Dan kada smo iz Jaruge napravili najslobodniju državu i doneli moderan ustav

Posle dugog perioda ropstva pod Turcima, 19. vek je postao vek buđenja srpskog naroda. Dva najvažnija datuma u tom periodu se vezuju za 15. februar. Na taj dan 1804. godine, Karađorđe je u Orašcu podigao Prvi srpski ustanak, a na Sretenje 1835, u Kragujevcu je donet prvi srpski ustav. 

Predrag Marković kaže da Srbija 15. februara slavi dva događaja kada smo bili prvi u svetu.

"Manje-više buđenje, probudili su se svi narodi u svetu, ali mi smo prvi. Mi smo prvi podigli na duge staze uspešan ustanak protiv velike sile. Ne protiv Turske, protiv bilo koje velike sile. To nikom nije uspelo. Samo Haitiju, ali Haiti je daleko, a iste godine se oslobodio", ukazuje Marković.

Posebno naglašava da je usred Evrope jedan mali narod bez ičije pomoći, za razliku od Grka, koji su nešto kasnije podigli svoj ustanak, počeo borbu za slobodu.

I drugi važan datum i događaj je kad smo prvi istočno od Rajne uveli moderan ustav. 

"Od 1835. Srbi su slobodni ljudi i moderni građani. Znači, koji to mali narod je dva puta bio prvi na svetu? To je poruka za optimizam kada nas uhvati duhoklonuće, treba se setiti da smo počeli modernost iz Jaruge, bukvalno. Znači, oni su se sakrili u Jarugu da ih Turci ne nabiju na kolac i ne seku jataganima. I iz te Jaruge smo napravili najslobodniju državu u regionu. Nije slučajno da se deset puta uvećao broj stanovnika u Srbiji od tih prvih sto godina, jer je Srbija bila obećana zemlja. A to su počeli u Jaruzi, ljudi su sišli sa turske sablje", ističe Marković.

Sretenjski ustav "prst u oko" velikim silama

Miroslav Đorđević naglašava da je Sretenjski ustak neverovatno napredan za svoje vreme i za zemlju u kojoj važi. Srbija je tada zemlja koja se budi, koja raste, koja ima potencijal, ali je i dalje autonomna kneževina u okviru Otomanskog carstva koje dobija vrlo liberalan ustav, s nekim novim rešenjima u Evropi, i što je na izvestan način prst u oko nekim od velikih sila.

"Sa negodovanjem se komentariše taj ustav kao francuski rasad u turskoj šumi. Niti je to bio do kraja francuski rasad, niti je to bila do kraja samo turska šuma, već jedna država koja nastaje i budi se, ali je činjenica da taj ustav nije bio dugovečan i možda je malo preoptimistično odmeren za ondašnje vreme, pa je zato takva njegova sudbina usledila. Svakako, on je ostavio tragove koji se vide u narednom periodu ustavne istorije. Neke odredbe važećeg Ustava Srbije nisu mnogo različite od onih koje smo imali te daleke 1835. godine", navodi doktor ustavnog prava.

Dodaje i da ne treba zaboraviti da je Srbija imala i nekoliko hatišerifa, turskih, koji su joj omogućili da trguje, pa je Srbija počela i da se bogati. 

"Pričamo o Dimitriju Davidoviću, koji je tvorac Sretenjskog ustava, ali i o nekim drugim učenim Srbima poput Jovana Hadžića, koji je samo malo kasnije napisao Srpski građanski zakon 1844, ne baš prvi, ali jedan od prvih. Znači to su ljudi koji su odlazili u Peštu, u Beč, u Minhen, tamo se učili raznim, od elementarne pismenosti, prvo u Karlovcima, kroz nemačke škole i srpske škole, pa onda postajali doktori filozofije i slično, vraćali se u svoju zemlju i pomagali", kaže Đorđević. 

Svi slobodni u Srbiji

Marković podseća da se u to vreme svako ko stupi nogom na srpsko tlo smatrao slobodnim, dok u drugim zemljama i dalje postoje robovi, u Francuskoj, u francuskim kolonijama, u britanskim kolonijama i u Americi.

"A da ne pričamo o Rumuniji, gde robovi postoje. Znači, preko Dunava postoje robovi. A svako ko zgazi na srpsko tlo je postao slobodan", naglašava Marković.

Đorđević navodi da taj ustav u formalnom smislu, pošto je trajao samo 55 dana, nije ostavio mnogo toga. 

"Mi smo posle toga 1838. godine dobili Turski ustav, koji se nekako neopravdano zbog prefiksa 'turski' gura u drugi plan. Lošiji je po rešenjima u smislu koliko je liberalan spram Sretenjskog. Ali zapravo je to dosta dobar ustav, koji je pisao naš čovek Jovan Hadžić. Otišao je u Carigrad taj tekst, a onda je toliko promenjen da je Jovan Hadžić rekao – 'nemojte moje ime ovde da stavljate, molim vas, ja neću ništa da imam sa ovim', ali bio je dugovečan", objašnjava profesor.

Međutim, kaže da od Sretenjskog ustava, od naroda koji se buni, ostaje nešto što bi on nazvao – stečena prava i slobode. U jednom trenutku srpski narod je osetio da nešto može, makar deklarativo i to se prenosilo.

Ističe da je to obeležilo i naredne decenije, pa i čitav vek naše ustavnosti do stvaranja Kraljevine SHS.

Marković naglašava da je naša država tada kao svoj osnov stavila slobodu, to nisu ni neka mitska, istorijska prava, nego sloboda, sloboda od stranog zavojevača i unutrašnja sloboda.

"Ali ako se već stalno govori o datumima i vezujemo se za datume, Vidovan je datum srpskog stradanja, a Sretenje je dan radosti i vaskrsenja. Ne samo vaskrsenja, Sretenje je dan kad smo opet – volim to da ponavljam, nikad mi nije dosta – bili najbolji na svetu. Dva puta. Recimo, naša braća Hrvati slave dan kada su pobedili Goran Hadžića, a mi slavimo dan kad smo se pobunili protiv moćnog turskog sultana", poručio je Marković.

Celo gostovanje Predraga J. Markovića i Miroslava Đorđevića možete pogledati u videu.