Navršava se 27 godina od početka NATO agresije na SRJ
Vazdušni napadi NATO snaga na Srbiju, odnosno tadašnju SRJ, počeli su na današnji dan 1999. godine. Procenjeno je da je poginulo oko 2.500 civila, među njima 89 dece, a ranjeno oko 6.000 osoba. Srušeni su mostovi, uništena infrastruktura, bombardovane škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, ambasada, spomenici kulture, crkve i manastiri, a gotovo da nema grada koji se nije našao na meti NATO bombi. Predsednik Aleksandar Vučić prisustvovaće u Vranju obeležavanju Dana sećanja na stradale u NATO agresiji.
Навршава се 27 година од почетка НАТО агресије на СРЈ
Парастос и полагање венаца код спомен-крста у парку Дома културе у Грачаници
Парастосом и полагањем венаца код спомен-крста у парку Дома културе, у Грачаници је обележена 27. годишњица од почетка НАТО бомбардовања СРЈ, уз поруку да је опстанак Срба на Косову и Метохији, остао најјачи симбол одбране његовог историјског и духовног идентитета.
На комеморативном скупу одата је почаст свим невино пострадалим жртвама агресије који су пали под ударима силе која је своје дејство темељила на немилосрдној пропаганди западне медијске машинерије и исценираним догађајима усмереним против српског народа и државе.
Венце су положили помоћник директора Канцеларије за Косово и Метохију Милош Терзић, представници Косовског управног округа, локалне админустрације у Грачаници и други.
“Српски народ у целини, СПЦ деле судбину са својим народом на КиМ и да су сви капацитети српске државе усмерени управо на ваш останак и опстанак на простору Косова и Метохије и хоћу да знате и да руководство и Влада и председник и српски свет у целини апсолутно ће наставити да у пуном капацитету пружају сву институционалну и материјалну подршку зарад вашег останка и опстанка на овим просторима”, рекао је Милош Терзић окупљенима.
Додао је да ће наствити борбу и у наредном периоду као што су је водили и до сада.
"За нас Србе је сада важно да будемо мудри, да чувамо мир, да чувамо стабилност и да на тај начин сви ми и овде присутни и укупно у целини цео српски свет дамо допринос да српска држава буде и економски и политички и у сваком другом смислу снажнија, јер једино на тај начин ћемо успети, слогом и јединством, да одвратимо све оне који би можда помислили да могу да нам приреде оно што нам је злочиначки НАТО савез приредио као народу и као држави те 1999. године”, поручио је Терзић.
Директор Архива Косова и Метохије Марко Марковић рекао је да је након НАТО бомбарадовања уследио најгрои перипод за српски народ на КиМ и да се те последице осећају и данас.
"Почевши од насилне промене етничке структуре, па све до изазова и притисака којима и данас сведочимо. Наше ране нису зацелиле, нашу боил није умањио проток времена. Март представља најтрагичнији месец у модерној српској историји. Зато данас смо сведоци 27 година бола, туге и страдања. Нека нам Бог да снаге да останемо у својим домовима, на земљи својих предака, а а свим жртвама НАТО агресије нека је вечна слав”, рекао је Марковић.
На комеморативном скупу изведени су српска државна химна и пригодан поетски програм, у присуству више стотина окупљених.
ОпширнијеКраће
Положени венци на спомен-обележје "Гласник са Стражевице"
Чланица Градског већа Виолета Филип данас је, у име Града Београда, положила венац на спомен-обележје "Гласник са Стражевице", где је пала прва бомба у Београду пре 27 година у НАТО агресији на Савезну Републику Југославију.
Пошту погинулим војницима су, поводом обележавања 27. годишњице од почетка НАТО бомбардовања, одали и представници Владе Србије, делегација Војске Србије, чланови породица погинулих војника и удружења грађана.
