Света Петка је заштитница жена - не треба прати веш, шити, нити тежак посао радити

Српска православна црква и верници славе празник посвећен Преподобној мати Параскеви, у народу познат као Света Петка. Светитељкa ужива велико поштовање, не само у нашем народу, већ и код других православних народа, па и припадника других вера. Њој су посвећени и бројни српски храмови. Многи је прослављају као крсну славу.

Света Петка рођена је крајем 10. века у Византији, у граду Епивату, у имућној и веома побожној породици. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, да би касније постао епископ Мадитски.

Након смрти родитеља, поделила је сиротињи све што је имала и замонашила се у Цркви Свете Софије у Цариграду, где је добила име Параскева.

Према предању, многе године провела је у пустињи, у посту и молитви и усамљеничком животу. Предање даље каже да јој се у сну јавио анђео и упутио у отаџбину да шири веру Христову. Зато се Света Петка на иконама представља у монашкој одећи, са крстом у руци.

Током времена, њене чудотворне мошти преношене су много пута. На њеном гробу, каже легенда, догађала су се чуда. Бугарски цар Јован Асен је 1238. године, по мишљењу једних, отео, а по мишљењу других, пренео мошти свете Параскеве у свој престони град Трново.

Када су Турци освојили Бугарску, мошти су пренете, по заповести султана Бајазита, у молдавски град Јаши.

Кнегиња Милица успела је 1396. да измоли светитељкине мошти и сахрани их у цркви Ружици, на Калемегдану.

Султан Сулејман Други пренео је мошти Свете Параскеве 1521. године у Цариград.

Коначно, 1641. цариградски патријарх Партеније поклонио је мошти молдавском кнезу Василију Лупулу, који их је пренео у Јаши и положио у Цркву Света три јерарха, где су и данас.