Мацут: Сећање на жртве "Олује" наша морална обавеза, истина темељ искреног помирења
Председник Владе Ђуро Мацут изјавио је да страдање жртава "Олује" не сме бити заборављено и истакао да је сећање на жртве наша морална обавеза, а истина темељ сваког искреног помирења.
"Данас се са тугом и дубоким поштовањем сећамо свих невино страдалих у злочиначкој акцији 'Олуја', једној од највећих трагедија српског народа у новијој историји. Сећамо се невино страдалих и стотина хиљада људи који су у колонама били приморани да напусте своје домове и завичај. Њихово страдање не сме бити заборављено, јер је сећање на жртве наша морална обавеза, а истина темељ сваког искреног помирења", истакао је Мацут, а саопштила Влада Србије.
Навео је да ће Република Србија наставити да чува успомену на сваку невину жртву, да буде уз свој народ и да доследно заступа политику мира, стабилности и дијалога.
"Мир није заборав. Мир је снага да памтимо, да поштујемо своје жртве и да одговорно градимо будућност у којој се овакве трагедије никада више неће поновити. Нека је вечна слава свим невиним жртвама 'Олује'", додао је Мацут.
Опширније
Краће
Дачић: "Олуја" један од најтрагичнијих догађаја у новијој историји српског народа
Потпредседник Владе и министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић изјавио је да је акција "Олуја" један од најтрагичнијих догађаја у новијој историји српског народа и истакао да су мир и стабилност политика Србије, али да је право на сећање и истину наша непоколебљива дужност.
"Данас обележавамо Дан сећања на све страдале и прогнане Србе у хрватској агресији на територију под заштитом Уједињених нација, на Републику Српску Крајину, у акцији 'Олуја', која представља један од најтрагичнијих догађаја у новијој историји српског народа", навео је Дачић у објави на Инстаграму поводом 31. годишњице хрватске операције "Олуја" у којој је протерано 220.000 Срба, а око 2.000 убијено.
Истакао је да постоје дани који не припадају само календару, већ савести и памћењу једног народа и да је "Олуја" један од њих, дан када су хиљаде породица изгубиле своје најмилије, своје домове и завичај, а стотине хиљада наших сународника кренуле путем неизвесности, носећи са собом само успомене и наду да ће правда једног дана бити достижна.
"Наша је дужност да чувамо сећање на невине жртве и да истину о њиховом страдању преносимо генерацијама које долазе. Не да бисмо живели у прошлости, већ да бисмо знали колико су мир, слобода и право на живот у свом дому вредности које морамо чувати", нагласио је Дачић.
Указао је да сећање није позив на мржњу, већ израз поштовања према жртвама, опомена да се такво страдање никада више не понови и завет да они који су изгубили своје животе и своје огњиште никада неће бити заборављени.
Дачић је нагласио да Србија данас стоји усправно, поносна и снажна, спремна да заштити сваког свог грађанина и сународника где год он живео.
"Погром који је наш народ преживео обавезује нас да никада не допустимо да будемо слаби. Мир и стабилност су наша политика, али је право на сећање и истину наша непоколебљива дужност. Србија памти, Србија чува своје и Србија иде напред", навео је Дачић.
Опширније
Краће
Вучић у посети Храму рођења пресвете Богородице у Бугојну
Председник Србије Александар Вучић данас је у посети Храму рођења пресвете Богородице у Бугојну.
Вучић од недеље борави у посети Републици Српској и српским општинама у Федерацији БиХ, у оквиру које је обишао манастир Рмањ, Дрвар, Ситницу код Рибника, Мркоњић Град, Јањске Отоке и Водице у општини Шипово и Ново Село у општини Купрес у Републици Српској.
Вечерас ће у Мркоњић Граду присуствовати обележавању Дана сећања на све страдале и прогнане у хрватској оружаној акцији "Олуја".
Опширније
Краће
Свештеник из Бусија за РТС: Култура сећања на жртве "Олује" је пут ка саосећању, а не освети
У Бусијама се обележава 31. годишњица хрватске војно-полицијске операције „Олуја“. Ово насеље једно је од највећих избегличких у Србији и дом је српским породицама које су после августа 1995. године, избегавши из некадашње Републике Српске Крајине, нови дом пронашле управо у Бусијама.
Свештеник из Бусија Драган Зорица, старешина Храма Светих Ћирила и Методија, рекао је за РТС да овај дан проводе у молитви, сећајући се свих страдалих суграђана, прогнаних, као и оних који су изгубили своје домове.
"Литургијски их се сећамо, окупљамо се у храму, након чега служимо помен за све пострадале, а положићемо и венце код споменика испред нашег храма. Окупићемо се и увече испред храма, где ћемо одржати комеморативну академију и присетити се свих дешавања из августа 1995. годин", навео је Зорица.
Према његовим речима, Бусије су једино аутентично избегличко насеље у Србији и зато је овај дан од посебног значаја за све његове становнике.
Присећајући се избегличке колоне, истакао је да као дете није био свестан свега што се дешавало, али да су остали осећаји страха, неизвесности и губитка дома, као и сећање на бригу и храброст његове мајке, док је отац био војно ангажован.
"Мајка је упалила аутомобил и одвезла нас од Бенковца до Бањалуке, иако никада раније није возила. Када смо стигли у Бањалуку, није знала ни да убаци у рикверц. То је била невероватна храброст. Десет дана смо чекали оца, за кога смо мислили да је страдао. Када је дошао, то је био изузетан осећај", испричао је свештеник Драган Зорица.
