Sećanja na "Oluju" – kako su izgledali dani dok tražite porodicu u koloni

Srbija i Republika Srpska danas obeležavaju Dan sećanja na sve stradale i prognane u oružanoj akciji "Oluja“, a centralna državna ceremonija održava se u Mrkonjić Gradu.

Hrvatska vojno-policijska akcija "Oluja", izvedena početkom avgusta 1995. godine, dovela je do egzodusa više od 220.000 Srba iz Hrvatske. Tokom i posle ove operacije ubijeno je ili se i dalje vodi kao nestalo 1.909 osoba, od čega 1.250 civila, a tri četvrtine žrtava bilo je starije od šezdeset godina.

Više od tri decenije kasnije, sećanje na žrtve i prognane ostaje jedno od najosetljivijih pitanja u odnosima Srbije i Hrvatske, uz različita tumačenja karaktera, posledica i nasleđa ove vojne operacije.

Predsednik Saveza srpskih udruženja Hrvatske Dragan Crnogorac opisao je kako su izgledali prvi dani avgusta, pre 31 godinu kada je počela akcija "Oluja".

"Teško. Jako teško. Svake godine sve teže i teže. Uspomena na najgore dane pogroma Srba u Hrvatskoj, vojnih akcija 'Bljesak' i 'Oluja', i svake godine u te dane mi opet proživljavamo ono što se dešavalo tih godina, odnosno te 1995. godine, iako je egzodus Srba u Hrvatskoj krenuo već od 1991. godine", istakao je Crnogorac.

Dodao je da se najgori deo desio početkom avgusta 1995. godine, u najvećem pogromu Srba posle Drugog svetskog rata.

Crnogorac, koji je iz Vukovara, grada koji nije direktno bio zahvaćen akcijom "Oluja", ali u koji su pristizale izbegličke kolone, preneo je kakve su slike ostale urezane iz tih dana.

"U tim danima, opšta neverica, da ne možete da verujete šta se u stvari dešava, da taj najveći deo Republike Srpske Krajine, Banija, Kordun, Lika i Dalmacija, ljudi beže, proganjaju ih, kolone pristižu prema nama. Mi smo u ovom istočnom delu istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema. Dosta konfuzno. Ne znate gde su vam najbliži. Ne znate šta se dešava. Ne znate da li su živi, da li nisu živi, da li su se izvukli", opisao je Crnogorac, navodeći da su telefonske veze bile prekinute, pa se za najbliže tragalo po izbegličkim kolonama.

Njegova porodica potiče iz Dalmacije, otac iz Knina, a majka iz okoline Benkovca.

"Mi smo gledali pre svega one koje znamo, ali pre svega naše najbliže, baku, dedu, tetke, ujake, stričeve, decu. Gledate da dođu kod vas, da se zbrinu, u tim nekim prvim trenucima. Mnogi su od njih otišli u Srbiju. Mnogi od njih su peške došli posle 15 dana", rekao je Crnogorac.

Navodi da su prognani samo zato što su Srbi koji su živeli na tom terenu, te da je stradalo i mnogo civila.

Potraga za nestalima i tri decenije kasnije

Za nekim od nestalih se i dalje traga, tri decenije kasnije.

Stručna saradnica u Muzeju žrtava genocida koja priprema doktorski rad upravo na temu "Oluje" Renata Marunić objasnila je zašto se opredelila za ovu temu, iako u vreme samog događaja nije ni bila rođena.

"Pre svega, mogu slobodno da kažem da je mene ta tema pronašla mnogo pre nego što sam uopšte pomislila da upišem doktorske studije. Pre svega sam se odlučila za tu temu iz razloga što je od izuzetnog nacionalnog značaja. To je jedan od najtežih i najbolnijih trenutaka naše novije istorije, o kome ja lično mislim da se ne govori dovoljno još uvek", kazala je Marunićeva.

Istakla je da za doktorat o ovoj temi postoji i dublji lični razlog – priča njene porodice.

"Tog 4. avgusta je moja porodica prognana iz Dalmacije. Moja prababa, stričevi, deka. Oni su prosto morali da preko noći napuste život koji su do tada poznavali. I iako sam ja rođena 2001. godine u Beogradu, dosta kasnije, nekako sam odrasla uz tu priču. Ta priča je oduvek bila deo mene", istakla je Marunićeva.

Na pitanje kako ta priča izgleda iz porodičnog ugla, odgovorila je da su takve ispovesti "generalno uvek jako teške, pogotovo kada je reč o vašim najbližima".

"Nikada to kod nas nije bila nikakva tajna, nije se ćutalo o tome. I eto, srećom, moja porodica celokupna je preživela 'Oluju', ali nažalost, mnogi drugi nisu i ta svest je nekako oduvek postojala", navela je Marunićeva, dodajući da se, po njenom mišljenju, najteže s tim i danas nosi njen deda koji "nikada nije želeo, nikada nije planirao da napusti kuću i selo".

Različiti pogled na "Oluju"

Osvrćući se na istraženost "Oluje", Crnogorac je ukazao na razliku između hrvatske i srpske strane.

"Hrvatska strana se tim davnih dana pozabavila. Oformili su svoje istraživačke centre, opskrbili su ih svim što je bilo potrebno da bi se mogli s tim profesionalno baviti. Verujte mi da oni imaju dokumente koji su, ja bih rekao, osetljivi za hrvatsku stranu, a oni to jednostavno ne žele da daju", istakao je Crnogorac.

