Neke od najpopularnijih igrica i društvenih mreža paravan za vrbovanje dece u terorističke svrhe

Radojica Lazić kaže da su video igrice prisutne u životima mladih pogodno okruženje za komunikaciju i umrežavanje. 

"Ono što je loše je svakako to ko vreba na neki način, jedna vrsta indoktrinacije, da te igrice koje su svakako korisne, naročito za decu mlađeg uzrasta, odu u neželjenom pravcu. U svakom slučaju, tu je velika obaveza roditelja", objašnjava Lazić.

Katarina Jonev, stručnjak za bezbednost na internetu, ističe da su u poređenju sa 2015. godinom terorističke grupe na internet platformama oslabile.

"U proteklih deset godina, nažalost, situacija se nije popravila s tim što su možda neke velike terorističke grupe sada oslabile, ali definitivno su najveći target deca i tinejdžeri", objašnjava Jonev. 

Istakla je da postoje timovi, u svakoj terorističkoj organizaciji, koji ne samo da regrutuju preko video igrica, već ih ima i na Jutrjubi, Iks-u, TikToku i Instagramu.

"Čak su veliki broj crtanih filmova napravili da bi se od najranijeg perioda zapravo krenulo sa indoktrinacijom. Ovo je veliko zlo i jako velika opasnost koju mi nekada ne primećujemo, jer smatramo ukoliko je dete dva metra od nas u fotelji, sedi i igra na telefonu, da se ništa loše ne može desiti", objašnjava Jonev

Nekoliko slučajeva izvršenih terorističkih akata

Radojica Lazić istakao je da je bilo nekoliko slučajeva izvršenih terorističkih akata u Evropi gde su izvršioci maloletnici.

"Jedan od takvih primera je upravo u Nemačkoj gde je jedan od izvršioca bio dvanaestogodišnjak. Govori činjenica da su upravo društvene mreže veoma aktivne u indoktrinaciji, odnosno radikalizaciji maloletnika u izvršenju različitih krivičnih dela, posebno kada je u pitanju terorizam", objašnjava Lazić. 

Lukić objašnjava da su najčešće u pitanju grupe ili timovi koji vrebaju na društvenim mrežama i prate sadržaje u koje se deca uključuju.

"Jedan od pristupa je preko porodice, pa onda na taj način indoktrinišu i decu, a drugi pristup je direktni, gde otprilike pristupaju deci upravo preko tih društvenih mreža", rekao je Lazić.

Joneva ističe da je u poslednjih par decenija više od 30.000 mladih iz celog sveta regrutovano i otišlo u Siriju da se bori na strani Islamske države. 

"Danas su ipak uključene institucije i EU i tehnološke kompanije koje su više saradljive kada je u pitanju otklanjanje ovakvog sadržaja, ali s druge strane postoje problemi jer se kreće u najranijem uzrastu", objasnila je Joneva.

Upozorila je da su terorističke grupe napravile pandame popularnih igrica poput GTA preko kojih deci usađuju želju za radikalnim ponašanjem.

"Ono što jeste problematičnije, to su forumi na dark netu, gde između ostalog postoji obuka kako napraviti oružje, bombu, što deca upijaju kao znanje koje potencijalno mogu da iskoriste jednog dana", rekla je savetnica.

Platforma "Robloks" opasnost po decu

Joneva ističe da je popularna platforma "Robloks" jedna od opasnijih mesta za igranje igrica za mlade.

"Popularne platforme za igranje igara, kao što je Robloks, jesu izuzetno problematične za decu, ne samo zbog terorističkih grupa, sekti, kriminalnih grupa, nego zbog predatora različitih vrsta koje postoje, a koji se veoma lako infiltriraju među decu", dodaje Joneva.

Profesor Lazić ističe da je na meti terorista ranjiva grupa dece.

"Oni u tom periodu svoje adolescencije tragaju za svojim identitetom i društvene mreže im dozvoljavaju pristup svim mogućim sadržajima. U tom smislu najvažniju ulogu imaju roditelji, jer oni su prvi koji će primetiti drugačije ponašanje njihovog deteta", rekao je Lazić.

Joneva ističe da je 2016. godine, na tadašnjem Tviteru, današnjem Iks-u, više od 200.000 naloga pripadalo ili podržavalo terorističku grupu Islamske države.

"To nam je dokaz da postoje definitivno mehanizmi i da ih društvene mreže imaju. Teroristi neretko igraju na kartu anonimnosti. Telegram je jedan od sistema gde su oni bili takođe poprilično aktivni jer su smatrali da ne mogu biti locirani", objasnila je savetnica. 

Lazić kaže da tragovi ekstremisti ostaju u digitalnom prostoru, za to su nadležni stručnjaci koji se bave sajber bezbednošću. 

"U svakom slučaju postoje mere na kojima se može i u sadašnjim okolnostima, imajući u vidu kako međunarodno, tako i domaće zakonodavstvo, to sprečiti na neki način i osvetliti", zaključio je Lukić.