонији, према његовим подацима, 788 евра, а у Србији 1.030 евра.

"За просечну зараду у Македонији можете да купите 501 литар дизела по њиховим ценама, за просечну зараду у Србији 513 литара дизела", рекао је Мали.

Навео је и да су, према његовој оцени, економске политике две земље неупоредиве, указујући и на разлике у обиму капиталних инвестиција.

Дејан Шошкић, представник листе "Студентска листа – Студенти побеђују" је навео да је просечна стопа привредног раста била око 2,6 одсто, уз оцену да Србија заостаје за централном и источном Европом, као и за светским просеком.

Према његовим речима, додатни проблем представља раст дуга јавних предузећа, као и дефицита на нивоу градова и општина

"Наша земља је економски исцрпљена, а при том нас сврставају во0деће земље по корумпираности и то су све јако лоше околности", навео је Шошкић.

Говорећи о ситуацији у Нафтној индустрији Србије, Милош Јовановић, кандидат листе "Аутентична десница – Др Милош Јовановић" оценио је да је реч пре свега о геополитичком питању које има озбиљне економске последице.

"НИС је пре свега геополитичко питање са економским последицама", рекао је Јовановић.

Како је навео, проблем је проистекао из шире геополитичке ситуације, пре свега рата у Украјини и америчких санкција Русији. Истакао је да је Русија за Србију партнерска и савезничка држава у низу питања која су важна за њене геополитичке интересе.

Никезић критиковао политику владе, Мали: Привреда отпорна на изазове

Никезић је истакао да грађане Србије више занима како живе данас, него како су живели у прошлости, оцењујући да су високе цене горива један од фактора који утичу на инфлацију. Критиковао је и инвестициону политику Владе, као и однос према јавном дугу.

"Грађане Србије не занима прошлост, него како живе данас. Министар у техничком мандату Мали хвали се инвестицијама, а те инвестиције су све преплаћене. Тим инвестицијама, које су вишеструко преплаћене, он се хвали. Говори о стопи јавног дуга која је идентична оној која је била у Аргентини пред банкрот", рекао је Никезић.

Никезић је истакао да је неопходно улагање у знање и српску привреду.

Синиша Мали је, говорећи о економској политици, истакао да се Србија, како је навео, у претходних десет година показала као отпорна на различите кризе.

"Погледајте само овај графикон, поштовани грађани Србије, дакле, последњих 10 година, са толиким кризама, имате стабилан девизни курс, никада нижу стопу незапослености и никада већу стопу запослености. То је одговорна политика", рекао је Мали.

Говорећи о инвестицијама, Мали је навео да Србија издваја значајна средства за капиталне пројекте, поредећи ниво улагања са Северном Македонијом.

Према његовим речима, капиталне инвестиције у Србији ове године износе око 6,5 милијарди евра, док су у Северној Македонији на нивоу од око 650 милиона евра.

Шошкић: Србија је економски исцрпљена, Јовановић: Снага проистиче из економије

Шошкић сматра да Србију очекују озбиљни економски изазови, наводећи да су привредни раст, јавни дуг, инвестиције и корупција међу кључним проблемима са којима се земља суочава.

"Сигурно да ће бити ефеката које ће бити тешко избећи и није тешко очекивати раст каматних стопа и слично, али је битно какав је наш привредни миље, а он је лош", рекао је Шошкић.

Говорећи о улози Народне банке Србије и гувернера, Шошкић је рекао да монетарна политика није директно одговорна за отварање радних места.

Када је реч о инвестицијама, Шошкић је оценио да је Србија "једва достигла 25 одсто", додајући да у структури инвестиција које се тренутно реализују значајан део чине јавне инвестиције у инфраструктуру.

Према његовој оцени, један од проблема је и то што су управо у инфраструктурним пројектима присутни велики ризици од корупције.

Јовановић је оценио да ће способност Србије да се избори са будућим кризама зависити од снаге њене економије и модела економског развоја.

"Онолико колико вам је јака економија, онолико колико имате озбиљно промишљен модел економског развоја земље, толико ће ваша отпорност бити већа и стабилност економска и макроекономска већа", поручио је Јовановић.

