Slučaj "Ribnikar" posle presude, između kazne i pravde – šta majka nastradalog poručuje psiholozima

Otac dečaka koji je počinio masovno ubistvo u OŠ "Vladislav Ribnikar" Vladimir Kecmanović osuđen je danas na kaznu zatvora od 14 godina i 6 meseci za krivična dela zanemarivanje i zlostavljanje maloletnog lica i teško delo protiv opšte sigurnosti. Dečakova majka Miljana Kecmanović osuđena je na dve godine i 11 meseci zatvora za krivično delo zanemarivanje i zlostavljanje maloletnog lica.

Suzana Čikić je izjavila u emisiji Oko da nema pravde za deset ugašenih života, jer niko neće odgovarati za sâmo ubistvo, ali da je zadovoljna osuđujućom presudom za dela koja se stavljaju Vladimiru i Miljani Kecmanović na teret.

"Kecmanovići su krivi za sve što im se stavlja na teret, jer je tokom postupka izvedeno mnogo jasnih i konkretnih dokaza", smatra majka nastradalog dečaka Andrije Čikića.

Šta je K. K. rekao na suđenju

Čikićeva navodi da je na suđenju postavila pitanje K. K. zbog čega je to učinio, na šta je odgovorio da ne ume da objasni, kao i pitanje na osnovu čega je pravio spisak dece za odstrel, na šta je rekao da ga je napravio na osnovu toga da su "okej da puca u njih".

"Na pitanje zašto je mislio da je okej da puca u njih, nije umeo da objasni. Njegov doživljaj neprihvaćenosti nije realan, posebno u odeljenju VII 2. To i njegovi roditelji kažu, jer je izlazio sa drugarima, razmenjivao poruke sa njima na Vajberu, a pomagali su mu kada nije bio u školi da dobije zadatke", navodi Čikićeva.

Dodala je i da ga je pitala šta misli o drugarima koji su ga posećivali i smatrali najboljim drugom, na šta je odgovorio da ne misli ništa posebno i da mu to nisu "naročito bili drugovi", kao i da nije znao da oni njega smatraju najboljim drugom, ali je u njih pucao.

"Jedan od tih dečaka je na lečenju van Srbije, a drugi je pukim slučajem ostao živ. Rekao je da je zakasnio tog jutra u školu s namerom da bude siguran da su svi unutra. Stravično je to da je rekao da je u jednom trenutku odustao od spiska i rešio da ubije što više ljudi", priča Čikićeva.

"Zatvor mu je bio draži od porodice"

Čikićeva je naglasila da je na jednom ročištu pokazala razumevanje za njega, u želji da razume šta se sa njim dogodilo tog dana, na šta je on govorio o odnosima sa roditeljima, kao i o tome da je osećao pritisak majke da bude najbolji, što je, prema njegovim rečima, uticalo na njegovo ponašanje.

"Šokantno mi je to što je rekao da je znao da će biti na neki način kažnjen i zatvoren, ali da je uprkos tome želeo da izvrši ovo delo, prihvatajući posledice i želeći da bude zatvoren, jer je želeo da pobegne od svih, pa i od svoje porodice. Zatvor mu je bio draži od porodice“, kaže Čikićeva.

Suzana Čikić, koja je i psiholog, skrenula je pažnju školskim psiholozima da obrate pažnju i na decu koja su neobično mirna, jer K. K. nije bio problematično dete, kao i na đake koji se ne ponašaju u skladu sa svojim godinama i deluju kao da se teško uklapaju u društvo.

Opasno oružje u rukama deteta

Advokat Ognjen Božović ocenio je da je presuda poslala jasnu poruku da je davanje oružja deci opasna radnja i da oružje mora da se čuva odgovorno, kako ne bi došlo u ruke neovlašćenih lica.

"Važnije je da je sud za delo zlostavljanja i zanemarivanja maloletnika uzeo u obzir okolnosti koje do sada u našoj sudskoj praksi nisu bile razmatrane i na taj način poslao poruku o grubom zanemarivanju roditeljskih dužnosti, vaspitanja i brige u emocionalnom i psihološkom smislu“, naveo je advokat porodica nastradalih.

Božović objašnjava da K. K. u mentalnoj bolnici, nakon punoletstva, može ostati uz sopstveni pristanak, ali i bez njega, ukoliko stručna procena pokaže da je i dalje opasan.

"Ako se čak i odobri njegov izlazak, biće pod sudskom kontrolom, uz obavezna veštačenja i nadzor ne samo klinike već i suda koji odlučuje da li će ostati u ustanovi ili ne", kaže Božović.

Dodaje i da je važna inicijativa članova porodica ubijenih i ranjenih da se Zakon o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama izmeni na adekvatan način pre nego što počinilac zločina postane punoletan.

"Predložene izmene predviđaju da se formira posebna ustanova koja će se baviti posmatranjem, proučavanjem i rehabilitacijom tih maloletnika", navodi advokat.

(Ne)vidljiva disfunkcionalnost porodice

Psihološkinja Zorana Filipović istakla je da je kažnjavanje roditelja jedna od važnih poluga odgovornosti u roditeljstvu i da presudu vidi kao poruku društva u kom pravcu ide sistem i u kakvom ambijentu deca odrastaju.

"Disfunkcionalni porodični obrasci ne moraju uvek biti vidljivi. Postoje i prikriveni problemi, poput alkoholizma. Govorimo o klimi u kojoj nema međusobnog uvažavanja, poštovanja, emocionalne bliskosti i otvorene komunikacije", objašnjava Filipovićeva.

"Teorijski može da izađe, u praksi to je teško izvodljivo"

Profesor Milan Škulić ističe da se u krivičnopravnom smislu, prema našem zakonu, osoba koja nema 14 godina u vreme izvršenja dela smatra detetom, iako je počinila težak zločin, ali može biti lišena slobode zbog mentalnog stanja.

"Teorijski se može desiti da izađe iz mentalne bolnice, ali je to u praksi teško izvodljivo, s obzirom na to da je bio u stanju da ubije devetoro dece i jednog čoveka i da rani još šestoro. Kao mlađi maloletnik, a ako je uračunljiv, najstroža sankcija bi bila četiri godine u kazneno-popravnoj ustanovi", navodi Škulić.

Prema njegovim rečima, u pravnom smislu i K. K. je oštećen u ovom postupku, jer je trpeo zlostavljanje roditelja, iako je u životnom smislu ubica.

"Izrečene kazne detetu-ubici su blizu maksimuma za ta krivična dela, ali iz ovoga možemo da izvučemo zaključak da društvo mora da ima bolje mehanizme delovanja, s obzirom na to da porodica koja ima arsenal oružja kod kuće ne obraća pažnju na to šta se dešava u dečakovoj duši", zaključuje Škulić.