Na svega dvadeset metara od neprijatelja: Potpukovnik Kovačević za RTS o najtežim trenucima na Košarama

Pre tačno 27 godina završena je Bitka na Košarama, na jugoslovensko-albanskoj granici, koja je trajala 67 dana i odnela 108 života. Granični pojas bio je od ključnog značaja, jer je predstavljao mogući koridor za kopneni upad pripadnika OVK sa teritorije Albanije na Kosovo i Metohiju. Potpukovnik u penziji Vidoje Kovačević kaže za RTS da je tokom borbi na Košarama neprijatelj bio udaljen svega dvadesetak metara, a da je u žestokoj razmeni vatre i sam ranjen.

OVK je zauzela karaulu, ali nije uspela da dublje prodre na Kosovo i Metohiju, što je bio osnovni cilj napada. Napad je bio silovit i iznenadio je Vojsku Jugoslavije. Bitka na Košarama smatra se simbolom herojstva, požrtvovanja i otpora mladih vojnika koji su branili teritoriju zemlje u neravnopravnim uslovima.

Ratni načelnik Štaba 63. padobranske brigade i predsednik Udruženja veterana ove jedinice, potpukovnik u penziji Vidoje Kovačević, navodi da se seća svih događaja i napora koje je komanda brigade ulagala kako bi razmestila ubojna i niskoeksplozivna sredstva sa mirnodopskih lokacija i zauzela rastresit raspored jedinica.

"Naša jedinica bila je raspoređena u rejonu Zaplanja kod Niša, odakle je bila spremna za svaki postavljeni zadatak. Posle napada šiptarsko-terorističkih snaga i NATO-a i pokušaja njihovog proboja kod karaule Košare, borbeno-padobranska brigada dobila je zadatak da dovede grupu iz rejona Niša u Dečane, u veoma teškim uslovima", naveo je Kovačević.

Priseća se da su, marširanjem i skokovima, bezbedno stigli u rejon Dečana. Potom je sa delom starešina otišao u manastir da se pomoli, svestan da je pred njima težak period. "Dobili smo zadatak da preko karaule Morina uđemo iza leđa šiptarsko-terorističkih snaga, povratimo Maja Glavu i dođemo do karaule Košare. Moje komandno mesto bilo je uz samu državnu granicu sa Albanijom", priča Kovačević.

Žestoka razmena vatre i ranjavanje

Kovačević dodaje da je posle sedam do osam sati borbeno-taktičkih dejstava njegove jedinice došlo do razmene puščane vatre sa neprijateljem, kao i da se njegova borbena grupa našla u nepovoljnom položaju.

"Odlučio sam da sa rezervom krenemo u napad sa leđa kako bismo deblokirali našu borbenu grupu. Izašli smo na položaj i čuli svaku reč šiptarskih terorista. Udaljenost između njih i nas bila je svega 20 do 30 metara. Bili su u povoljnijem položaju, jer su zauzeli utvrđene bunkere iz kojih su otvarali vatru", navodi Kovačević.

Ističe da je došlo do žestoke razmene vatre i da su se istovremeno na položaje Vojske Jugoslavije obrušile artiljerijska, minobacačka i puščana paljba. Upravo tada je i ranjen.

"Ponosan sam što sam učestvovao u Bitki na Košarama, u izuzetno teškim reljefnim i klimatskim uslovima. Košare su primer planskog, organizovanog i jedinstvenog delovanja jedinica Vojske Jugoslavije i pokazatelj kako treba dati sve od sebe da se spreči prodor preko karaule na prostor KiM. Posebno mi je u sećanju ostao dolazak padobranske borbene grupe u rejon Dečana i koliko je to podiglo moral našim jedinicama", ističe Kovačević.

Kovačević je svim bivšim učesnicima Bitke na Košarama poručio da se sa ponosom sećaju tih dana i svojih poginulih saboraca, kao i da o tim događajima govore narodu i mlađim naraštajima, kako bi znali šta znači braniti otadžbinu.