Шошкић представио програм, Јовановић за смањење јавног дуга

Говорећи о економском програму листе "Студентска листа – Студенти побеђују", Шошкић је као кључне приоритете навео смањење корупције, престанак партијског запошљавања, јачање економије засноване на знању, смањење трговинског дефицита и подстицање приватних инвестиција.

"Кључна ствар је да престане расипање средстава на корупцију, да престане партијско запошљавање, да будемо економија знања, а не економија јефтине радне снаге, да се смањи трговински јаз и ниска стопа раста", рекао је Шошкић.

Он је оценио и да је привредни раст у прошлој години био око два одсто, иако је, како је навео, раније било најављено да ће достићи четири одсто.

"Све је то доказ да реформе нису спроведене. Нама је потребна истинита статистика која треба да нас отрезни и покаже где смо", поручио је Шошкић.

Шошкић је навео и да је кумулативна стопа раста у последњих 14 година износила 39,4 одсто, док је, према његовим речима, јавни дуг у истом периоду повећан за 180 одсто.

Говорећи о економском програму "Аутентичне деснице", Јовановић је као један од приоритета издвојио смањење јавног дуга.

Навео је да Србија значајан део буџета издваја за камате и сервисирање дуга, што, како је оценио, у кризним периодима може представљати ризик.

"Морамо да радимо на смањењу јавног дуга и то је нешто што је фундаментално важно за аутентичну десницу", рекао је Јовановић.

"Нема економског развоја без уређене државе", рекао је Јовановић.

Шошкић представио програм, Јовановић за смањење јавног дуга

Говорећи о економском програму листе "Студентска листа – Студенти побеђују", Шошкић је као кључне приоритете навео смањење корупције, престанак партијског запошљавања, јачање економије засноване на знању, смањење трговинског дефицита и подстицање приватних инвестиција.

"Кључна ствар је да престане расипање средстава на корупцију, да престане партијско запошљавање, да будемо економија знања, а не економија јефтине радне снаге, да се смањи трговински јаз и ниска стопа раста", рекао је Шошкић.

Он је оценио и да је привредни раст у прошлој години био око два одсто, иако је, како је навео, раније било најављено да ће достићи четири одсто.

"Све је то доказ да реформе нису спроведене. Нама је потребна истинита статистика која треба да нас отрезни и покаже где смо", поручио је Шошкић.

Шошкић је навео и да је кумулативна стопа раста у последњих 14 година износила 39,4 одсто, док је, према његовим речима, јавни дуг у истом периоду повећан за 180 одсто.

Говорећи о економском програму "Аутентичне деснице", Јовановић је као један од приоритета издвојио смањење јавног дуга.

Навео је да Србија значајан део буџета издваја за камате и сервисирање дуга, што, како је оценио, у кризним периодима може представљати ризик.

"Морамо да радимо на смањењу јавног дуга и то је нешто што је фундаментално важно за аутентичну десницу", рекао је Јовановић.

"Нема економског развоја без уређене државе", рекао је Јовановић.

У полемици о структури инвестиција, навео је да државне инвестиције учествују са око седам одсто БДП-а, док приватне инвестиције чине већи део укупних улагања.

Дебату је обележила жустра расправа Синише Малог и Дејана Шошкића о економским резултатима током њихових мандата и одговорности за стање у српској економији.

Без приватних инвестиција и инвестиција у знање нема напретка

Говорећи о економском програму листе "Студентска листа – Студенти побеђују", Шошкић је као кључне приоритете навео смањење корупције, престанак партијског запошљавања, јачање економије засноване на знању, смањење трговинског дефицита и подстицање приватних инвестиција.

"Кључна ствар је да престане расипање средстава на корупцију, да престане партијско запошљавање, да будемо економија знања, а не економија јефтине радне снаге, да се смањи трговински јаз и ниска стопа раста", рекао је Шошкић.

Он је оценио и да је привредни раст у прошлој години био око два одсто, иако је, како је навео, раније било најављено да ће достићи четири одсто.

"Све је то доказ да реформе нису спроведене. Нама је потребна истинита статистика која треба да нас отрезни и покаже где смо", поручио је Шошкић.

Он је навео и да је кумулативна стопа раста у последњих 14 година износила 39,4 одсто, док је, према његовим речима, јавни дуг у истом периоду повећан за 180 одсто.

