Мацут на Крфу: Све за Србију, Србију ни за шта

На Крфу је државном церемонијом полагања венаца обележена 109. годишњица искрцавања српске војске на грчка острва у Првом светском рату, а како је истакао председник владе Ђуро Мацут на тим светим местима српска војска се опорављала и добила нову снагу за коначно ослобођење отаџбине чиме је указала на значај очувања државе и слободе.

Премијер Ђуро Мацут је у обраћању испред Маузолеја српским јунацима, где је положио венац, поручио да је острво Видо свето место за све грађане Србије, место умирања изгладнеле и измучене српске војске која је, повлачећи се према Крфу, прошла албанску голготу, саопштила је Влада Србије.

Мацут је изнео процене да је током повлачења умрло више од 210.000 људи, а на самом острву Видо више од 5.400 и да је свака стопа тог острва био гроб оних који су умрли за Србију и за слободу свог народа.

"И то беше у историји света један од најчаснијих примера послушања према својој отаџбини, слободи, народу и према заклетви. Та заклетва да ћемо се бранити и одбранити није погажена ни када су нас непријатељи напали са три стране, са десетоструко јачом војском, ни када смо остали без муниције, ни када смо по цичи зими прелазили албанске и црногорске планине гладни, голи и боси", рекао је премијер.

Према његовим речима, српску војску су на Крфу лечили братски однос, поштовање, саосећање и гостољубивост грчког народа, као и да су је окрепили братски гестови Крфљана, попут одлуке Јаниса Јанулиса да на делу његовог имања буде достојанствено гробље за јунаке Дринске дивизије.

Мацут је захвалио Крфљанима и породици Јанулис што су помагали, воле и волели су српски народ када му је било најтеже.

Док буде једног Србина – биће сећања на јунаке

Док буде једног Србина, додаје Мацут, биће сећања на оданост српског војника према отаџбини и према своме роду, у данима трагедије и ратничке славе Првог светског рата.

"Оно што данас чини земљу Србију, залог је мученика који леже од Цера, Мачковог камена, Колубаре, Ђаковице, Пећи, Скадра, Проклетија, па преко Крфа, Вида и Бизерте до Солунског фронта, Ветерника и на крају Зејтинлика. Пут страдања и бола као и пут победе. Победа је управо у томе што су нам наши прадедови својом крвљу исписали најлепше странице патриотизма и љубави према отаџбини и слободи. Указали нам на вредности и значај чувања државе, и слободе, на вредност слоге као јединог гаранта очувања српске државе и на правац у којем треба да радимо и како да водимо Србију", истиче Мацут.

Све за Србију, Србију ни за шта

Правац и гесло су, каже он, "све за Србију, Србију ни за шта".

"Са овог места поручујем да ћемо бранити Србију, њене институције, њену територију, демократско устројство и поредак, да ћемо нашу децу учити из српских уџбеника. Поносићемо се нашом историјом и песмом, нашим херојима и нашим народним мудростима, али и научним достигнућима. Поручујем да ћемо одбранити Србију и да ће Србија победити. Нека живи сећање на беспримерну славу наших српских хероја од 1912. до 1918. године", поручио је Мацут.

Ђурђевић Стаменковски: Гробнице на Виду симбол српског васкрсења

Обележавању годишњице присуствовали су министар одбране Братислав Гашић, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски као и митрополит Јонских острва Нектарије.

Министарка Ђурђевић Стаменковски је истакла да су гробнице на Виду симбол српског васкрсења. "Плава гробница је подводни олтар српског народа, јер они који су овде положени нису нестали, већ су постали темељи Србије", поручила је Ђурђевић Стаменковски.

Она је нагласила да је српски народ своје кости расуо на три континента, а да је само на Крфу оставио душу и да је зато, како је истакла, Крф симбол грчко-српског пријатељства, које је крштено сузама и жртвом.

"Наше пријатељство није настало у уговорима и дипломатским салонима, већ на пољима страдања, у болничким постељама, у домовима где су Грци примали српске избеглице као своју децу", навела је министарка.

Она је истакла да су гробнице на Виду "родно место српског васкрсења", јер су управо одатле, наши преци, одлетели у вечност. Како је навела, са Крфа су кренуле војске поново рођених да подигну што је порушено, да поврате што је изгубљено.

"Наш завет је јасан: да ћемо их памтити, да ћемо их поштовати, да ћемо бити достојни њихове жртве. Србија ће трајати све док се сећа својих јунака. А ми, њени потомци, обавезујемо се да њихове сенке никада не падну у заборав", рекла је Ђурђевић Стаменковски.

Венци и цвеће положени су и на спомен-обележје Морнарички крст, као и у "Плаву гробницу".

Крф као уточиште и полазиште ка победи

Српске трупе су на Крф, место опоравка, евакуисане почев од друге половине јануара 1916. године после трагичног повлачења преко планинских врлети у зиму 1915/1916. године. После прихвата и поступног опоравка, ревитализована српска војска ће пролећа те године, од априла, бити пребачена у залеђе Солуна где је тада обликован нови фронт, који ће Срби победносно пробити средином септембра 1918.