"Oluja je pogrom – pamtimo zauvek", državni komemorativni skup u Sremskim Karlovcima

Председник Србије Александар Вучић рекао је на почетку обраћања да се никада до сада на обележавању акције "Олуја" није окупило оволико грађана, без обзира на кишу и лоше временске услове.

"Говорићу из срца и душе, а не из главе. Хвала свим Крајишницима, огромно је њихово срце, а највише куца за Србију. У Србију су морали да се преселе – да сачувају живе главе, али и да живе и раде за Србију. Волели сте и волите Србију, више и од својих кућа и домова. Хтели сте са својим народом да будете и живите", навео је председник Србије.

Вучић је навео да мора да им се извини што их нико није дочекао како доликује и приличи, већ су их крили од Београђана, Новосађана и "још неких урбаних људи" који није требало да виде каква је несрећа задесила српски народ.

"Вечерас ћу да говорим о нечему потпуно другом – неправди. Говорићу о свему ономе што су нама Србима урадили у претходних 30 и више година. Уништили су нам Југославију, рекавши да Срби не могу да живе у једној држави. Онда су рекли да неће да нам дирају Косово и Метохију. Када је избио сукоб у Крајини, ковали су завере и планове да сруше Српску Крајину. Причали су како је величанствено убити 2.500, а протерано 250.000 људи. Натерали су нас да ћутимо и говорили гледајте Србију у будућности", навео је Вучић.

Председник Србије је објаснио да су им после навели да не могу да сачувају ни КиМ, па је затим уследило бомбардовање СР Југославије, без сагласности Уједињених нација.

"Могло им се. Онда нису дали ни да Црна Гора буде уз Србију, па су две године касније узели и 14 одсто територије која је душа и срце народа – Косово и Метохију. Ни то им није било доста, па погледајте судбину председника Републике Српске. Како су се односили према Радовану Караџићу, Биљани Плавшић… А све под слоганом владавине права… Срце и душа ми не дају више да то трпим. Све време воде политику слабљења Србије", нагласио је Вучић.

Навео је да је српски народ неће да се одрекне свог имена и презимена, односно, његов највећи део.

"Нашли су неколико српских слугу, као што су их и нацисти нашли од 1941. до 1945. године. Као што су их и Аустријанци имали у Првом светском рату, као што су их и Бугари имали у Балканском рату. Не дирамо у туђе државе, само хоћемо да чувамо своје српско име и презиме. Дозлогрдило нам је, а даћемо све од себе да сачувамо мир. Молим председника Додика да чува мир и стабилност. Молим све друге у Републици Српској да се уједине и боре за очување Српске", нагласио је Вучић.

Закључио је да је дошао "вакат за укидање и нестанак Републике Српске".

"Гарантујем вам у име Републике Србије, и у моје име, барем док сам председник Србије – биће и живеће Република Српска и ништа јој нећете моћи. Чуваћемо мир и стабилност, али ћемо бити довољно способни и јаки да своју земљу одбранимо много боље него што смо то умели и успели пре 26 или 30 година", рекао је председник Србије Александар Вучић.

Председник Републике Српске Милорад Додик подсетио је у обраћању да обележавајући из године у годину страдање српског народа у 'Бљеску' и 'Олуји' чувамо сећање на њих и отимамо их од заборава.

"На крају ратова у бившој Југославији свели су нас Србе у БиХ на трећину, а ми нисмо никакав трећина, ми не желимо да нас поделе. Ја стојим овде достојанствено као човек и као Србин, пред страдањима које је наш народ прошао и у Крајини и у Босни и Херцеговини. Морамо се окупити, ми у Републици Српској желимо да видимо велику Србију, ону која се развија, која има путеве и болнице. Ово није политички митинг, али сви морамо да станемо иза Александра Вучића, јер где је ова овде друга Србија, они који блокирају све већ месецима. Ми желимо велику Србију која ће стати иза Републике Српске, јер ми морамо да преживимо", рекао је Додик.

Председник РС је за акцију Олуја рекао да је то била акција америчке власти.

"Kлинтона и других, који су предали хрватским војницима. То је завршило етничким чишћењем, тако да нема шансе да се тамо врати српски народ. А нама су 'просипали' причу како су они мировњаци, да би на крају бивше Југославије, нас у Републици Српској свели на трећину, с којом мисле да и са њом треба да се обрачунају. А РС је достојанствена и велика, везана за Србију, што ће и остати. Не желимо да нас поделе и раздвоје, јер нису нам дали слободу, и то раде већ вековима", поручио је Додик.

Председник РС је рекао да "увек када смо опростили злочин, то је био почетак новог злочина над нама".

"Морамо да кажемо шта хоћемо, носите се и ви и ваша владавина права, каква владавина права? Пустите нас на миру, морамо да станемо и да се народ консолидује, око политика. Босна и Херцеговина није моја држава, моја држава је Србија и Република Српска, и не вређам никога. Зашто вам то смета што кажем? Навијам за Србију, не навијам за БиХ, хоћете да нас истерате, да нестанемо на неки можда другачији начин него што је то учињено у Хрватској", рекао је Додик.