Dodao je da postoji saznanje da Hrvatska poseduje dokumenta koja pokazuju da je planirano iseljavanje Srba.

Sa srpske strane, smatra Crnogorac, tema nije dovoljno istražena.

"Mislim da je trebalo davno time da se bavimo. Više je to bilo na nekom individualnom, ličnom nivou. Dobra stvar je što je država pokrenula ovu centralnu manifestaciju obeležavanja pogroma Srba, jer mi do 2012. godine to nismo imali", rekao je Crnogorac.

Apelovao je da svi Srbi počnu da učestvuju na centralnom obeležavanju.

"Da se setimo svih naših, da se setimo tih najtežih vremena i da se setimo onih ljudi kojih još nema, koji su izgubili živote. I normalno da sve to, pod okriljem države, da li će to biti u okviru muzeja ili neke druge institucije, da država učini dostupnim, i da napokon počnemo da to sve skupljamo, da sortiramo, da stavljamo tamo gde treba da se stavi i da dolazimo do tih dokumenata koji su ključni", naveo je Crnogorac.

Podsetio je i da su krajevi nastanjeni Srbima – Banija, Kordun, Lika i Dalmacija – bili zaštićene zone Ujedinjenih nacija, u kojima napadi nisu bili dozvoljeni.

Obeležavanje u Mrkonjić Gradu

Centralna manifestacija obeležavanja održava se danas u Mrkonjić Gradu, dok se u Hrvatskoj, u Kninu, obeležavanje tradicionalno održava 5. avgusta. Ove godine je najavljeno učešće predstavnika Crne Gore u Kninu, dok će, prema najavama, političke predstavnike u Mrkonjić Gradu predvoditi Milan Knežević.

Crnogorac je opisao kako Srbi u Hrvatskoj doživljavaju 5. avgust.

"Srbima iz Hrvatske je drago da pre svega naša matična država vodi računa o nama. Dešavanja su takva da 5. avgust u Kninu, odnosno u Hrvatskoj, Srbi provode na takav način da uopšte ne dolaze u Knin i u neka veća mesta. Povlače se negde u neka druga seoska mesta da prođe ta proslava koju oni, iz godine u godinu, prave i proslavljaju na svoj svojstven način", rekao je Crnogorac.

Ukazao je i na problem nedostatka kontakta između političkih predstavnika Srba u Hrvatskoj i vlasti u Srbiji.

"Ja apelujem, kao što sam i rekao, da svi Srbi treba da na te dane budemo zajedno, da budemo složni i da pokažemo jedinstvo, da pokažemo pijetet prema našim žrtvama, poginulima i onim ljudima koji su prognani od devedesetih godina, jer pre rata u Hrvatskoj je živelo više od 600.000 ljudi", naveo je Crnogorac, dodajući da je tokom same "Oluje" prognano preko 220.000 Srba, a da je ukupan broj prognanih, računajući i period pre i posle ove akcije, znatno veći.

Svest o "Oluji" i mlađe generacije

Na pitanje koliko je važno da mlađe generacije, koje nisu bile rođene u vreme "Oluje", imaju svest i znanje o onome što se događalo, Marunićeva je odgovorila da je to "generalno važno pitanje".

"Prvo, važno je poznavati sopstvenu istoriju, a pogotovo teme koje su ovako bolne, od presudnog značaja. To je prosto identitet svakog naroda i mislim da je jako važno za generacije poput moje, koje su dosta kasnije rođene, da znaju šta se desilo, šta se desilo njihovim porodicama, narodu, ljudima koji su preko noći izgubili sve", istakla je Marunićeva, naglašavajući da to znanje mora biti zasnovano na činjenicama.

Govoreći o ključnim tačkama sporenja između narativa Srbije i Hrvatske, Marunićeva je istakla da je centralna tačka "uporno negiranje hrvatskih istoričara, šireg društva, pogotovo političkih krugova, da je u stvari uopšte došlo do etničkog čišćenja srpskog naroda".

Ukazala je i da je politička propaganda iz devedesetih "i dalje prisutna u njihovoj istoriografiji".

"Može se videti da kada se tako pristupa nekritički i kada se ne preispituje, kao što se preispituje svaka druga građa iz tog perioda, rezultat toga bude istoriografija koja mnogo više odgovara memorijalnoj politici nego što odgovara zapravo činjenicama", zaključila je Marunićeva.

Na kraju razgovora, Crnogorac je iskoristio priliku da se osvrne i na položaj Srba koji su ostali u Hrvatskoj, navodeći da povratak prognanih "nikada nije bio iskren sa hrvatske strane".

Osvrnuo se i na osnovne uslove života Srba koji su ostali u tim krajevima, navodeći da u mnogim mestima još nema ni struje, ni vode, ni drugih "elementarnih stvari", te da se to stanje godinama nije promenilo, uprkos ranijim apelima iz Beograda upućenim Briselu.

Kao ilustraciju, pomenuo je naslov iz hrvatskih dnevnih novina iz 2000. godine, koji je najavljivao pridruživanje Hrvatske Evropskoj uniji tek nakon povratka izbeglica.