Milan Koljanin o proboju logora Jasenovac: Učinili su to da bi sačuvali sećanje na ono što se događalo

Logor Jasenovac, poznat po najbrutalnijim metodama usmrćivanja stotina hiljada ljudi, u proleće 1945. godine postao je poprište poslednjih napora ustaškog režima da prikrije tragove zločina.

Kako za Prvi program Radio Beograda, u emisiji Magazin na Prvom objašnjava istoričar dr Milan Koljanin, iako je Jugoslovenska armija nezadrživo napredovala ka zapadu, u samom logoru situacija je bila dramatična.

"Bilo je svima jasno kako će rat da se završi. Bilo je jasno i onima koji su još uvek držali u rukama logor Jasenovac, koji su nastojali da već nekoliko meseci spaljivanjem leševa unište tragove svojih masovnih zločina. To je nešto što karakteriše te poslednje mesece postojanja logora", navodi Koljanin.

Prema rečima dr Koljanina, neposredno pre proboja likvidirana je i poslednja grupa žena. Preživeli zatočenici sećaju se kako su one u smrt odlazile "uzdignutog čela". Taj prizor, uz svest da i njih čeka ista sudbina, prelomio je odluku kod preostalih logoraša.

"Znali su da smrt čeka i njih i odlučili su da, ako već moraju da izgube svoj život, da ga izgube u borbi, a ne pod užasnim uslovima kako se to već radilo godinama u samom logoru. Logoraška organizacija je odlučila da organizuje proboj ne samo da bi sačuvali svoje živote, već da bi sačuvali sećanje na ono što se događalo. Hteli su da budu svedoci", ističe istoričar.

Sam proboj bio je izuzetan gest hrabrosti golorukih ljudi protiv naoružane vojske. Prema rečima dr Koljanina, od preko hiljadu preostalih zatočenika, oko 600 je odlučilo da pokuša nemoguće.

"Provalili su iz baraka i krenuli goloruki na stražu. Straža je bila sa svih strana i pucala je po toj masi. Međutim, neki su uspeli da se domognu oružja. Jedan od njih, heroj Mile Ristić, uspeo je da neutrališejedno mitraljesko gnezdo i svojim mitraljezom uništi ustaška uporišta oko logora. To je omogućilo masi da se probije kroz kapiju i rasprši", navodi Koljanin.

Pitanje ukupnog broja stradalih u Jasenovcu i danas izaziva polemike, što Koljanin pripisuje nedostatku sistematskog popisa odmah nakon rata, ali i političkim razlozima.

Na pitanje kako društvo danas treba da se odnosi prema ovoj tragediji, dr Koljanin poručuje da Jasenovac mora biti prisutan u javnosti i školskim programima, ali na trezven način.

"Ne treba praviti nešto što se stalno reprodukuje na određen način, već sve treba staviti u istorijski kontekst i iz toga izvlačiti pouke", zaključuje istoričar.