Kolege ili konkurenti – da li su strani radnici u Srbiji zaista jeftiniji od domaćih

Na gradilištima, u ugostiteljstvu, dostavi hrane i pojedinim fabrikama strani radnici danas su uobičajen prizor. Dok domaći radnici sve češće odlaze u inostranstvo u potrazi za boljim uslovima i zaradom, poslodavci u Srbiji suočavaju se sa hroničnim nedostatkom radne snage.

Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije kaže za RTS da je zapošljavanje stranih radnika postalo realnost zbog kombinacije dva procesa – manjka domaćih kadrova i odlaska velikog broja radnika iz Srbije.

"Jedan od razloga je nedostatak kvalifikovane radne snage, odnosno nepostojanje kadrova koji su poslodavcima potrebni. Istovremeno, veliki broj naših ljudi odlazi u inostranstvo jer procenjuju da će tamo obezbediti bolju egzistenciju za sebe i svoje porodice“, navela je Jevtovićeva.

Građevinarstvo prednjači, ali nije jedino

Najveća potražnja za radnicima i dalje je u građevinarstvu, kaže Miloš Turinski iz Infostuda, ali podseća da je angažovanje stranih radnika najpre počelo u sektoru dostave hrane.

"Prvi su ih u većem broju zapošljavale kompanije za dostavu još 2019. i 2020. godine, kada je postalo jasno da na domaćem tržištu nema dovoljno radnika. Posle toga broj radnih dozvola iz godine u godinu beleži značajan rast", rekao je Turinski.

Prema njegovim rečima, broj izdatih radnih dozvola porastao je sa oko 21.000 tokom 2020. godine na gotovo 100.000 prošle godine, što pokazuje da privreda sve više zavisi od stranih radnika.

Da li strani radnici oduzimaju posao domaćima

Sagovornici ističu da strani radnici ne oduzimaju posao domaćim državljanima, jer zakon propisuje da poslodavac pre njihovog angažovanja mora da proveri da li na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje postoji domaći kandidat koji ispunjava uslove za to radno mesto.

"Tek kada se utvrdi da odgovarajućih domaćih radnika nema, može da se pokrene procedura za zapošljavanje stranog državljanina“, objasnila je Jevtovićeva.

Koje troškove snosi poslodavac

Jedna od čestih pretpostavki jeste da poslodavci angažuju strane radnike kako bi smanjili troškove. Međutim, Turinski kaže da je praksa drugačija.

"Poslodavac, osim zarade, snosi i troškove njihovog dolaska, smeštaja i druge administrativne obaveze. Zato se strani radnici ne angažuju da bi se uštedelo, već zato što domaćih kadrova nema dovoljno“, istakao je Turinski.

Jevtovićeva dodaje da poslodavci imaju i dodatne obaveze, od organizovanja prevodilaca do obuke zaposlenih za bezbedan rad, posebno u delatnostima poput građevinarstva.

Šta je dugoročno rešenje

Sagovornici ocenjuju da Srbija postaje zemlja u koju radnici dolaze, ali i iz koje odlaze, što je deo šireg procesa migracija radne snage.

Prema rečima Jelene Jevtović, dugoročno rešenje nije sve veći uvoz radnika, već reforma obrazovnog sistema i usklađivanje školovanja sa potrebama privrede.

"Potrebno je unapred planirati razvoj privrede i školovati kadrove za zanimanja koja će biti potrebna tržištu rada. Samo tako ćemo u budućnosti imati dovoljno domaćih radnika i smanjiti potrebu za uvozom radne snage“, zaključila je Jevtovićeva.