Истакао је да култура сећања не сме да буде позив на мржњу и освету, већ израз одговорности према жртвама и страдалима, као и према будућим генерацијама, које треба учити саосећању и неговању сећања.
Разговор Тијане Николић са Драганом Зорицом
Вођевић: Сећање на страдале морамо пренети будућим генерацијама
Начелник општине Мркоњић Град Драган Вођевић изјавио је да све што је српски народ у прошлости изнео на својим леђима мора бити пренето на наредне генерације, јер се, како је навео, плаши да ће у супротном оне у будућности имати још веће проблеме.
"Неопходно је да се окупљамо око једне идеје, јер смо један народ, и да са овог места одамо почаст страдалима у 'Олуји', али и да пошаљемо поруку да смо и даље ту – свој на своме, спремни да изнесемо терет који нас притиска и да из тога изађемо још јачи", истакао је Вођевић.
Подсетио је да је у Мркоњић Граду почетком фебруара 1996. године, након повратка становништва по потписивању Дејтонског мировног споразума, пронађена највећа појединачна масовна гробница, из које је ексхумирано 181 тело, док је још толико тела пронађено широм општине.
Централна државна церемонија обележавања страдања и прогона Срба у хрватској војно-полицијској акцији "Олуја" биће одржана вечерас у Мркоњић Граду.
Укључење Драгана Вођевића у Јутарњи програм РТС-а
Председник Савеза српских удружења Хрватске Драган Црногорац сећа се како су изгледали први дани августа, пре 31 годину када је почела акција "Олуја". Не знате где су вам најближи, не знате шта се дешава, не знате да ли су живи, да ли су се извукли, сећа се Црногорац који је тада живео у Вуковару.
Стручна сарадница у Музеју жртава геноцида која припрема докторски рад на тему "Олује" Рената Марунић сматра да је важно познавати сопствену историју, а поготово теме које су овако болне и да је то од пресудног значаја.
Опширније
Краће
Napadom na Knin, u zoru 4. avgusta 1995. godine, počeli su sistematski zločini nad srpskim civilima i uništavanje njihove imovine. Svega 48 sati od početka akcije "Oluja", područje nekadašnje Republike Srpske Krajine bilo je etnički čisto.
Više od 200.000 ljudi, sa najosnovnijim stvarima, prevoznim sredstvima koja su imali, krenuli su da se iseljavaju, a na putu ka Srbiji i Republici Srpskoj izbegličke kolone su stalno napadali hrvatska artiljerija i vojno vazduhoplovstvo.
U Krajini su ostali samo civili, koji su bili izloženi teroru i posle formalnog završetka operacije 7. avgusta, skovanoj pod patronatom Franje Tuđmana.
U nastavku akcije u BiH, operacijom "Maestral", hrvatske i muslimanske snage ubile su još 655 i prognale oko 125.000 srpskih stanovnika iz Bosne i Hercegovine.
Srbi koji su odlučili da se vrate na svoja ognjišta uglavnom danas žive bez adekvatne infrastrukture.
Sud u Hagu osudio hrvatske generale, pa ih oslobodio
Haški tribunal je jula 2001. otpečatio optužnicu protiv penzionisanog hrvatskog generala Ante Gotovine, koji je bio komandant operacije. Gotovina je od tada bio u bekstvu sve do hapšenja u Španiji 7. decembra 2005, kada je izručen Tribunalu.
Godinu dana ranije, tom sudu su se predala druga dvojica generala, Ivan Čermak i Mladen Markač, koji su optuženi za progon, deportacije i prisilno premeštanje, pljačku, bezobzirno razaranje naselja, ubistva, nehumana dela i okrutan tretman tokom i nakon operacije "Oluja".
Optužnica protiv Gotovine je odlukom Pretresnog veća Tribunala spojena sa optužnicom protiv druge dvojice generala.
Aprila 2011. godine, Gotovina je osuđen na 24, a Mladen Markač na 18 godina zatvora, dok je general Ivan Čermak oslobođen krivice.
U presudi Anti Gotovini, Haški tribunal je utvrdio da je operacija "Oluja" u leto 1995. bila udruženi zločinački poduhvat s predsednikom Franjom Tuđmanom na čelu, smišljen da protera srpsko stanovništvo iz Kninske Krajine, što je bio navod optužnice.
U novembru 2012, Apelaciono veće Haškog tribunala oslobodilo je hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske Krajine 1995. poništivši prvostepenu presudu, nakon čega su oni pušteni iz pritvora.
Prema konačnoj presudi, operacija "Oluja" nije bila udruženi zločinački poduhvat u cilju proterivanja Srba iz Kninske Krajine.
Oslobađajuća presuda izazvala je euforiju u Hrvatskoj, dok je srpska javnost tu vest dočekala sa razočaranjem.
Poginulo ili nestalo oko 2.000 Srba, prognano više od 220.000
U akciji "Oluja", prema podacima Dokumentaciono-informacionog centra Veritas, poginulo je ili nestalo oko 2.000 Srba.
Sa teritorije tadašnje Republike Srpske Krajine koju je zauzela hrvatska vojska, izbeglo je više od 220.000 Srba.
U Hrvatskoj se 5. avgust slavi kao "Dan pobede i domovinske zahvalnosti", dok je u Srbiji i Republici Srpskoj 4. avgust Dan sećanja na stradale i prognane Srbe.
Коментари