Навео је да је срушен Дејтонски споразум и да су остале само олупине споразума који бране.

"Исти који су истерали Србе из Kрајине су сада против РС. Не мрзим људе, ни муслимане, мрзим њихове политике које су против нас. Борићу се зато што сам Србин, зато што не желим да изгубим ниједан грам српске земље. Живела Република Српска, живела Србија", поручио је Милорад Додик у Сремским Карловцима.

Срби из колоне избеглих из Хрватске обратили су се окупљенима у Сремским Карловцима, износећи сећања и сведочења која су доживели током егзодуса и прогона Срба из Хрватске.

Присутнима су се обратили и Срби који су током "Олује" остали без чланова породице и они који још увек трагају за несталима.

Јована Хрвачевић, која говори у име прогнаних и несталих у "Олуји", истиче је да су њу и њену породицу 4. августа пробудиле гранате.

"Отац је био на ратишту, а мајка, бака и стрина су панично шетале по кући, не слутећи шта нас чека. Ја, тада дете од седам година, нисам била свесна онога што се око мене догађа. Данас схватам колико је све то било страшно и колико су наши животи били угрожени. Нешто касније, ми деца, искрали смо се на гувно да се играмо, не знајући да смо на то место дошли последњи пут. Мајка је панично дошла по нас и тада сам последњи пут видела моје другарице Маријану, Тању, Марину и Биљу. Чекали смо оца да се врати кући. Сумрак се већ спуштао и из села су скоро сви отишли – куће су биле затворене, дворишта празна, тишина је била тешка као камен“, присећа се Хрвачевићева.

Наводи да су коначно кренуле, а да је испред била непрегледна колона.

"Јутро је свануло, а колона је постала још већа. Људи умиру и сахрањују их поред пута. Ево нас на Петровачкој цести, око нас све гори. Бомбардовали су колону недужних људи. Пролазимо поред камиона у пламену, касније сазнајемо да је у њему погинуло петоро мале деце. Стижемо у Србију – слобода коначно. Ни слутили нисмо да нам је мајка животно угрожена. Била је у шестом месецу трудноће, носила је мог брата. Услед стреса, беби је престало да куца срце", указује Хрвачевићева.

Истиче да је захваљујући докторима из болнице "Драгиша Мишовић" у Београду њена мајка преживела, али да за нерођену бебу није било шанси. 

"У овим предивним Сремским Карловцима сам упознала супруга чија је животна прича слична мојој. Удала сам се и отишла у Америку. Нисам се тамо пуно задржала. Не могу ја без моје Србије. Ја сам Јована Хрвачевић, дете 'Олује', данас супруга православног свештеника и мајка Душана, Јована и Василија. Да никад не заборавимо сећања на Крајину, чија смо деца, мржњу која нас је протерала, безнађе и страх који нас је обузимао док смо у непрегледној колони спашавали голе животе и наду и спасење које смо добили тамо где смо једино слободни – у мајци и отаџбини нашој, вољеној јединој Србији", закључује Хрвачевићева.

"Крст носити нама је суђено" и "Васкрсења не бива без смрти" речи су Његошеве на које је подсетио патријарх Порфирије у беседи у Сремским Карловцима после парастоса одржаног за настрадале у акцији "Олуја". Патријарх је подсетио да морамо да се сећамо страдалих у Олуји, али и у свим другим погромима, али и да не злопамтимо.

"Морамо дубље да проникнемо у речи Христове ''Љуби ближњег свога као самог себе'  па и 'љуби непријатеља свог' јер то мало ко чини, а то могу само истински хришћани. Имајући у виду Христове речи да не дозволимо оно што се често дешава међу нама, а то је да мрзимо, јер то уводи у спиралу зла у којој сви постајемо губитници. Љубав дугујемо једни другима, пре свега у породици, потом према људима у непосредном окружењу, својим комшијама, на послу... И тек потом можемо да имамо мир са свима, ма колико били другачији и удаљени једни од других. Молим цео народ да у времену када сви и цео свет пролази кроз искушења, да се издигнемо изнад раздора и сукоба", поручио је патријарх Порфирије у беседи.

Патријарх је подсетио да смо потребни једни другима, да не можемо једни без других, да треба да праштамо и тражимо опрошта једни од других.

"Да не будемо искључиви међу собом, већ да отворимо своја срца једни за друге, да знамо да нико није вишак и да је свако драгоцен, да живимо једни за друге, а не само једни поред других, да будемо трпељиви једни према другима, саосећајни, милострдни, да чувамо хришћанско и људско достојанство једни другима. Једном речју, да свако од нас буде бољи Богу и да буде боље ближњем, како би нам онда свима као једном народу било боље.То мора бити наш избор ако желимо да се и даље називамо и да будемо деца Светог Саве", рекао је у беседи патријарх Порфирије.

