Живот после избеглиштва Срба у околини Книна – дуг и трновит пут до повратка кући

Симбол националне и верске борбе који повезује Србе у Хрватској и јужној српској покрајини постоји – у Далмацији. Манастир посвећен кнезу Лазару у средишту Косова поља, надомак Книна.

У њему, као и у свим осталим православним храмовима у Хрватској, служен је парастос за страдале и прогнане у "Олуји".

Век и по манастир Лазарица уједињује Србе из овог дела Далмације, а од пре неколико година ту је и спомен-обележје у порти манастира. Редак у Хрватској који подсећа на групне жртве – у овом случају општине Бискупија, где је током и после акције "Олуја" страдало 57 људи.

Међу присутнима, готово да нема оних који нису познавали неког од страдалих.

"То да ли је кућа у комаду или није, кога то брига. А, рецимо, људске судбине су ме много више погађале. Нема речи за то. Једноставно то прати човека цели живот, баш не може да се опише. А изгубио сам доста људи. Пријатеља, рођака", прича Ђуро Жмико из Уздоља.

Много људи одавде је неповратно отишло у "Олуји". Тек сваки пети становник вратио се истим путем.

Апсолутна су већина, па их на локалу представља Србин.

"Ово је место где сунце најлепше излази, а то је иза Динаре, а најлепше и залази. Где год сунца да има, ту има и живота, а мени је овде најлепше. Ништа не могу рећи лоше, живи се одлично ко хоће да ради. Где год човек хоће да ради, ту има и живота", каже Јашо Ђурђевић из Рамљана.

Начелник општине Бискупија Милан Ђурђевић напомиње да су мање-више сви радно способни са тог подручја нашли посао.

"Од тада се променило то што смо на подручју наше општине отворили вртић – 24 деце ту иде. Он је потпуно бесплатан за подручје наше општине. Радимо водовод у највећем селу, радимо на зеленој пијаци и центру за смештај старијих особа", наводи Ђурђевић.

Ретка је ово повратничка средина у којој не мањка деце. И у којој могу да уче српски језик и ћирилицу.