Чланица Градског већа Београда Виолета Филип положила венац
Фото: Танјуг / Ана Паунковић
Крагујевац и Смедерево одали пошту жртвама НАТО агресије
Полагањем венаца и цвећа крај споменика Успење, у Крагујевцу је обележена годишњица од почетка НАТО бомбардовања СРЈ. Венце и цвеће на споменик са именима 42 страдала Крагујевчана у оружаним сукобима од 1990. до 1999. године, положиле су њихове породице, представници града, СУБНОР-а, Удружењаратних војних инвалида и други.
Током 78 дана бомбардовања сигнал за ваздушну опасност у Крагујевцу се огласио 218 пута. Први пројектили пали су 24. марта у 20.35, када је погођена касарна "Милан Благојевић".
Највеће разарање, Крагујевац је претрпео 9. и 12. априла када су погођени погони Заставине фабрике.
Комеморативним окупљањем код Споменика страдалим у бомбардовању 1999. године, у Смедереву је обележено 27 година од почетка НАТО агресије на СРЈ. Након интонирања химне и минута ћутања, прочитана су имена свих 14 погинулих војника и полицајаца из Смедерева, а венце су на споменик положиле породице палих жртава, представници војске и полиције, градске управе и ратних удружења.
Смедерево је више пута било мета НАТО напада. Бомбардовани су мост на Дунаву који спаја Смедерево и Ковин, постројења "Југопетрола", трафо-станица у кругу Железаре, индустријска зона и друге локације.
Одавање поште у Крагујевцу
ОпширнијеКраће
У Косовској Митровици комеморативни скуп и полагање венаца
У Косовској Митровици је комеморативним скупом у знак сећања на све жртве обележена годишњица почетка НАТО агресије на СРЈ.
На Тргу браће Милић положени су венци и одата пошта свима који су изгубили животе у НАТО агресији.
Венце су положили и представници Канцеларије за Косово и Метохију и Српске листе.
Танјуг/Канцеларија за КиМ
ОпширнијеКраће
Краповић положио венце за жртве НАТО агресије у Даниловграду и Подгорици
Поводом 27. годишњице почетка НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, министар одбране Црне Горе Драган Краповић положио је венце у касарнама “Народни херој Милован Шарановић” у Даниловграду и “Војвода Марко Миљанов Поповић” у Подгорици.
Краповић је одао почаст жртвама, истакавши да сећање на њих представља трајну обавезу друштва.
"Данас се са пијететом присећамо свих невиних жртава и изражавамо дубоко саосећање са њиховим породицама. Њихова страдања остају трајно упозорење на последице сукоба и важност очувања мира“, поручио је Краповић, саопштено је из Министарства одбране Црне Горе.
Важно је, казао је, неговати културу сећања и одговорно сагледавати савремени безбедносни контекст.
"Свесни смо да су догађаји из 1999. године оставили дубок траг у нашем друштву. Данас, као чланица НАТО, Црна Гора делује у битно другачијем безбедносном оквиру, доприносећи заједничким напорима очувања мира и стабилности", казао је министар.
ОпширнијеКраће
Министарка Ђурђевић Стаменковски положила венац на споменик деци настрадалој у НАТО агресији
Министарка за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Србије Милица Ђурђевић Стаменковски положила је венац на Споменик деци страдалој у НАТО агресији поводом Дана сећања на страдале у НАТО агресији.
"Нисмо заборавили ни једно име и презиме уклесано на споменике широм наше земље. Нисмо заборавили да су НАТО пројектили прекинули загрљај наше дечице са њиховим родитељима", истакла је Стаменковски.
Истакла је да се данас поново суочавамо са тим да пројектили парају небо и да је један већи број света укључен у различите ратне вихоре.
"И као земља која је то искусила 1999. године, ми високо смо подигли нашу руку носећи у њој барјак слободе, мира и љубави. Ми смо они који највише на мир позивају, зато што смо знали колика је цена његовог губитка", рекла је Стаменковски.
МСП Русије: Последице агресије НАТО на Југославију осећају се и данас
Министарство спољних послова Русије саопштило је да се дугорочне последице агресије НАТО-а 1999. године против Југославије и даље осећају.
"Војна операција НАТО-а против суверене Југославије пре 27 година била је трагедија, чије се дугорочне и вишеструке последице осећају и данас", објавило је Министарство спољних послова Русије на Телеграму, у вези са годишњицом бомбардовања.
