Дејвид Глас за РТС: Морамо направити јасну разлику између вештачке интелигенције и човека

Скоро да нема теме о којој се говори, а да вештачка интелигенција није њен део. Напредак вештачке интелигенције има поларизујући ефекат на друштво. Неки су одушевљени могућностима, други нису тако оптимистични. О томе да ли је страх од ВИ оправдан и може ли она да постане свесна, за РТС је говорио професор Дејвид Глас, члан Истраживачког центра за ВИ на Универзитету у Белфасту.

Упркос томе што се о вештачкој интелигенцији прича више него икада пре, много је нејасноћа о томе шта је тачно ВИ и по чему се разликује од других компјутерских програма.

Вештачка интелигенција, за разразлику од програма који покушавају да реше проблеме, захтева људску интелигенцију. Важно је да поменемо разлику између уског поимања вештачке интелигенције и опште вештачке интелигенције. Уска ВИ решава одређени проблем, а људи покушавају да развију и општу ВИ која ће бити у стању да реши читав низ проблема, као што то људи могу и то је разлика“, објашњава професор Дејвид Глас, математичар и физичар, члан Истраживачког центра за вештачку интелигенцију на Универзитету у Белфасту, у Северној Ирској.

Према његовим речима, ВИ се користи у многим областима свакодневног живота када одемо на интернет, на друштвене медије, при најобичнијој претрази ВИ нам даје те резултате.

Важне примене су у области науке, медицине, пре свега. Две Нобелове награде су недавно додељене у области ВИ. Једна за истраживање протеинске структуре и то је баш тежак проблем, а ВИ се користи да тај тежак проблем реши. То може имати разне примене даље у области развоја нових лекова“, истакао је гост Јутарњег програма додајући да ће у будућности бити много предности у коришћењу ВИ.

Дејвид Глас је део истраживачког тима који покушава да нађе решења за нека ограничења ВИ, као и изазове објашњивости. Као пример професор наводи то што се не зна како ВИ доноси одлуке.

Говорећи о проблему поверења, професор Глас истиче да вештачкој интелигенцији можемо да верујемо тек када схватимо како она доноси одлуке коришћењем статистике и вероватноће.

Веома важно питање код употребе и развоја ВИ је и питање етике јер се често користе подаци о личности. Главна бојазан која се ту јавља је злоупотреба личних података и праћење и надзоро људи.

Важно је знати како се користе подаци за сврхе надзора, како велике фирме користе ове податке. Још једна бојазан везана за етику јесте питање истине. Чули смо сви за дипфејк технологију и то је нешто што изазива велику забринутост у политичкој арени, како то може да се користи да се манипулише нашим политичким системима. Дакле, бојазни су везане углавном, за ова питања, а истина је нешто што је од кључног значаја за наше демократске земље, за политику“, указао је професор Глас.

Може ли ВИ да стигне људску интелигенцију

Међу најчешћим темама, када се говори о ВИ, су и то да ли ће она достићи људску интелигенцији, као и да ли може да парира људској креативности.

ВИ може да реплицира људско понашање, интелигентно понашање, али бих рекао да ту не постоји разумевање, схватање онога што се дешава. Дакле, кад размишљамо о томе како рачунарски програми раде, шта они покушавају да ураде, они узму податке које смо ми унели, обраде те податке, да би нам дали некакав значајан излаз, као што је, на пример, лекарска дијагноза, али они не разумеју шта се дешава између тих корака. Дакле, кад размишљамо, на пример, опет о медицинској диагностици, лекар, човек разуме шта се дешава, али кад статистички модел обрађује податке, он заправо само обрађује податке. Он је у томе веома добар, али мислим да их заправо не разуме, не тумачи и то је кључна разлика између ВИ и људског размишљења, јер смо ми свесна бића, а мислим да вештачка интелигенција нема ништа слично“, наглашава професор који после годину дана, поново има предавање у Београду.

Када су у питању емоције, ситуација је слична. Емоције неке особе могу да се детектују на основу израза лица, али можемо ли створити вештачку интелигенцију која би се понашала као да има осећања, на пример као да је љута?

Кад смо љути, није то само како говоримо, како се понашамо. Ми осећамо љутњу, а вештачка интелигенција то напросто не може. Према мом мишљењу, она нема ту способност да осећа, може само да генерише одређени израз“ наводи Глас и додаје да ВИ може само да научи како да прилагоди понашање и да се онда понаша у складу са тим.

Према његовој оцени, без обзира на напредак ВИ, она неће имати емоције, неће знати како је то бити љут, што је кључна разлика између човека и ВИ.

То је важно истаћи јер једна од опасности јесте да како се технологија развија, ми можда можемо да пожелимо да је третирамо на људски начин, а сматрам да је то грешка. Морамо да направимо јасну разлику између ВИ и човека и да сачувамо оно што је најважније за човека, за људске односе и за наш морал“, поручио је професор Глас.

четвртак, 05. децембар 2024.
6° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње