Филм о садашњости и о новом поретку у коме живимо: „Тачка прелома – рат који је променио правила“ вечерас на РТС 1

Пре телевизијске премијере, овај документарни филм можете погледати већ сада – на нашој интернет платформи РТС Планета. О догађајима који су пре 27 година трагично изменили и исписали историју Србије, у овом документарцу говоре аналитичари и политички актери тог времена из Немачке, Италије, Велике Британије, Русије, САД и других земаља који у филму износе анализе и тврдње које се до сада нису чуле у српским медијима.

Међу саговорницима документарца Слађане Зарић су и Тицијана Боари, чланица Косовске верификационе комисије ОЕБС-а 1999. године и мировни активиста Јан Оберг, саветник тадашњег лидера Албанаца на Косову и Метохији, Ибрахима Ругове, 1999. године.

„Ја сам некако гледајући, пошто документаристи се увек баве архивским изјавама и видео материјалима, и поготово када прође неки временски период од двадесетак година, гледајући те архивске изјаве и присећајући се свега онога што смо слушали пре двадесет и нешто година, пронашла изјаве где је доминантна теза – ви данас када гледате, то су изјаве и Тонија Блера и Мадлен Олбрајт и немачког председника и америчког председника Била Клинтона, и стално се прича о хуманитарној катастрофи. Мислим, било је просто потребно припремити јавно мњење на Западу за бомбардовање Југославије. Да није било хуманитарне катастрофе говоре сви моји саговорници у филму", рекла је ауторка Слађана Зарић.

Додаје да у прилог чињеници да није било хуманитарне катастрофе иде и статистика која говори да је, кад је кренуло бомбардовање, страдало пет пута више људи него што је то био случај пре самог почетка бомбардовања.

„Са друге стране, да није било хуманитарне катастрофе мислим да нам говоре и пресуде у Хашком трибуналу. Јер, наиме, не постоји ни једна пресуда за злочин који су починили Срби пре 24. марта 1999. године. А врло занимљиво, постоје пресуде за припаднике УЧК за злочин који је почињен над Србима и над Албанцима који им нису били лојални током 1998. године", додаје Зарићева.

Говорећи о њеној перцепцији ситуације, онда када је она дошла на Косово 1999. године, Тицијана Боари је рекла да су владале високе тензије, али да није било никакве хуманитарне катастрофе.

„Први случај којим смо се ми као мисија бавили био је проблем несталих, то је био први велики проблем са којим смо се суочили, несталих Срба, који су вероватно киднаповани, које је киднаповала УЧК или албанске снаге. И ситуација се заправо променила негде око Божића '99. јер тада је дошло до велике кризе, коју ми зовемо Божићна криза, када је дошло до блокаде пута за Подујево од стране УЧК. И то је био први велики проблем који смо ми решавали, али ми нисмо били свесни било какве хуманитарне кризе или катастрофе.

И просто, имали смо проблем да се бавимо оним, да се бавимо тим групама које су се тада сматрале терористичком групом. Све до марта '98. УЧК је био на списку међународних терористичких организација и као таквима смо се опходили према њима. Од марта '98. и октобра '98. и новембра нешто се десило, и то се променило", изјавила је за РТС Тицијана Боари, чланица Косовске верификационе комисије ОЕБС-а 1998. - 1999. године.

Јан Оберг, био је саветник Ибрахима Ругове, тадашњег лидера Албанаца на Косову и Метохији, и у критичном периоду, састајао се и са српском и са албанском страном у покушају да се све реши на миран начин.

„Тако је. Наша фондација, Транснационална фондација у Шведској, је четири године радила као посредник између Београда и Приштине. И ми смо направили мировни план, нисмо ми баш рекли какво би решење требало да буде јер професионални медијатори се тиме не баве. Оно што смо ми урадили јесте да смо осмислили оквир за преговарање о решењу током три године, и тај документ је био утемељен на међународном праву. И наишао је на добар пријем и на Косову од стране Албанаца, од медија и становништва, али и овде у Београду. То је била вероватно једина мировна иницијатива која је изазвала такво интересовање са обе стране, али НАТО бомбардовање је све то уништило и поништило", рекао је Оберг.

„Интервенција без икаквих права"

Оберг истиче да су многе његове колеге радиле у ратним зонама и да знају да се насиљем ништа не решава.

„Само се добију два проблема уместо једног, укључујући убијање, сакаћење, понижавање људи, да пате они који су предмети тих глупих пројеката. А мислим да сте ви били они који се, нажалост по вашу земљу и народ, трпели последице да НАТО може да врши операције ван своје територије, јер је НАТО од бомбардовања '99. године стално предузимао те незаконите радње, јер ништа у НАТО документима, оснивачким документима не каже да имају право да интервенишу у земљама, чланицама, које нису њихови чланови.

То је агресија у реалности. Дакле НАТО није имао никакво право да интервенише у Југославији, Украјини, Либији, али то се ето данас користи против међународног права и ви сте нажалост били прво поглавље тог криминала", сматра саговорник РТС-овог документарца о бомбардовању СРЈ 1999.

Слађана Зарић подвлачи да ће се у филму видети само сведочанства странаца, а не оних људи који су „заљубљеници у Србију": „Ово је просто виђење људи који нису били, нису живели бомбардовање као што смо живели ми. Мислим да је врло, врло интересантно, и поготово мислим да се овде није толико често чуло... Те последице рата на Косову, односно бомбардовања Југославије, које су проузроковале промене на међународном плану. Наиме НАТО више није одбрамбени, после рата на Косову, НАТО постаје офанзиван. Немамо више Уједињене нације које неко поштује, што у самом филму господин Оберг каже – Ко данас прича о Уједињеним нацијама, и мислим да то није филм о прошлости. То је филм о садашњости и о новом поретку у коме ми живимо, а који је почео нажалост, са нама. Значи са ратом на Косову 1999. године".

Филм Тачка прелома – рат који је променио правила, на програму је после преноса обележавања Дана сећања на страдале у НАТО агресији, од 21 сат, у оквиру специјалне емисије 1999. Мајка будућих ратова, на РТС 1.