Како је наведено, током 78 дана, Сједињене Америчке Државе и њихови савезници су вршили ракетне и бомбашке нападе на насељена подручја, укључујући и цивилну инфраструктуру. "Ниједан представник НАТО-а није кажњен. Жртве агресије су означене као 'колатерална штета', крвава цена плаћена за геополитичке амбиције САД, Велике Британије и њихових сателита", наводи се у саопштењу.
Москва је оценила да је та агресија постала "трагична прекретница у историји српског народа, разорни ударац систему међународног права и темељима безбедности у Европи успостављеним после Другог светског рата".
"То што је НАТО употребио муницију са осиромашеним уранијумом довело је до контаминације огромних подручја и невиђеног пораста броја случајева рака, од којих људи и данас пате. Више од 200.000 неалбанских становника Аутономне покрајине Косово и Метохија било је приморано да напусти своје домове", навело је руско МСП, подсећајући да су, под окриљем НАТО агресије, милитанти из такозване ОВК починили стравичне злочине, укључујући отмицу Срба ради илегалне трговине људским органима.
"Питање одговорности северноатлантских савезника за штету коју су нанели међународним односима и самој земљи остаје отворено", наведено је у саопштењу.
ОпширнијеКраће
Историчар Гулић: Јасно је да се радило о једном вансеријском ратном злочину
Историчар Милан Гулић оцењује да су догађаји који су претходили бомбардовању указивали да је исход био тешко избећи, али да правих преговора, како наводи, није ни било.
"Када говоримо о ратовима, увек важи да је боље преговарати него ратовати. Међутим, околности крајем деведесетих година показују да је интервенција била припремана дуже време“, истиче Гулић.
Према његовим речима, укључивање међународне заједнице у питање Косова и Метохије започело је још почетком деведесетих, а низ догађаја – од санкција до преговора у Рамбујеу – водио је ка војној интервенцији.
Гулић наводи да се, са становишта међународног права, бројни поступци током бомбардовања могу посматрати као спорни, укључујући нападе без одлуке Савета безбедности УН и гађање цивилних објеката.
"Поред удара на инфраструктуру, укључујући електроенергетски систем, гађани су и објекти који неспорно имају цивилну намену — медијске куће, болнице, школе", навео је Гулић.
Додао је да, према правилима међународног хуманитарног права, чак и напади на легитимне војне циљеве могу бити окарактерисани као спорни или незаконити уколико је штета нанета цивилима и цивилној инфраструктури несразмерна војној користи која је тим нападима постигнута.
"Дакле сигурно би то правници пуно боље од мене објаснили, али ево само на основу неколико ствари којих смо сви свесни јасно је да се радило о једном вансеријском ратном злочину где је нападнута једна суверена земља и суспендована су њена права да покуша да реши проблем који је имала у делу своје територије", рекао је Гулић.
Он је истакао и да Србија у том периоду није имала савезнике, што је додатно отежало њен положај током кризе.
Указао је да је да је питање Косова и Метохије остало нерешено и да и даље представља безбедносни и политички изазов.
Када је реч о образовању, тема НАТО бомбардовања присутна је у школским програмима, али, како оцењује, недовољно. Очекује се да ће у будућности овај период бити више заступљен у настави историје.
ОпширнијеКраће
Ђорђе Аничић: Обарање невидљивог авиона једна од првих победа у рату 1999. године
Да и најсавршенија технологија може да буде несавршена показало се и током бомбардовања 1999. године када је оборен чувени "невидљиви" авион америчког ратног ваздухопловства.
Заменик команданта 250. ракетне ПВО бригаде током НАТО бомбардовања СРЈ Ђорђе Аничић рекао је да је оно што је презентовано јавности широм света јесте да се ради о невидљивом авиону, али да такав авион не постоји.
