"Tačka preloma: Rat koji je promenio pravila" – zašto nije bilo moguće izbeći bombardovanje SRJ

Specijalna emisija "1999. - majka budućih ratova", posvećena je filmu "Tačka preloma: Rat koji je promenio pravila". Film, koji je emitovan u okviru emisije na RTS-u, govori o tome ko je sve i kako uticao da se odluka o bombardovanju Savezne Republike Jugoslavije donese, kako su birani ciljevi, da li je rat bio neizbežan, da li je tvrdnja da se time zaustavlja humanitarna katastrofa opravdana i da li je tada uspostavljen princip po kome su pokrenuti svi ratovi u 21. veku.

Novinarka Ljiljana Smajlović rekla je da treba obratiti pažnju na nabrajanje lažnih izgovora za rat i bombardovanje SRJ.

"Čarls Kapčan kaže bilo je milion izbeglica, pa smo zato morali da bombardujemo. Svi znamo da su izbeglice došle kao posledica rata, ali treba slušati te izgovore. Genocid, uzeli smo autonomiju Albancima, pa su morali da vrate prava Albancima. To sve treba slušati u svetlu ratova koji su bili posle – lažljivih izgovora za irački rat, za Siriju, Libiju i sada Iran“, navela je Ljiljana Smajlović.

Nikola Šainović, za vreme bombardovanja 1999. bio je potpredsednik Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije, takođe učesnik pregovora u Rambujeu, predsednik Komisije Vlade Srbije za saradnju sa Verifikacionom misijom OEBS-a i jedan od članova rukovodstva Jugoslavije i Srbije koji je osuđen u Haškom tribunalu za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji.

Šainović kaže da uvek treba praviti razliku šta su činjenice, šta je nečije mišljenje, a šta zaključak.

"Činjenice su realne, a zaključci su uvek subjektivni“, naveo je Šainović.

Autorka filma "Tačka preloma: Rat koji je promenio pravila" Slađana Zarić istakla je da posle rata na Kosovu i Metohiji ništa više nije bilo isto.

"Međunarodno pravo nije bilo više toliko značajno. Čak postoje i tendencije da se ugase Ujedinjene nacije. Imamo prvi put spominjanje humanitarne intervencije, imamo prvi put spominjanje tog prava da se bombarduje odnosno da se deluje“, rekla je Zarićeva i istakla da mnogi sagovornici u filmu kažu da je sve počelo 1999. i da je to „majka budućih ratova“ i da je ceo haos započeo tada.

Autorka filma je objasnila proces rada na filmu i istakla da su molbe da učestvuju u filmu poslate na brojne adrese.

"Meni je bilo najlogičnije da tu vidimo možda Bila Klintona, Tonija Blera, nemačkog predsednika, francuskog predsednika, Madlen Olbrajt je nažalost preminula, da hijerarhijski ljudi, koji su donosili odluke, da nam daju jedan sasvim, po meni, legitiman i normalan osvrt na to kako danas gledaju posle 27 godina na sve to“, kaže Zarićeva.

Međutim, kako ističe, veliki broj pozvanih je odbio da govori o bombardovanju 1999. Navela je da joj je krivo što nisu govorili Bil Klinton ili Toni Bler.

Novi ugao gledanja na bombardovanje SRJ

Autorka je objasnila je i zašto su u filmu govorili samo stranci. Zarićeva kaže da se prethodnih godina dosta moglo čuti o bombardovanju.

"Mislim da su stranci dali jedan sasvim novi ugao gledanja na sve to. Mi smo živeli taj period i možda smo nekako i suviše gledali celu tu priču lokalno. A mislim da oni daju jedan sasvim zanimljiv pogled na sve to. S druge strane, bilo mi je zanimljivo šta stranci danas kažu o svemu“, ističe Zarićeva.

Prema njenim rečima, i čovek koji je bio savetnik Bila Klintona i Baraka Obame kasnije je i sam priznao da humanitarna katastrofa nije razlog zašto je bombardovana Jugoslavija te 1999. godine.

"Znači, kad imate čoveka koji je iz administracije i koji iznosi takvu jednu činjenicu, to je razlog zašto sam se odlučila da o celoj toj priči govore stranci. Da prosto imamo pogled iz drugog ugla. I ovo nije srpska verzija priče, ovo je upravo verzija ljudi koji su na neki način bili akteri i svedoci onoga što se dešavalo '99. godine“, kaže autorka filma.

Braća Hil kao svedoci vremena

Nikola Šainović se nadovezao da bi voleo da čuje šta o 1999. ima da kaže Kristofer Hil, jer kako kaže zna šta on zna.

"Sarađivao sam sa njim, pregovarao, bio i na istoj i na suprotnoj strani kako se situacija razvijala. On zna ceo tok cele jugoslovenske krize. On je ovde naučio srpski još kao dete, tako da bi on bio dobar sagovornik“, rekao je Šainović.