У Сремским Карловцима почело је  обележавање Дана сећања на све страдале и прогнане у хрватској оружаној акцији "Олуја", а обележавању присуствују председник Србије Александар Вучић и председник Републике Српске Милорад Додик.

Обележавању Дана сећања присуствују и патријарх српски Порфирије, потомци и чланови породица страдалих у "Олуји", председници скупштина Србије и Републике Српске Ана Брнабић и Ненад Стевандић и народни посланици, председник Владе Србије Ђуро Мацут, чланови влада Србије и Републике Српске, српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић, начелник Генералштаба Војске Србије Милан Мојсиловић, представници локалних самоуправа у Србији и Републици Српској, представници Срба из региона, представници борачких организација и удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, као и велики број грађана.

Обележавање је почело поменом који служи патријарх Порфирије, а потом ће се окупљенима обратити патријарх и председници Вучић и Додик.

Председник Србије Александар Вучић обишао је породицу Радан, на Банстолу, која је у Србију стигла у избегличкој колони у августу 1995. године из села Отон код Книна, одакле је протерана у хрватској оружаној акцији "Олуја".

Заједно са Вучићем су и министар здравља Златибор Лончар и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски.

Грађани који из Новог Сада пешачили ка Сремским Карловцима стигли су на скуп посвећен годишњици егзодуса српског народа у акцији "Олуја".

На челу колоне која је пешачила из Новог Сада био је развијен транспарент "Олуја је геноцид".

У Сремске Карловце пристижу грађани и из других крајева државе.

Грађани који желе да, како наводе, учествују на скупу у Сремским Карловцима посвећеном годишњици егзодуса српског народа у акцији "Олуја", кренули су пешке из Новог Сада.

Пре поласка, организатори су истакли да је ово "најмање што могу да учине, а да се овај погром не заборави".

Очекује се да колона у Сремске Карловце стигне нешто пре 18.30 часова.

Представници Срба организују централну комеморацију у месту Доњи Жировац, која се налази на цести Глина – Двор на Уни. Та цеста била је једини пут спаса за избеглице са Баније и Кордуна током акције "Олуја", али спаса није било за 78 људи, од чега 48 цивила. Толико их је страдало у нападу на избегличку колону и за тај злочин до данас нико није одговарао.

Зато је ту у близини, уз саму улицу, положено 78 белих ружа и тиме је завршен централни део комеморације.

Претходила су обраћања Милорада Пуповца из Српског народног вијећа и Весне Тершелић из организације Документа, која је и пописала број страдалих на цести Глина – Двор на Уни.

Историчар и вршилац дужности директора Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина, који је као двоипогодишњи дечак био у колони прогнаних из Хрватске, рекао је за РТС да сећања не бледе и да су из године у годину све јача.

"И када се промишља о тим темама и када се присећате са својим сународницима који су прошли сличан пут, протерани из Републике Српске Крајине, та сећања су свакако много живописнија. Сваки човек, а поготово ми млади људи који смо у том тренутку били деца, имамо жељу да што више сазнамо о тим крајевима, историји, култури, традицији и начину живота, како су наши преци живели на тим просторима вековима уназад", рекао је Арбутина.

Истакао је да је то прогонство младе подстакло да извуку најбоље из себе и да изграде себе као особе које никада неће одустати од својих циљева, како у приватном, тако и у друштвеном животу.

Историчар Предраг Марковић каже за РТС да ће се до истине о акцији "Олуја" тешко доћи на међународном плану. Већина геноцида је прећутна, али у случају Холокауста и у случају Фрање Туђмана и "Олује" дешава се да државни врх најави да ће уништити неко становништво на својој територији, подсећа Марковић.

У Хрватској су два погледа на обележавање акције "Олуја", јавља репортер РТС-а. Један је да је Хрватска пре 30 година изборила своју независност, не помињући да је због тога више од 200.000 Срба морало да напусти свој дом.

Други поглед је, мањински, српски, да су ово дани туге и подсећања на време када су морали заувек да напусте своја огњишта.

Ове године све се то дешава уз нешто већи национални набој. Почело је концертом Марка Перковића Томпсона почетком јула, настављено је великом војном парадом у Загребу, а сутра се у Сињу одржава још један Томпсонов концерт.

Полагањем венаца на споменик погинулим Далматинцима на Пердовом гробљу и служењем помена у Храму Христа Спаситеља и другим храмовима у Бањалуци и целој Републици Српској обележава се 30 година од акције "Олуја".

Док Крајишници оплакују страдале, чезну за родном грудом и памте егзодус, Хрватска те дане слави као велику победу у својој историји.

Тензије су у БиХ повећане због пресуде Милораду Додику, али и због недавно одржане војне параде у Хрватској.