"Ради се о авиону смањене радарске уочљивости. На крају крајева, стицајем разноразних околности, на првом месту изузетно великој обучености борбене послуге, успели смо да га лоцирамо. Стелт је видљив на некој удаљености од станице за навођење ракета. Ради се о смањеном одразу, одразу који флуктуира и само искусно око ракеташа може да уочи такав циљ", навео је Аничић.
Додао је да је реч о једној од првих победа у том рату који је трајао 78 дана.
"Сматрам да то прво рушење невидљивог авиона у историји ратовања представља изузетан доприност тадашње Војске СР Југославије", истакао је Аничић.
Подсетио је да је оборен и авион Ф-16 који је погодио Трећи ракетни дивизион противваздушне одбране 2. маја 1999.
Аничић је водио и ратни дневник који је преточио у књигу "Смена".
Марковић: НАТО бомбардовање почетак пада САД као једине светске силе која све може
О последицама бомбардовања и његовом утицају на међународне односе у Јутарњем програму РТС-а говорио је директор Института за савремену историју Предраг Марковић.
"НАТО бомбардовање, пре свега америчко, најавило је почетак пада Сједињених Држава као једине светске силе која све може. То је довело Американце у заблуду да могу да нападају и уништавају земље без икакве цене“, оценио је Марковић.
Говорећи о значају међународног права, Марковић је рекао да "у данашњем свету великих сила право често лежи у топузу“.
"Чекали су повод. Рамбује је био алиби, оно што Хенри Кисинџер назива ‘алиби дипломатијом’ – ултиматум који не може да се прихвати", рекао је Марковић, додајући да су услови преговора били неприхватљиви јер су, како каже, подразумевали "тиху окупацију земље“.
Осврћући се на правни значај Резолуције 1244, Марковић је истакао да њена снага зависи од односа у међународној заједници.
Говорећи о положају Срба на Косову и Метохији, Марковић је оценио да решења у великој мери зависе од међународне заједнице.
"Њихов мандат је био да заштите становништво, али то нису учинили у кључним тренуцима“, рекао је Марковић.
Као један од дугорочних проблема навео је последице употребе касетне муниције.
"Касетне бомбе су, по штетности за будућност, чак и теже од осиромашеног уранијума“, упозорио је Марковић.
Истакао је да Србија треба да настави да прати развој међународних односа. "Држава треба да буде спремна и да чека“, поручио је Марковић.
Odluka o bombardovanju tadašnje SRJ doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.
Klark je kasnije u knjizi "Moderno ratovanje" napisao – ne samo da je planiranje vazdušne operacije NATO-a protiv SRJ intenzivirano sredinom juna 1998, već i da je završeno krajem avgusta te godine.
SRJ je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija.
Nakon što je odluku o neprihvatanju stranih trupa potvrdila Skupština Srbije, koja je predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 započeo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više područja Srbije i Crne Gore.
Devetnaest zemalja Alijanse počelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, podržane strateškim bombarderima koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi, a kasnije i iz SAD. Najpre su gađane kasarne i jedinice protivvazdušne odbrane Vojske SRJ, u Batajnici, Mladenovcu, Prištini i na drugim mestima.
Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti snaga NATO-a.
Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije tokom vazdušne agresije NATO ubijen je 1.031 pripadnik Vojske i policije. Procenjeno je da je poginulo oko 2.500 civila, među njima 89 dece, ranjeno oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, 25 osoba se vodi kao nestalo.
U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.
U noći 23. aprila 1999. godine u dva sata i šest minuta nakon ponoći, NATO je u napadu na zgradu RTS-a usmrtio 16 radnika. To je bio prvi slučaj da je medijska kuća proglašena za legitimni vojni cilj.
Tokom bombardovanja izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.
NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 "kasetnih bombi" od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.
Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije – u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO-a su upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.
Posle više diplomatskih pritisaka, bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije.
Pošto je generalni sekretar NATO-a 10. juna izdao naredbu o prekidu bombardovanja, poslednji projektili su pali na područje sela Kokoleč u 13.30.
Tog dana je Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244, a u Pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost i povratak više stotina hiljada albanskih izbeglica dok se ne definiše najširi stepen njene autonomije.
Коментари