Ljiljana Smajlović smatra da bi o događajima 1999. bilo zanimljivo čuti i brata Kristofera Hila, Nika Hila, koji je bio sve vreme protiv politike svog brata i koji je te godine kad smo mi bombardovani podelio sa još jednim čovekom iz Američke ambasade u Beogradu nagradu za različito mišljenje u Stejt Departmentu.

"Oni su odrasli zajedno u Beogradu i meni je zato to fascinantno. Imali su vrlo različitu analizu. Nik Hil je bio žestoko protiv bombardovanja i zato je dobio nagradu koju Stejt Department redovno daje za različito mišljenje. Zanimljivo zbog zajedničkog beogradskog odrastanja i različitih mišljenja“, kaže Smajlovićeva.

Nemačka pobornik bombardovanja

Novinarka je podsetila da je zanimljivo da je Nemačka u ono vreme nekako uspela da „proturi“ Aušvic na KiM.

"Nemačka je najgrlatija bila oko toga da mora da uđe u rat, to je bilo prvi put da Nemci ulaze u neki rat posle Drugog svetskog rata i oni su to pravdali time "zar nismo rekli nikad više Aušvic"“, kaže Smajlovićeva.

Prema njenim rečima, posle toliko godina, Nemačka se sada militarizuje i sprema za rat.

Na pitanje da li je protok vremena promenio pogled na bombardovanje SRJ, Šainović kaže da su neka mišljenja koja se mogu čuti u filmu vredna zato što se tada nisu čula, iako bi njihova vrednost te 1999. bila veća.

"Ono što je novo kao rezultat, pa i naša borba za istinu, je da baš nije humanitarna katastrofa bila razlog. Da su bili drugi, kako se kaže, geopolitički ciljevi koji su preovlađivali. E sad to budi jedan gorak ukus, priznali su pa šta“, kaže Šainović.

Napomenuo je da žele da se nametnu narativi poistovećivanja Srbije sa Nemačkom, Haga sa Nirnbergom i tako dalje.

"Radi se o kardinalno drugoj stvari. Holokaust se ne može meriti ni sa kakvom Srebrenicom, Račkom ili tako dalje, pojedinačnim događajima kakvi god bili“, kaže Šainović.

Pogled iz Haga 

Ljiljana Smajlović se nadovezala rekavši da je Šainović odležao 12 godina u zatvoru za delo učešća u udruženom zločinačkom poduhvatu etničkog čišćenja Albanaca, a kada bi sada izvodili ljude koji su komandovali i organizovali ratove u Gazi, Libiji, Siriji, po tom osnovu bi morali da pokupe sve kabinete zapadnih sila.

Slađana Zarić je citirala Čarlsa Kapčana koji je rekao da je međunarodno pravo utopija i da velike sile rade ono što žele, da je to pravo koje se uopšte ne dovodi u pitanje.

"To je taj imperijalizam o kome pričamo, to su ti dvostruki aršini. Ali za razliku od 99. kad su to radili, rekla bih u rukavicama, danas to vrlo otvoreno i govore i rade“, kaže Zarićeva.

Da li je bilo moguće izbeći bombardovanje

Govoreći o tome da li je bilo moguće izbeći bombardovanje, Šainović koji je učestvovao u pregovorima, kaže da je bio učesnik te užasne situacije gde ne možete ništa da pomerite.

"Nema razgovora, otkucava vam sat kad će vam bombardovati državu, jer su to otvoreno rekli. I kad vam traže jedini izlaz u Rambujeu da jednim potpisom potpišemo bukvalnu okupaciju zemlje i referendum kao metod rešavanja kosovskog problema. A ceo problem nije kosovski i uopšte nije politički. On je imperijalni, radi se o dolasku američkih snaga sa strane Prokletija na KiM u takozvano prijateljsko okruženje. Zato što je to vojni cilj“, kaže Šainović.

Šainović je izneo svedočenje da se o Kosovu i Metohiji razgovaralo još u Dejtonu.

"Dejton se pripremao godinu dana. U pripremama nema Kosova. Milošević odlazi, nema u Dejtonu Kosova. Dok mu ne dođe Voren Kristofer, državni sekretar, i kaže, dajte da rešimo i Kosovo o istom trošku. Milošević kaže kako? Pa, kaže, po ovom sporazumu, poslednje naše snage treba da se povuku iz Istočne Slavonije do kraja '96, a sa Kosova, kaže, do kraja '97. Milošević je na to rekao: kako s Kosova? O čemu ti pričaš? Ja o povlačenju s Kosova ne želim da razgovaram, Kosovo je Srbija“, ispričao je Šainović dodajući da je u poslednjem trenutku Kristofer rekao da će ostaviti Kosovo za posle.

Drugi dokaz da nije bilo moguće sprečiti bombardovanje je kada je Milan Milutinović izneo predlog Slobodana Miloševića da cela Savezna Republika Jugoslavija uđe u NATO, što je Hil odbio rečima da to uopšte nije tema.

Na pitanje da li je ipak nešto moglo drugačije da se dogodi i da se izbegne bombardovanje, Šainović je rekao da pretnja postoji još od 1991. godine.

"Cimerman je rekao Vlatku Jovanoviću 1991. Pazite 1991. Ako intervenišete na Kosovu, bombardovaćemo Beograd. Mi znamo tu pretnju dok svi ratovi od Slovenije na ovamo teku“, kaže Šainović.

Posvedočio je da je sa Ibrahimom Rugovom gotovo bio postignut dogovor o obrazovanju, čak i o detaljima koji će gde fakultet biti te 1998. godine, međutim, tada je "Rugova na klik izbačen iz igre“.

UČK, otmice i intervencija na KiM

Smajlovićeva je rekla da je bilo jasno te 1998, godine da UČK neće biti stavljena na listu terorističkih organizacija. Iako, u proleće 1998. godine raste terorizam na KiM.

"Znate šta je prelomni momenat. Pošto terorizam raste tako strašno, sa onim otmicama. To je užasna stvar. Mi nemamo nijedan kontrazahtev u otmici. Otmu dvoje pa kažu pustite mojih 10 iz zatvora, ili dajte milion dinara. Ništa. Cilj otmica je živi teror. Oni otmu ljude, ubiju i ubijene bace na javno mesto da svi vide. Ili ih mrtve masakriraju. Znači imam 50 takvih primera“, kaže Šainović.

Podseća da nije bilo intervencije do Orahovca i otmice 110 ljudi u jednom danu, kada je država morala da krene.

Smajlovićeva je rekla da je Srbija priznala sve zločine.

Šainović se osvrnuo na njegovo suđenje u Hagu, rekavši da mu se sudilo za tu 1998. godinu, a za istu godinu se sudi tek sada Hašimu Tačiju - za logore, za otmice koje su bile povod za intervenciju Beograda.

Autorka filma je podsetila da je vrlo ključno da se zna da postoje u Hagu presude za zločine koji su počinili UČK tokom 1998. godine.

"Nas boli što nije optužen i osuđen Haradinaj ili Fatmir Ljimaj, ali njihovi saradnici su dobili presude od 8 i od 13 godina. I sad vi imate apsurdnu situaciju. Mi za početak bombardovanja imamo presude da su činjeni zločini pre bombardovanja nad Srbima. A nas su bombardovali“, kaže Slađana Zarić.

Sud odbacio dva povoda za bombarodovanje

Nikola Šainović je rekao da je Hag odbacio dva povoda za bombardovanje.

"Jedno je da su zločini i izbeglice bile pre početka bombardovanja, što je mnogo važno. I drugo, što je važno za mene lično, da je jugoslovenska delegacija bila spremna da dogovori sporazum u Rambujeu, i piše opet citiram, „razgovore je demontirala Madlen Olbrajt jednostranim dogovorom sa albanskom stranom““, kaže Šainović.

Istakao je da je 1998. izvedena antiteroristička akcija prema jednoj grupi OVK na  KiM.

"Posle borbe, javlja se kolona izbeglica, OVK se raspada, poginuli, ranjeni, ovi drugi oblače civilno i povlače se s civilima, mi humanitarno saniramo, vraćamo civile u selo, vojska i policija se povlače, teritorija se konsoliduje. Pa za 7-8 dana sledeća grupa na drugom kraju Kosova. U ratu je, oni pozivaju na opšti ustanak, mi krenemo opštom ofanzivom protiv svih OVK grupa, da bi sprečili ono što je zadatak OVK za vreme rata, a to je da napadne naše snage iznutra, iz Metohije na granicu, i da se sretne sa onima koji iz Albanije napadaju na granicu“, objasnio je.

Prema njegovim rečima, pojedinci su gađali kolone.

"Napade su izvršili pojedinci u raznim neformalnim formacijama. Naši heroji su heroji svi i oni su naši. Ali ja mislim da mi moramo da odgovaramo i za ove druge. Jer i oni su naši. Kakvi god bili, i ja zato smatram da ako je to moralo da se plati, evo Šainović je platio“, kaže Šainović govoreći o onome što se dešavalo nad albanskim stanovništvom.

Slađana Zarić je rekla da je na pitanje da li su Amerikanci znali za zločine koje je UČK počinio '98. godine, Kapčan je odgovorio da je administracija SAD znala za te zločine.

Prema njenim rečima, i novinarka Ticijana Boari, koja govori u filmu iz Kosovske verifikacione misije je pričala o tome da oni nisu želeli da istražuju ubistva među Albancima, koja su isto bila u toj '98. godini i to ne mali broj, već da su sve pripisivali Srbima.

Zašto je Jugoslavija izabrana za taj prvi rat

"Ja stalno razmišljam o ratovima i stalno poredim. Iran je drugačiji rat. U našem ratu, mi nismo mogli da utičemo ni na cenu lizalica u Sjedinjenim Državama. Oni su mogli nas da bombarduju koliko su hteli, a da mi ne poremetimo globalne tokove ni u čemu“, rekla je Smajlovićeva i dodala da sada Iran može da utiče na cenu nafte.

Autorka filma "Tačka preloma: Rat koji je promenio pravila" kaže da bi bila zadovoljna kada bi film u stvari pokrenuo puno, puno priča.