Migrantska kriza, globalni izazov koji zahteva saradnju EU i Zapadnog Balkana

Migrantska kriza traje gotovo 15 godina. Prva na udaru bila je Italija. Prošle godine u tu zemlju dotok migranata iz Tunisa više je nego prepolovljen.

"Ako niste sposobni da vratite neke ljude, onda niste kredibilni kao neko ko upravlja migrantskom politikom. U centrima koje je Italija otvorila u Albaniji ima 40 osoba, ali to je proces koji traje. Model koji smo usvojili sa Albanijom, zapravo je odvraćajuća mera", ukazuje Luka Gori, ambasador Italije u Srbiji.

Pitanje migracija za sobom povlači i ekonomska i bezbednosna. Nemačka kontrolu na granici sprovodi u koordinaciji sa partnerima.

Sa dolaskom nove vlade u Berlinu, čekaju se i nove mere - najpre kako ubrzati procedure za azil koje nekada traju godinama.

"Nemačka vlada uvela je meru odbijanja zahteva za azil ako ga je osoba koja ga traži tražila i u drugoj zemlji. Želimo da imamo pravičnu raspodelu obrade zahteva za azilom u Evropi. Nastavićemo sa graničnim kontrolama dok ne vidimo da postoji stabilna zaštita granica Unije“, kaže Anke Konrad, ambasadorka Nemačke u Srbiji.

Iz zemlje koja je napustila Uniju podatak - 21 odsto radne snage u Velikoj Britaniji - nije rođeno u toj zemlji.

"Migranti doprinose našem budžetu, plaćaju porez, nama su migranti potrebni. Oni će doprineti našem društvu, ali mi hoćemo da imamo legalne migracije, jer je pritisak na javni sektor veliki. U junu 2024. više od milion ljudi je došlo u Veliku Britaniju“, ističe Edvard Ferguson, ambasador Velike Britanije u Srbiji.

Zapadni Balkan bio je i ostao tranzitna ruta, ne i krajnja destinacija.

Ričard Goldšmit, evropski oficir za vezu za migracije pri Delegaciji EU u Srbiji smatra da procedure na granicama moraju da budu bolje.

"Nova pravila EU daju alate zemljama-članicama da zahtev za azilom može da se proglasi nevažećim ako tražilac azila može bezbedno da boravi u trećoj zemlji ili ako je poreklom iz zemlje koja se smatra bezbednom“, dodaje Goldšmit.

Aleksandra Joksimović iz Centr za spoljnu politiku, ocenjuje da je politika otvorenih ruku prema migrantima, koja je često bila politika političkih elita i vlada, doprinela jačanju ekstremne desnice, pa to pitanje postaje unutrašnji problem.

U poslednjoj deceniji, na tlo Evrope ušlo je 29 miliona ilegalnih ili legalnih migranata.