"Без довољно приватне иницијативе и приватних инвестиција ми не можемо да напредујемо", закључио је Шошкић.

Говорећи о Експу Шошкић је рекао да овде није реч само о том пројекту, већ о уговоре који су врло штетни за нашу земљу.

"Исто је и када је реч о пројектима на које се новац расипа, а који у будућности неће бити исплативи, од путева до стадиони који се зидају по баслословним ценама.

"Мора да се уведе ред у јавне финансије, тек тада ће бити довољно новца и за здраство и за социјана давања. Треба да имамо јасан консензус да је инвестирање у науку кључна полуга како би избегли замку средње развијености", закључио је Шошкић.

Говорећи о енергетској стабилности, Јовановић је указао и на значај гасног аранжмана са Русијом, имајући у виду шири значај енергетике за српску привреду и грађане.

Према његовој оцени, последице кризе око НИС-а и раста цена енергената могле би да се прелију на целокупну економију.

"Ова криза ће да се прелије", рекао је Јовановић, наводећи да ће је, изузев држава које производе нафту, на различите начине осетити практично све економије.

Како је објаснио, државе ће морати да санирају последице раста цена нафте, било кроз цене на пумпама, било кроз акцизну политику и смањење акциза.

Одговор на критике о економској политици
Мали је током дебате више пута инсистирао да се, како је рекао, у јавности износе проверљиви и тачни подаци.

"Због информисања јавности, мислим да треба да кажемо истину", рекао је Мали, реагујући на критике других учесника дебате.

Никезић је, пак, најавио да ће специјализована изложба Експо, уколико победи опозиција, бити отказана.

"Не желимо да будемо саучесници у највећој пљачки у историји Србије. То смо рекли у марту 2025. године, када смо упутили допис организаторима Експа у Паризу, да је то само параван и да се уговара без тендерске процедуре. Али они то нису урадили", рекао је Никезић и додао да је корупција је највећи непријатељ Србије данас.

Шошкић је Експо повезао са уређивањем јавних финансија, наводећи је то предуслов за издвајање новца за здравство и социјална давања.

"Мора да се уведе ред у јавне финансије, тек тада ће бити довољно новца и за здраство и за социјана давања. Треба да имамо јасан консензус да је инвестирање у науку кључна полуга како би избегли замку средње развијености", закључио је Шошкић.

Шошкић представио програм, Јовановић за смањење јавног дуга

Говорећи о економском програму листе "Студентска листа – Студенти побеђују", Шошкић је као кључне приоритете навео смањење корупције, престанак партијског запошљавања, јачање економије засноване на знању, смањење трговинског дефицита и подстицање приватних инвестиција.

"Кључна ствар је да престане расипање средстава на корупцију, да престане партијско запошљавање, да будемо економија знања, а не економија јефтине радне снаге, да се смањи трговински јаз и ниска стопа раста", рекао је Шошкић.

Он је оценио и да је привредни раст у прошлој години био око два одсто, иако је, како је навео, раније било најављено да ће достићи четири одсто.

"Све је то доказ да реформе нису спроведене. Нама је потребна истинита статистика која треба да нас отрезни и покаже где смо", поручио је Шошкић.

Шошкић је навео и да је кумулативна стопа раста у последњих 14 година износила 39,4 одсто, док је, према његовим речима, јавни дуг у истом периоду повећан за 180 одсто.

Говорећи о економском програму "Аутентичне деснице", Јовановић је као један од приоритета издвојио смањење јавног дуга.

Навео је да Србија значајан део буџета издваја за камате и сервисирање дуга, што, како је оценио, у кризним периодима може представљати ризик.

"Морамо да радимо на смањењу јавног дуга и то је нешто што је фундаментално важно за аутентичну десницу", рекао је Јовановић.

"Нема економског развоја без уређене државе", рекао је Јовановић.

У полемици о структури инвестиција, навео је да државне инвестиције учествују са око седам одсто БДП-а, док приватне инвестиције чине већи део укупних улагања.

Дебату је обележила жустра расправа Синише Малог и Дејана Шошкића о економским резултатима током њихових мандата и одговорности за стање у српској економији.