Šta to beše privatnost – ko se sve gosti našim ličnim podacima

Dok je za vas neko neznanac, za njega ste vi pročitana knjiga. I sami ste mu to omogućili. Ta pojava više nije izuzetak jer na društvenim mrežama olako ulazimo u komunikaciju. Izveštavamo o svom kretanju, o emocijama, stavovima, poslu, planovima, putovanjima, šta smo jeli, pili, kupili, a kod nekih se i fotografije iz stana nađu među objavama. Nikada ne znamo ko nas i sa kojom namerom drži pod lupom.

Direktor detektivske agencije Nikola Novak kaže da je bilo situacija gde njegovi detektivi izgube nekoga na terenu, a da se osoba koju prate potom sama na društvenim mrežama označi na određenoj lokaciji. "Ljudi su poprilično lakoverni i ostavljaju veliki broj ličnih podataka“, dodaje Novak.

Roditelji posebno treba da se ponašaju odgovorno kako ne bi decu izložili rizicima. Objava dečje diplome za vas je ponos, za nekog može biti izvor informacija koju školu deca pohađaju, šta i gde treniraju.

"Recimo, dete ide u osnovnu ili u srednju školu i snima put kuda ide, misli da je to interesantno, objavi na društvenim mrežama i time potencijalno sebe dovodi u opasnost. Zbog toga što postoji, nažalost, jako mnogo tih takozvanih internet predatora", upozorava Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

"Najmanji je problem kada pred letovanje objavite da idete na letovanje porodično, sa sve kućnim ljubimcem i da ostajete negde u Grčkoj ili Egiptu 15 dana, pa vam poharaju stan", konstatuje ironično Marinović.

Iako mislimo da je korišćenje društvenih mreža besplatno, zapravo skupo plaćamo kompanijama u čijem su vlasništvu. Mi postavljamo svoje podatke i iznosimo privatnost, a one se na tome bogate.

"Oni zapravo gledaju različite načine kako da eksploatišu ove podatke. Najznačajniji je način da nas profilišu, da razumeju koje su naše potrebe, kako bi mogli da nam serviraju personalizovane reklame. To je nešto gde oni mogu direktno zaraditi novac od oglašivača. Međutim, naši podaci su relevantni danas, posebno za treniranje veštačke inteligencije, na našem ponašanju se predviđa kako će se drugi ljudi slični nama ponašati", navodi Đorđe Krivokapić, profesor na Fakultetu organizacionih nauka.

Izmenama zakona do veće bezbednosti na internetu

Kompanija Meta i platforma Iks obrađuju podatke i građana Srbije u svrhu razvoja veštačke inteligencije, a da nas o tome nisu ni obavestile zbog čega je poverenik, zajedno sa kolegama iz Crne Gore i Bosne i Hecegovine, reagovao prošle godine. Ali proces nije zaustavljen.

Dodatni problem je to što u Srbiji nemaju predstavnika kome bismo mogli da se obratimo povodom svih pitanja u vezi sa obradom podataka o ličnosti, iako ih naš zakon na to obavezuje. Za taj prekršaj kazne su niske. Radi se na izmenama kaznene politike, kaže poverenik.

Zamislite da ja slučajno izreknem Iksu ili Meti kaznu od 100.000 dinara. Oni plate u roku od osam dana 50.000 dinara. To je nešto više od četiri stotine evra, a zato vreme u Evropi dobijaju kaznu od 400 miliona evra za istu stvar, kaže Milan Marinović.

Smatra da je sada to bespredmetno kažnjavati jer je kontraproduktivno. "Trudićemo se da propišemo jedan drugi vid kažnjavanja, da izađemo iz okvira prekršajnih kazni, da to bude administrativna kazna, kao što je u Evropi", naglašava Marinović.

Naličje razvoja tehnologije – novi vidovi zloupotrebe podataka

Sa objavljivanjem podataka na društvenim mrežama treba biti obazriv jer, kako kaže Đorđe Krivokapić, ne postoji nikakva garancija da će naši podaci u budućnosti biti korišćeni na onaj način na koji nam je obećano i dosadašnjim, oskudnim pravilima.

"Stvari se mogu promeniti, tehnologija se razvija, da li će neko sutra kreirati naše digitalne klonove, da li će prodavati Đorđa Krivokapića nekome da mu sedi u njegovom telefonu ili u kući za različite potrebe, to u ovom trenutku ne možemo znati niti se od toga možemo potpuno zaštititi", upozorava profesor FON-a.

Lične podatke traže nam i u kozmetičkim salonima, teretanama, trgovinama, u zamenu za pogodnost, popuste, uslugu. Nije retkost ni to da prilikom reklamacije robe zahtevaju od nas jedinstveni matični broj građana.

Teretane u posedu biometrijskih podataka

Marko Dragić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije ističe da trgovcima zakon zabranjuje da od potrošača traže JMBG.

"Trenutno vidimo najveći problem u inovacijama, koje konstantno napreduju. Na primer, u teretane se sada počelo ulaziti putem otiska prsta ili očitavanja lica. Već je to velika zloupotreba i veliko je pitanje na koji način se čuvaju svi ti podaci i na koji način će ih kasnije koristiti kada neko prestane sa korišćenjem usluge", kaže Dragić.

Prošle godine povereniku je stiglo 228 pritužbi u vezi sa povredom prava na zaštitu podataka o ličnosti, od čega čak 199 protiv organa vlasti na svim nivoima. Posebno osetljive jesu situacije u kojima podaci određenih građana iz državnih baza podataka dospeju na društvene mreže ili u medije, poput ličnih isprava, podataka iz istraga, zdravstvenih kartona.

Milan Marinović konstatuje da mediji nikada ne stvaraju takvu informaciju, već je dobiju od nekog.

"Pokušavamo da dobijemo izvor, da dođemo do njega, da bismo videli ko je napravio tu povredu podataka time što ju je prosledio medijima. Ali, naravno, mediji štite svoje izvore. Onda idemo po logici da ako je objavljen neki podatak, neka fotografija ona može biti iz neke baze, primera radi, baze MUP-a, ličnih karata, pasoša. Nekad uspemo da otkrijemo izvor, ali najčešće ne. Onda podnosimo krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu protiv N. N. lica", objašnjava poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Ako već ne možemo da kontrolišemo druge kako da rukuju našim podacima, možemo sebe kada ih dajemo – treba biti oprezan i dobro razmisliti šta i gde ostavljamo od svojih podataka.