"Desilo se ove godine, neće valjda sledeće" – predlog da država uvede obaveznu polisu osiguranja

U Srbiji je u proteklih nekoliko dana izbilo više od 600 požara, vatrena stihija progutala je više kuća, stotine hektara zemlje, poljoprivrednu mehanizaciju. Procena štete nije još u potpunosti utvrđena. Zoran Ćirić iz Udruženja osiguravača kaže da je u Srbiji svaka deseta nekretnina osigurana.

Zoran Ćirić iz Udruženja osiguravača Srbije kaže da između osam i deset odsto stanovnika Srbije, odnosno vlasnika neke nekretnine, raspolaže polisom osiguranja koja ih štiti od rizika kakvi su požari i oluje.

"Osam do deste procenata je izuzetno malo, svaka deseta nekretnina, a pod nekretninama podrazumevamo i stanove, i vikendice, i kuće, u manjim sredinama i poslovni prostor", objasnio je Ćirić.

Istakao je da osnovna polisa osiguranja pruža građanima zaštitu i od požara i od oluja, ali kada je reč o poljoprivrednim usevima, ta polisa ne podrazumeva zaštitu od oluje.

"Dakle, požar, grad, grom, osnovna polisa čuva vaše useve od ta tri rizika, ukoliko želite da budete osigurani i od oluje, a građani Srbije, posebno poljoprivrednici, morali bi da budu svesni klimatskih promena, poput ove od pre nekoliko dana koje su postale potpuno redovna pojava", navodi Ćirić.

Kako kaže, svako ko ima polisu osiguranja bez obzira na to koja je imovina u pitanju može da očekuje naknadu štete od osiguravajućeg društva. Građani koji nisu osigurali svoju imovinu mogu da očekuju samo humanitarnu pomoć države.

"Daću vam primer 2014. godine. Oni koji su imali polisu osiguranja imovine dobili su naknadu štete. Prosečna šteta u Srbiji tada, u poplavama u Obrenovcu, bila je oko 15.000 evra. Ovo što će i sada dobiti građani jeste humanitarna pomoć države, tada je u Obrenovcu iznosila oko 3.000 evra", rekao je Zoran Ćirić.

Istakao je da su samo osiguravajuća društva dužna da isplate štetu ukoliko je imovina osigurna, država nudi samo humanitarnu pomoć i nije u obavezi da je isplati.

"Nije zadatak države da vam nadoknadi štetu, to rade jedino i samo osiguravajuća društva ukoliko posedujete polisu osiguranja. Nijedna država na svetu ne isplaćuje štetu. Ovo što se radi je humanitarna pomoć i svaka čast državi na tome", objašnjava Ćirić.

"Desilo se ove, neće valjda sledeće"

Navodi da je broj osiguranika u Srbiji oko 15 odsto, dok u Americi taj broj iznosi 90, a u Evropskoj uniji oko 70 odsto.

"Suština je u razmišljanju našeg čoveka, desilo se ove godine, neće se ponoviti sledeće godine. U Obrenovcu 2014. 2-2,5 odsto onih koji su imali polisu osiguranja su dobili naknadu štete. Sledeće godine su bile poplave, ali u mnogo manjem obimu, 1,7 odsto ljudi je imalo polisu. Kada su osiguravači pitali zašto niste obnovili polisu, kažu da su mislili da se neće ponoviti", priča Ćirić.

Istakao je da oni u Udruženju osiguravača Srbije od 2014. godine predlažu da država uvede obaveznu polisu osiguranja od katastrofalnih rizika.

"Trebalo bi mi i država da sednemo da vidimo koji su to katastrofalni rizici. To su svakako zemljotresi, superćelijska oluja, možda i požari koji nam se dešavaju svake godine. Ta polisa bi bila obavezna za sve građane Srbije. Država ne bi morala da osniva fondove i da pruža humanitarnu pomoć, a imovina svih građana bila bi zaštićena", zaključio je Ćirić.