Sećanja koja ne blede – Izložba u Skupštini Srbije kao vapaj za 9.579 nestalih

Predstavnik Udruženja prognanih i nestalih "Suza" Dragana Đukić istakla je u emisiji Prvog programa Radio Beograda "U središtu pažnje" da je glavni motiv izložbe bio vraćanje identiteta žrtvama koje se u zvaničnim dokumentima često vode samo kao "predmeti".

"Ideja je bila da učinimo nešto dok živimo u toj neizvesnosti. Porodice su želele da se sećaju svojih najmilijih po lepim stvarima, a ne samo po činu ubistva i stradanja. Na slikama su motivi iz svakodnevnog života – hobiji, košenje trave, rad u vinogradu ili pčelinjaku", objašnjava Đukićeva.

Ona navodi potresne primere, poput slike koja prikazuje 12-godišnjeg Sinišu, koji je ubijen u koloni sa dedom, ili sliku dvojice braće koji igraju fudbal, a koji su tragično stradali.

"Suština je da se ne bavimo statistikom, nego životnim pričama. Da ostavimo širu biografiju kako sutra neko ne bi mogao da kaže 'Izmislili ste to ime i taj broj'. Želimo da se vidi da su to bili obični porodični ljudi čiji su životi gurnuti u rat i prekinuti", naglašava Đukićeva.

Zid ćutanja i spora identifikacija

Situacija sa nestalim licima u regionu i dalje je kritična. Prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, na prostoru bivše Jugoslavije traži se još 9.579 osoba.

Od tog broja, oko 6.000 su državljani BiH, dok se na području Hrvatske i dalje traga za 1.500 Srba.

Đukićeva upozorava da je proces identifikacije drastično usporen:

"Ranije se godišnje rešavalo po 50-60 lica, a sada prođu dve ili tri godine da se ne reši nijedan slučaj. Postoji preko 30 registrovanih grobnica u Hrvatskoj koje se ne ekshumiraju jer su u njima srpske žrtve. Skrivanje žrtava je zapravo bežanje od odgovornosti", istakla je sagovornica.

Slična, ako ne i teža situacija je na Kosovu i Metohiji, gde se traga za 1.586 osoba.

Predsednik Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih sa KiM Verica Tomanović, koja već 26 godina traži supruga dr Andriju Tomanovića, direktora hirurške klinike u Prištini, govori o "zaveri ćutanja".

"Moj suprug je 36 godina radio kao hirurg, lečio je sve narode podjednako. Nedopustivo je da se međunarodna zajednica ne uključi efikasnije. U Prištini postoji 350 posmrtnih ostataka koji nisu identifikovani, a lokacije stoje zatravljene jer niko neće da ih otkopava", kaže Verica Tomanović.

Zakon o nestalim licima u 2026. godini?

Porodice decenijama čekaju na usvajanje Zakona o nestalim licima koji bi regulisao njihova egzistencijalna i materijalna prava, ali i formalno priznao postojanje srpskih žrtava.

"Srbija jedina u okruženju nema ovaj zakon. Imamo obećanja da će on biti usvojen u toku ove godine. To je minimum ljudskog prava – da se uvaži patnja ljudi koji žive pod konstantnim stresom više od dve i po decenije", ukazuje Verica Tomanović.

Dragana Đukić je uspela da pronađe i sahrani brata posle 16 godina potrage.

"Onog momenta kada vratite ime i prezime, on više nije N. N. lice. To daje snagu da se borimo za druge, da i oni stave tačku na prošlost kako bi život mogao da se nastavi", zaključila je Đukićeva.