Koliko je skupo plaćena sloboda - Krf i sećanje na srpske junake

"Na humkama u tišini, neće srpsko cveće nići, poručite našoj deci, nećemo vam nikad stići, pozdravite otadžbinu poljubite rodnu grudu, spomen borbe za slobodu nek ove humke budu" - uklesani su stihovi Vladimira Stanimirovića na spomeniku stradalim vojnicima Drinske divizije na jugu Krfa, u mestu Agios Mateos.

Tu je po dolasku na ostrvo 1916. godine boravilo oko 10,000 vojnika. Kako upućeni kažu bili su skromni, tihi, pažljivi. I zato i danas meštani čuvaju sećanje na srpske junake.

Gradonačelnik južnog Krfa Vasilis Himariotis ističe da je u Prvom svetskom ratu Krf bio mesto stradanja, ali i mesto gde se stvorilo bradstvo između srpskog i grčkog naroda.

"Sećanje na naše pretke ostalo je da nas vezuje i u sadašnjosti i u budućnosti", naglasio je Himariotis.

Pošto je Drinska divizija bila razmeštena u njegovom selu, Janis Janulis je dozvolio da se na njegovoj zemlji podigne vojni logor, gde su se oporavljali srpski ratnici koji su preživeli albansku golgotu.

Na njegovoj njivi je sahranjeno 560 vojnika koji su umrli od iscrpljenosti, a kasnije su ekshumirani i njihova tela prenesena na ostrvo Vido. Janis i njegovi naslednici, iz poštovanja, nikad više nisu obrađivali tu parcelu.

Kustos Srpske kuće na Krfu Ljubomir Saramandić podsetio je na citat iz crkvenog kalendara "Zora" koji je štampan na Krfu 1917. godine za koji kaže da je veoma važan i danas.

"On otprilike glasi - 'A ti putniče, kada dođeš na Krf, obiđi srpske spomenike, svetinje srpske i oslušni šapat koji se sliva sa šumom morskih talasa. Ovde završismo naš dug i trnovit put, u slavu i čast otadžbine. Pričajte celom svetu, majci Srbiji i potomcima našim, koliko skupo platila se sloboda i steklo ujedinjenje srpstva' i evo ceo vek kasnije, sa tog istog mesta, sa ovog ostrva srpskog patriotizma kao kiseonik koji kroz arterije i kapilare dolazi do svake ćelije naših organizama, tako i naša priča mora da stigne do svakog člana naše porodice, prijatelja, komšija, kolege, do svake srpske kuće - priča o tome koliko skupo platila se sloboda", ispričao je Saramandić.

Za tri meseca albanske golgote, u povlačenju dugom 700 kilometara, od Beograda do Krfa, stradalo je više od 77 hiljada vojnika i oko 140.000 civila.