Vernici na Kalemegdanu čekaju u redu da se poklone moštima Svete Petke

Srpska pravoslavna crkva slavi praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi, u narodu poznat kao Sveta Petka. Svetiteljka uživa veliko poštovanje u našem narodu, ali - i kod drugih pravoslavnih naroda i pripadnika drugih vera.

Posvećeni su joj brojni srpski hramovi, a mnoge porodice slave je kao krsnu slavu. Veruje se da je zaštitnica žena, siromašnih i bolesnih.

U kapeli Svete Petke liturgija i vernici koji od ranog jutra strpljivo čekaju u dugoj koloni, da se poklone velikoj svetiteljki.

Mošti Svete Petke, tokom vekova prenošene su mnogo puta. Kada su Turci osvojili Bugarsku, prenete su u moldavski grad Jaši. Deo moštiju, prema verovanju čudotvornih, nalazi se u crkvi na Kalemegdanu, a kapela je sagradjena na izvoru vode za koju se veruje da isceljuje i leči.

"Prepoznata je od strane verujućeg naroda, naročito od osoba ženskoga pola, dece, onih koji su siromašni, koji su u različitim nevoljama, i telesnim i duševnim. Prepoznata kao ona koja se usrdno moli, pre svega kao Presveta Bogorodica, i zato je i njen kult naročito razvijen i njeno poštovanje istaknuto kako među našim narodom, tako i među drugim pravoslavnim narodima širom vaseljene. Tome u prilog doprinosi i činjenica da je ovde čudotvorni izvor svete vode i ovo mesto je natopljeno molitvama", rekao je sveštenik Srboljub Ubiparipović.

Poštovana je kao zaštitnica žena, majki i porodilja. Mnoge porodice Svetu Petku slave kao krsnu slavu. Narodno verovanje je da na dan Svete Petke ne sme da se pere veš, da se šije, da se radi težak posao, pogotovo da to ne rade žene. Ova svetiteljka rodjena je u Vizantiji, u gradu Epivatu, živela je i umrla u 11. veku.